Pejsemejker, također poznat kao vještački srčani pejsmejker, je ugrađeni medicinski uređaj koji generira električne impulse koje elektrode šalju u jednu ili više srčanih komora. Svaki impuls uzrokuje kontrakciju mišića ciljane komore (komora) i pumpanje krvi, čime se regulira funkcija sistema srčane električne provodljivosti. Primarna svrha pacemakera je održavanje ravnomjernog otkucaja srca, bilo zato što prirodni srčani pejsmejker osigurava neadekvatan ili nepravilan otkucaj srca, ili zato što postoji blok u sistemu električne vodljivosti srca. Moderni pejsmejkeri su programabilni izvana i omogućuju kardiologu da odabere optimalne načine stimulacije za pojedinog pacijenta. Većina pejsmejkera je na zahtjev, u kojima se stimulacija srca temelji na dinamičkim zahtjevima krvožilnog sistema. Drugi šalju fiksnu brzinu impulsa.
Specifični tip pejsmejkera, nazvana implantabilni kardioverter-defibrilator, kombinuje funkcije pejsmejkera i defibrilator au jednom implantabilnom uređaju. Drugi, zvani biventrikulski pejsmejkeri, imaju više elektroda. koje stimuliraju različite položaje unutar komora (donjih srčanih komora), kako bi se poboljšala njihova sinhronizacija.
Metode srčanog pejsinga thumb| EKG kod osobe s jednokomornim pejsmejkerom ugrađenim u pretkomoru. Obratiti pažnju na krug oko jednog od oštrih električnih šiljaka na mjestu gdje bi se očekivao P-talas. thumb|EKG osobe s dvokomornim pejsmejkerom
Perkusivni pejsmejker Perkusivni pejsmejker, također poznat kao transtorakalni mehanički pejsmejker, je upotreba zatvorene šake, obično na donjoj lijevoj ivici sternuma preko desne komore u šupljoj veni, udarajući s udaljenosti od 20–30 , kako bi se izazvao ventrikulski otkucaj (British Journal of Anaesthesia sugerira da se to mora učiniti kako bi se komorski pritisak podigao na 10–15 mmHg kako bi se izazvala električna aktivnost). Ovo je stari postupak koji se koristi samo kao sredstvo za spašavanje života dok se pacijentu ne ugradi električni pejsmejker.
Transkutana stimulacija srca
Transkutana stimulacija srca (TCP), također nazvana eksterna stimulacija srca, preporučuje se za početnu stabilizaciju hemodinamski značajnih bradikardija svih tipova. Postupak se izvodi postavljanjem dvije elektrode za stimulaciju srca na pacijentova prsa, bilo u anteriorno/lateralnom ili u anteriorno/posteriornom položaju. Spasitelj bira brzinu stimulacije i postepeno povećava struju stimulacije (mjereno u mA) dok se ne postigne električni zahvat (karakteriziran širokim QRS kompleksom s visokim, širokim T-talasom na elektrokardiogramu), s odgovarajućim pulsom. Artefakt stimulacije na EKG-u i jako trzanje mišića mogu otežati ovo određivanje. Na eksternu stimulaciju srca ne treba se oslanjati duži vremenski period. To je hitan postupak koji djeluje kao most dok se ne primijeni transvenska stimulacija srca ili druge terapije.
Epikardijski pejsing
thumb|EKG-snimak ritma za određivanje praga kod pacijenta s privremenim (epikardijalnim) komorskim pejsmejkerom. Elektrode epikardijalnog pejsmejkera postavljene su nakon što je pacijent kolabirao tokom operacije aortnog zaliska. U prvoj polovini snimanja, stimulusi pejsmejkera od 60 otkucaja u minuti rezultiraju širokim QRS-kompleksom s uzorkom bloka desne grane. Primjenjuju se progresivno slabiji stimulusi pejsmejkera, što rezultira asistolijom u drugoj polovini snimanja. Na kraju snimanja, nastaje distorzija, zbog mišićnih kontrakcija zbog (kratkog) hipoksijakog napada. Budući da smanjeni stimulusi pejsemejkera ne rezultiraju ventrikularnim ritmom, može se reći da je pacijent ovisan o pejsmejkeru i da mu je potreban definitivni pejsmeker. Privremeni epikardijalni pejsmejker se koristi tokom operacije na otvorenom srcu ukoliko hirurški zahvat stvori atrioventrikuski blok. Elektrode se postavljaju u kontakt s vanjskim zidom komora (epikardij) kako bi se održao zadovoljavajući srčani minutni volumen dok se ne umetne privremena transvenozna elektroda.
