Сава Мркаль (1783—1833) — сербский языковед.

Биография Мркаль родился в городке Сеничак в Кордуне, на территории современной Хорватии, которая в то время была частью Габсбургской монархии. Его родители были сербами. Окончил высшую школу в Загребе, а впоследствии и Университет в Пеште, где получил звание доктора философии. Наиболее известен благодаря попытке реформирования литературного сербского языка (перед Вуком Караджичем). В своём труде «Сало дебелога јера либо азбукопротрес» (; Буда, 1810) он предложил сократить сербскую азбуку с 42 до 26 буквButler, Thomas J. (Winter, 1969) Jernej Kopitar’s Role in the Serbian Language Controversy. The Slavic and East European Journal, Vol. 13, No. 4. pp. 482.

Его предложения восприняли как слишком радикальные и остро раскритиковали, ведь первичную кириллицу ещё со времен её изобретения в IX веке использовала Сербская православная церковь. Сам же Мркаль после такой волны критики со стороны церковной иерархии, чтобы засвидетельствовать свою верность православию, решил постричься в монахи (1811), однако, разочаровавшись в монашеской жизни, он покинул монастырь в 1813 году. В 1817 году он отказался от своего предложения реформирования алфавита в труде под названием «Палинодия» (или «В защиту толстого ера»).

Впоследствии Мркаль начал страдать душевным расстройством и в 1827 году попал в психиатрическую больницу в Вене. Он умер в 1833 году.

Примечания

Литература Jovan Skerlić Istorija nove srpske književnosti, Beograd, 1914 Ђорђе Рајковић: Изабрани списи — Биографије књижевника, Матица српска, Нови Сад, 1950. Мала Енциклопедија Просвета — Општа Енциклопедија (М-Ш). Издавачко предузеће «Просвета», Београд 1959. Меша Селимовић: За и против Вука, Beograd 1967. Вукосава Опачић - Лекић: Сава Мркаљ: живот и дјело, «Матица српска», Нови Сад 1978. Mile Mrkalj: Sjeničak — kronika kordunaškog sela, «Historijski arhiv», Karlovac 1980. Гојко Николиш: Сава Мркаљ — повијест о једном страдалнику, «Просвјета», Загреб 1980. Сава Мркаљ: Песме и списи, СКД Сава Мркаљ", Топуско, 1994. приредио Жарко Ружић. Гојко Николиш: Сава Мркаљ — повијест о једном страдалнику, «Просвјета», Загреб 1980. Milan Moguš i Josip Vončina: «Salo debelog jera libo azbukoprotres» Save Mrkalja, JAZU i Skupština općine Karlovac, Zagreb 1983. Сава Мркаљ: Песме и списи, СКД «Сава Мркаљ» Топуско, 1994. приредио Жарко Ружић. Милош Окука: «Сало дебелог јера либо азбукопретрес» Сава Мркаљ у старом и новом руху, «СКД Просвјета», Загреб 2010. An den Anfängen der serbischen Philologie/На почецима српске филологије: «Salo Debeloga Jera Libo Azbukoprotres» Von Sava Mrkalj (1810—2010) «Сало дебелог јера либо азбукопретрес» Савe Мркаљa (1810—2010), Herausgegeben/Приредили Gordana Ilić Marković, Anna Kretschmer und Miloš Okoka, Frankfurt am Main: Peter Lang Internationaler Verlag der Wissenschaften, 2012.

Ссылки Денбрауновска мистерија Саве Мркаља («Политика», 28. новембар 2010) О две бечке адресе («Прес», 9. април 2011) Мркаљева и Вукова реформа ћирилице («Политика», 22. новембар 2015)

Категория:Выпускники Будапештского университета Категория:Филологи Сербии Категория:Сербисты