Тихоми́р Джо́рджевич (; 19 февраля 1868, Княжевац, Княжество Сербия — 28 мая 1944, Белград, Югославия) — сербский этнолог, фольклорист и историк культуры. Профессор этнологии и фольклора Белградского университета. Академик Сербской академии наук и искусств (с 16 февраля 1937 года). Дядя этномузыковеда .
Биография Родился 19 февраля 1868 года в Княжеваце в патриархальной семье Раджи Джорджевича, служившего священником в Брестоваце и Лужане под Алексинацем.
Окончил историко-филологический факультет Белградской высшей школы. Затем учился в Венском и Мюнхенском университете, где в 1902 году получил докторскую степень, защитив диссертацию по теме «Цыгане в Сербии» ().
В 1892—1905 годах работал преподавателем и директором учительской школы в Алексинаце.
В 1905 году вернулся в Белград, где стал преподавателем в , а затем стал доцентом в Белградском университете.
Участвовал в войнах на Балканах и в Первой мировой войне в качестве командира медицинской роты. После переезда в Албанию он отправится на службу в Париж, а затем в Лондон, где до конца войны читал лекции по сербской истории и фольклору. По приглашению Никола Пасича участвовал в Парижской мирной конференции.
В 1919 году стал доцентом, а в 1921 году — профессором этнологии и фольклора Белградского университета.
С 19 февраля 1921 года — член-корреспондент, а с 16 февраля 1937 года — академик Сербской академии наук и искусствТихомир Ђорђевић // Српска академија наука и уметнoсти.
Несмотря на то, что Джорджевич, будучи председателем Сербского литературного общества, приветствовал Вторую мировую войну и нацистскую оккупацию Белграда, он оказался в числе узников концентрационного лагеря Баница, откуда вышел с подорванным здоровьем и последние годы жизни жил в тяжёлых материальных условиях.
Похоронен на Новом кладбище Белграда.
Научная деятельность Научные интересы Джорджевича были очень разнообразными и широкими: от подробного анализа жизни сербов до этнографических исследований жизни других народов в Сербии (адыги, аромуны, влахи, греки, цыгане и т. д.) до фольклорных и социологических исследований не только в Сербии, но и в других балканских странах.
Он был первым учёным, который систематизировал и выполнил общую классификацию народных игр, а также представил теоретические и исторические взгляды на народные игры, относящиеся к тому времени, когда он работал. Установил и разработал методические указания для собирателей и исследователей народных игр.
Поддерживая тесные связи со своими зарубежными коллегами, он смог получить доступ к наиболее важной литературе тогдашних исследователей в области этнологии и фольклористики. Он хорошо разбирался в новейших научных направлениях, особенно в тогдашней немецкой этнологической литературе, где народные игры рассматривались с разных сторон. Благодаря ему и поддержке, которую он получил от своих зарубежных коллег, в конце XIX века были созданы условия для упорядочивания народных игр в их широком смысле. Итогом этих исследований стала вышедшая в 1907 году монография «Сербские народные игры», ставшая незаменимой работа при изучении народных игр в широком смысле этого слова. Также благодаря этой работе он установил тесные связи с Сербской королевской академией наук.
Не являясь антропологом стал первым сербским учёным, указавшим на важность палеоантропологии для истории и этнологии. В своей работе 1908 году «Неизвестное кладбище в » он показал, что старые кладбища, некрополи, являются источником первичных данных для многих наук, а также подчеркнул, что сведения, полученные вследствие изучения скелетов и вещей, положенных в могилу, по сути являются единственным источником данных о быте, внешности и образе жизни людей в определённый исторический период прошлого.