Trajne epikardijalne elektrode za pejsing mogu se hirurški implantirati i tunelirati do džepa generatora pulsa. Ove elektrode ili pasivno dodiruju srce i ušivene su na mjesto, ili imaju mehanizam navoja za aktivno fiksiranje na srce.
Transvenski privremeni pejsing
Transvenski pejsing, kada se koristi za privremeni pejsing, alternativa je transkutanom pejsingu. Žica pejsmejkera se postavlja u venu, pod sterilnim uslovima, a zatim se provodi u desnu pretkomoru ili desnu komoru. Žica pejsmejkera se zatim povezuje sa eksternim pejsmejkerom izvan tijela. Transvenski pejsing se često koristi kao most do postavljanja trajnog pejsmejkera. Može se zadržati na mjestu dok se ne implantira trajni pejsmejker ili dok više ne postoji potreba za pejsmejkerom, a zatim se uklanja.
thumb|Desnoatrijalne i desnoventrikularne elektrode vizualizirane rendgenskim snimkom tokom postupka implantacije pacemakera. Atrijska elektroda je zakrivljena i formira U oblik u gornjem lijevom dijelu slike.
Trajna transvenska stimulacija Trajna stimulacija s implantabilnim pejsmejkerom uključuje transvensku montažu jedne ili više elektroda za stimulaciju unutar srčanekomore ili komora , dok je pejsmejker implantiran ispod kože ispod ključne kosti. Postupak se izvodi incizijom odgovarajuće vene u koju se ubacuje elektronička elektroda i prolazi duž vene, kroz srčani zalistak, dok se ne pozicionira u komori. Postupak je olakšan fluoroskopijom, koja omogućava ljekaru da vidi prolaz elektrode. Nakon što se potvrdi zadovoljavajuće postavljanje elektrode, njen suprotni kraj spaja se na gerator pejsmejkera. Postoje tri osnovne vrste trajnih pejsmejkera, klasifikovane prema broju komora koje su uključene i njihovom osnovnom mehanizmu rada: Jednokomorni pejsmejker. Kod ovog tipa, samo jedna elektroda za pejsing se postavlja u komoru srca, bilo atrij ili komora. Dvokomorni pejsmejker. Ovdje se žice postavljaju u dvije srčane komore . Jedna elektroda pejsmejkera u pretkomori, a druga u komori. Ovaj tip više podsjeća na prirodni sečani pejsmejker, pomažući srcu u koordinaciji funkcije između pretkomora i komora. Bikpmorni pejsmejker. Ovaj pejsmejker ima tri žice postavljene u tri komore srca. Jednu u pretkomori i dvije u bilo kojoj komori. Komplikovaniji je za implantaciju. Pejsmejker koji reaguje na frekvenciju. Ovaj pacemaker ima senzore koji detektuju promjene u fizičkoj aktivnosti pacijenta i automatski prilagođavaju brzinu pejsinga kako bi zadovoljili metaboličke potrebe tijela.
Generator pejsmejkera je hermetički zatvoreni uređaj koji sadrži izvor napajanja, obično litij-jodidnu bateriju, pojačalo za očitavanje koje obrađuje električnu manifestaciju prirodnih otkucaja srca koje osjećaju srčane elektrode, računarsku logiku za pejsemejker i izlazno kolo koje isporučuje impuls pejsinga elektrodama.
Najčešće se generator postavlja ispod potkožnog masnog tkiva grudnog koša, iznad mišića i kostiju grudnog koša. Međutim, smještaj se može razlikovati od slučaja do slučaja.
Vanjsko kućište pejsmejkera je dizajnirano tako da ga imunski sistem tijela rijetko odbacuje. Obično je napravljeno od titana, koji je inertan u tijelu. Bezolovni pejsmejker Bezelektrodni pejsmejker su uređaji veličine kapsule i dovoljno mali da generator bude smješten u srce, čime se izbjegava potreba za elektrodama za pejsmrjker. Budući da elektrode pejsmejkera mogu s vremenom otkazati, sistem za pejsmejker koji izbjegava ove komponente nudi teorijske prednosti. Pehsmejkeri bez elektroda mogu se implantirati u srce pomoću upravljivog katetera koji se uvodi u femoralnu venu putem reza u preponama.
