Godina 665. (DCLXV) bila je redovna godina koja počinje u srijedu u julijanskom kalendaru. Oznaka 665. za ovu godinu se koristi od ranog srednjeg vijeka, kada je kalendarska era Anno Domini u Evropi postala glavnom metodom označavanja godina.
Događaji Evropa Kubrat, vladar (kagan) Velike Bugarske, umire nakon 33-godišnje vladavine. Nasljeđuje ga sin Batbajan, koji vlada iz Poltave (današnja Ukrajina), zemalja sjeverno od Crnog mora i Azovskog mora.
Rašidunski Halifat Muslimansko osvajanje: Arapska vojska (40.000 ljudi) napreduje kroz pustinju i zauzima bizantijski grad Barcu (Libija). Zijad ibn Abi Sufjan, se pomiri s Mu'avijom, postaje guverner Iraka u Basri. On uspostavlja red u gradu, posebno zabranjujući krčme.Figures de l'esclave au Moyen Âge et dans le monde moderne, par Henri Bresc, Université de Paris X Nanterre. Centre d'histoire sociale et culturelle de l'Occident. Editions L'Harmattan, 1996 (ISBN 978-2-7384-4346-5) Bizantinci regrutuju kontingent od 5.000 Slavena iz Male Azije, za borbu protiv Arapa.Revue roumaine d'histoire, Académie de la République populaire roumaine, 1981 Oni su pak prebjegli na drugu stranu i naselili se u Siriji blizu Apamee.Histoire du Bas-Empire, par Charles Le Beau, Hubert Pascal Ameilhon, De l'imprimerie de Firmin Didot, 1830
Britanija Izbija sukob između kralja Sigerea od Eseksa i njegovog brata Sæbbija, dok se bore za prevlast između Mersije i Wessexa.
Azija Grad Seongnam (Južna Koreja) preimenovan je u Hansandžu (približan datum). Vu Zetian, supruga kineskog cara, neslužbeno postaje apsolutna vladarica eliminirajući svoje političke rivale. Tibetanska ekspanzija u Turkestan i Qinghai.Medieval Chinese warfare, 300-900, par David Andrew Graff, Éditeur Routledge, 2002 (ISBN 978-0-415-23955-4) Pobuna zapadnih Turaka protiv njihovih kanova koje je imenovala kineska dinastija Tang.The history of the Mongol conquests, par J. J. Saunders. Éditeur University of Pennsylvania Press, 2001 (ISBN 978-0-8122-1766-7)
665 u temama Nauka Brahmagupta piše svoju Kandakadjaku.Glick, Thomas F.; Livesey, Steven; Wallis, Faith, eds. (2014). Medieval Science, Technology, and Medicine: An Encyclopedia. Routledge. p. 464. ISBN 978-1-135-45939-0.
Religija Wilfrid, anglosaksonski opat, odbija da bude posvećen u Northumbriji za biskupa i putuje u Compiègne (Francuska) da ga posveti Agilbert, nadbiskup Pariza.Mayr-Harting, Henry (1991). The Coming of Christianity to Anglo-Saxon England. Pennsylvania State University Press, pp. 129–147. ISBN 0-271-00769-9. Jaruman, biskup Mercije, poslan je s kršćanskim misionarima da ponovo preobrati saksonska plemena koja su se vratila paganizmu.Mayr-Harting, Henry (1991). The Coming of Christianity to Anglo-Saxon England. Pennsylvania State University Press, p. 117. ISBN 0-271-00769-9. Prema Annales Cambriae, Anglosaksonci su prešli na kršćanstvo nakon Druge bitke kod Badona. Sighere ohrabruje svoje podanike da odbace kršćanstvo i vrate se svojoj autohtonoj religiji (približan datum).
Rođeni Ōtomo no Tabito, japanski pjesnik (umro 729.) Se'id ibn Džubejr, muslimanski učenjak (umro 714.)
Umrli datum nepoznat - Hafsa bint Omer, jedna od supruga poslanika Muhammeda s. a. w. s. 16. april – Fructuosus iz Brage, francuski nadbiskup Féchín od Fore, irski monah i svetac Kubrat, vladar (kagan) Velike Bugarske Li Zhong, princ dinastije Tang (r. 643.) Ju Zhining, kancelar dinastije Tang (r. 588.)
Reference
Vanjski linkovi