Estrogeni receptori (ER-i) su grupa proteina koji se nalazi unutar ćelije. To su receptori koje aktivira estrogeni hormon (17β-estradiol). Postoje dvije klase ER: jedarni strogeni receptori (ERα i ERβ), koji su članovi porodice jedarnih receptora, porodice unutarćelijskih receptora i mwmbranskih receprora (mERs) (GPER (GPR30), ER-X i Gq-mER), koji su uglavnom G-protein spregnuti receptori . Ovaj se članak odnosi na prvu (ER).
Jednom aktiviran preko estrogena, ER je u stanju translocirati se u jedro i vezati se za DNK, kako bi regulirao aktivnost različitih gena (tj. veže DNK-faktor transkripcije). Međutim, ima i dodatne funkcije neovisne o vezanju DNK.
Kao hormonski receptor za spolne steroide (receptor steroidnog hormona, ER, androgeni receptor (AR) i progesteronski receptor (PR) ) su važni u seksualnom sazrijevanju i trudnoći.
Proteomika Postoje dva različita oblika estrogenog receptora, koji se obično nazivaju α i β, svaki kodiran oznakom odvojeni gen (, odnosno ). Hormonski aktivirani estrogeni receptori formiraju dimera, i, s obzirom da se ta dva oblika koekspresiraju u mnogim tipovima ćelija, receptori mogu formirati ERα (αα) ili ERβ (ββ) homodimere ili ERαβ (αβ) heterodimere hormone receptors for sex steroids (receptore steroidnog hormona), ER-ovi. Alfa i beta receptori za estrogen pokazuju značajnu ukupnu homologiju sekvence, a oba se sastoje od pet domena označenih od A/B do F (navedeni od N– do C-kraja; aminokiselinski brojevi sekvenci odnosi se na ljudski ER).
thumb|center | 400px | Strukture domena ERα i ERβ, uključujući neka poznata mjesta fosforilacije, uključena u regulaciju nezavisnu od liganda.
N-kraj A/B domena može transaktivirati transkripciju gena u odsustvu vezanog liganda (npr. estrogeni hormoni) . Iako je ova regija sposobna da aktivira transkripciju gena bez liganda, ova aktivacija je slaba i selektivnija u poređenju s aktivacijom koju pruža E domen. C domen, poznat i kao DNK-vezujući domen, veže se za estrogen odgovorni element u DNK. D domen je zglobna regija koja povezuje C i E domen. E domen sadrži šupljinu za vezanje liganda, kao i vezna mjesta za koaktivator i korepresor proteina. E-domen je u prisustvu vezanog liganda sposoban da aktivira transkripciju gena. C-krajeva F funkcija domena nije potpuno jasna i promjenjive je dužine.
Zbog alternativnog spajanja RNK, poznato je da postoji nekoliko izoforma ER. Identificirane su najmanje tri ERα i pet ERβ izoformi. Podtipovi receptora za izooblike ERβ mogu transaktivirati transkripciju samo kada se formira heterodimer s funkcionalnim ERß1 receptorom od 59kDa. Receptor ERß3 otkriven je na visokim nivoima u testisu. Druge dvije ERα izoforme su 36 i 46kDa.
ERγ receptor opisan je samo kod riba, ali ne i kod ljudi.
Genetika U ljudima su dva oblika estrogenog receptora kodirana različitim genima, i na šestom i četrnaestom hromosomu (6q25.1 i 14q23.2).
Distribucija Obje ER su široko izražene u različitim vrstama tkiva, ali postoje neke značajne razlike u njihovim obrascima ekspresije : Erα nalazi se u endometriju, ćelijama karcinoma dojke, stromskim ćelijama jajnika i hipotalamusu. Kod muškaraca, protein ERα nalazi se u epitelu eferentnih kanala. Ekspresija proteina Erβ dokumentovana je u jajnicima granuloznih ćelija, bubrezima, mozgu, kostima, srrcu, plućima, crijevnoj mukozi, prostati i endotelnim ćelijama .
ER se smatraju citoplazmatskim receptorima u svom nepovezanom stanju, ali istraživanje vizualizacije pokazalo je da samo mali dio ER boravi u citoplazmi, a većina ER konstitutivno u jedru. Primarni transkript "ERα" daje nekoliko alternativno spojenih varijanti nepoznate funkcije.
Također pogledajte Membranski estrogenski receptor Sindrom neosjetljivosti na estrogen Nedostatak aromataze Sindrom viška aromataze
Reference
Vanjski linkovi
3 Kategorija:Geni na hromosomu 14