Osnovna funkcija
Načini pejsmejkera Moderni pejsmejkeri obično imaju više funkcija. Najosnovniji oblik prati prirodni električni ritam srca. Kada žica ili "elektroda" pejsmejkera ne detektuje električnu aktivnost srca u komori – pretkomori ili ventrikuli – unutar normalnog vremenskog perioda od otkucaja do otkucaja – najčešće jedne sekunde – stimulirat će ili pretkomoru ili komoru, kratkim niskonaponskim impulsom. Ako osjeti električnu aktivnost, zaustavit će stimulaciju. Ova aktivnost osjećanja i stimulacije nastavlja se otkucaj po otkucaj i naziva se "pejsmejker na zahtjev". U slučaju uređaja s dvije komore, kada gornje komore imaju spontanu ili stimuliranu aktivaciju, uređaj započinje odbrojavanje kako bi se osiguralo da u prihvatljivom – i programabilnom – intervalu dođe do aktivacije komora, u suprotnom će se ponovo isporučiti impuls. Složeniji oblici uključuju sposobnost detekcije i/ili stimulacije i atrijskih i ventrikulskih komora. + Revidirani generički kod NASPE/BPEG-a za antibradikardijalni pejsing I II III IV V Stimulacija komore(a) Senzorska komora(e) Odgovor na senzorsku reakciju Modulacija brzine Višemjesna stimulacija O = Nema O = Nema O = Nema O = Nema O = Nema A = Pretkomora A = Pretkomora T = Okinuti R = Modulacija brzine A = Pretkomora V = Komora V = Komora I = Inhibiran V = Komora D = Dvostruko (A+V) D = Dvostruko (A+V) D = Dvostruko (T+I) D = Dvostruko (A+V) Iz ovoga, osnovni komorni način pejsinga "na zahtjev" je VVI ili s automatskim podešavanjem brzine za vježbanje VVIR - ovaj način je pogodan kada nije potrebna sinhronizacija s atrijalnim otkucajem, kao kod atrijske fibrilacije. Ekvivalentni način pejsinga pretkomore je AAI ili AAIR, što je način izbora kada je pretkomorskokomorska provodljivost netaknuta, ali je sinoatrijski čvor prirodnog pejsmejkera nepouzdan – bolest sinusnog čvora (SND) ili sindrom bolesnog sinusa. Tamo gdje je problem atrioventrikularni blok (AVB), pejsmejker je dužan detektirati (osjetiti) atrijski otkucaj i nakon normalnog kašnjenja (0,1–0,2 sekunde) pokrenuti komorski otkucaj, osim ako se to već nije dogodilo – ovo je VDD način rada i može se postići jednom elektrodom za pejsing s elektrodama u desnoj pretkomori (za osjet) i komori (za osjet i pejsing). Ovi načini rada AAIR i VDD neobični su u SAD-u, ali se široko koriste u Latinskoj Americi i Evropi. DDDR način rada se najčešće koristi jer pokriva sve opcije, iako pacemakeri zahtijevaju odvojene atrijske i ventrikularne elektrode i složeniji su, što zahtijeva pažljivo programiranje njihovih funkcija za optimalne rezultate.
Automatski pejsmejkeri su dizajnirani tako da ih nadjača prirodna frekvencija srca u bilo kojem trenutku kada se ono vrati u nepatološki normalni sinusni ritam i mogu ponovo pokrenuti uticaj na električnu aktivnost u srcu kada se patološki događaj ponovi. "komorski-pejsmejker na zahtjev" proizvodi uski vertikalni šiljak na EKG-u, neposredno prije širokog QRS. Šiljak "atrijsog-pejsmejkera na zahtjev" pojavljuje se neposredno prije P-talasa.
Uporedno, okidački pejsmejker se aktivira odmah nakon što se započne električna aktivnost u srčanom tkivu. "Komorski pejsmejker" proizvodi impuls odmah nakon što se impuls stvori u ventrikulskom tkivu i pojavljuje se kao istovremeni šiljak s QRS-om. "Atrijski pejsmejker" je način u kojem se impuls proizvodi odmah nakon električnog događaja u pretkomori. Pojavljuje se kao pražnjenje nakon P-talasa, ali prije QRS-a koji je obično proširen.
Prag Srce se sastoji od ekscitabilnog tkiva i potreban je električni impuls određenog napona da bi se "uhvatio" miokard kako bi srce funkcionisalo. Minimalni napon za postizanje ovoga naziva se prag. Budući da je ovo vjerovatnosno svojstvo, stvarni korišteni napon je viši od praga (obično za 50-100%). Osim toga, električni impuls ima vremensku komponentu, a pravilan opis praga je napon i širina impulsa.
Sva električna kola zahtijevaju potpunu vezu između katode i anode. Kod nekih elektroda za pejsing, obje veze sa srcem su osigurane u jednoj elektrodi ("bipolarnoj"), a neke pružaju samo jednu vezu ("unipolarnoj"). Kod unipolarne, druga veza je interno od srca do generatora kroz tijelo (krv, tkivo, itd.).
Također je važna impedancija. Što je impedancija niža, potrebna je veća struja da bi se postigao napon praga i smanjuje se vijek trajanja baterije. Na impedanciju utiče integritet elektrode za pejsing i kontakt elektrode i tkiva između elektrode i srca.