Научные труды
Ђорђевић Т. Р. Српски фолклор. Караџић: лист за српски народни живот, обичаје и предање. 1900. 2 (2-3): 25-42. Ђорђевић Т. Р. Кроз наше Румуне : путописне белешке. // Српски књижевни гласник. 1906. 16: 3-93. Ђорђевић Т. Р. Српске народне игре. Књ. 1. Српски етнографски зборник, књ. 9. Београд: Српска краљевска академија, 1907 Ђорђевић Т. Р. Из Србије кнеза Милоша, I и II, 1922—1924 Ђорђевић Т. Р. Наш народни живот, I—X Ђорђевић Т. Р. Упутство за прикупљање градива о занатима и еснафима у српским земљама. — Београд: Српска краљевска академијая, 1913. — 80 с. Ђорђевић Т. Р. Архивска грађа за занате и еснафе у Србији од другог устанка до еснафске уредбе 1847 године. — Београд: Српска краљевска академија, 1925. — 317 с. Ђорђевић Т. Р. Упуство за прикупљање градива о ношњи у нашем народу // Гласник Земаљског музеја у Сарајеву. — 1926. — С. 1—20. Ђорђевић Т. Р. «Шта значи камен о врату?» и «Двоструко сахрањивање» // Гласник Скопског научног друштва. — 1926. — Т. 1. — № 1-2. — С. 528—530. Ђорђевић Т. Р. Питања из народног предања, веровања и обичаја објављена // Венац, мај-јун 1927. Ђорђевић Т. Р. Сеоске занатске организациjе // Гласник Скопског научног друштва. — 1927. — Т. 2. — № 1-2. — С. 358—360. Ђорђевић Т. Р. Лечење умоболних у манастирима // Гласник Скопског научног друштва. — 1928. — Т. 3. — № 1. — С. 341—346. Ђорђевић Т. Р. Калемљење богиња у старије доба // Гласник Скопског научног друштва. — 1929. — Т. 5. — № 2. — С. 363—365. Ђорђевић Т. Р. Шишање коња у жалости // Гласник Скопског научног друштва. — 1930. — Т. 7-8. — № 3-4. — С. 410—411. Ђорђевић Т. Р. Месне и друге народне поруге // Гласник Скопског научног друштва. — 1930. — Т. 7-8. — № 3-4. — С. 407—410. Ђорђевић Т. Р. Кривичне празноверице // Гласник Скопског научног друштва. — 1933. — Т. 12. — № 6. — С. 303—306. Ђорђевић Т. Р. Краљевић Марко у народном предању // Етнологија. — 1940. — 1 (1). — С. 58. Ђорђевић Т. Р. Вештица и вила у нашем народном веровању и предању: Вампир и друга бића у нашем народном веровању и предању. — Београд: Научна књига, 1953. — 282 с. Српски етнографски зборник 66. Живот и обичаји народни 30. 1953. Ђорђевић Т. Р. Природа у верованју и преданју нашега народа. — Београд: Научно дело, 1958. — 319 с. Ђорђевић Т. Р. Деца у веровањима и обичајима нашега народа. — Београд: Идеа, 1990. — 302 с.
Примечания
Литература
Антонијевић Д. Научне методе и технике Тихомира Ђорђевића. // Народно стваралаштво. Фолклор. 1968. Год. 7, св. 28: 224—229. Антонијевић Д. Тихомир Ђорђевић и његово научно дело. // Зборник за друштвене науке. 1969. 53: 139—150. Антонијевић Д. Тихомир Ђорђевић као хуманиста и интелектуалац свог и нашег времена. // Balcanica. 1994. 25-2, Appendix: 11-18. Барјактаровић М. Др Тихомир Ђорђевић и његов рад : 1868—1944 [посвећено десетогодишњици смтри]. // Гласник Етнографског музеја у Београду. 1953. 16: 256—261. Васић О. 1994. Класификација игара Тихомира Ђорђевића и њен значај данас. // Balcanica 25-2, Appendix: 95—99. Влаховић П. «Етногенеза несловенских балканских народа по радовма Тихомира Ђорђевића». // У Писци наше етнологије и антропологије. — Београд : Филозофски факултет, Одељење за етнологију, 1987. — С. 106—118. Влаховић П. Етногенеза балканских народа у делу ТихомираЂорђевића. // Balcanica. 1994. 25-2, Appendix: 55-72. Гојковић А. Цигани у проучавањима Тихомира Ђорђевића са посебним освртом на циганску музику. // Balcanica. 1994. 25-2, Appendix: 87-94. Драшкић М. Проучавање народних ношњи Тихомира Р. Ђорђевића : поводом тридесетогодишњице смрти. Гласник Етнографског института САНУ. 1974. 22: 221—228.
Ђукановић М. Тихомир Ђорђевић на Конференција мира у Паризу 1919. године : прилог биографији. // Гласник Етнографског института САНУ. 1980. 29: 45-61. Жикић М. Животни пут академика Тихомира Р. Ђорђевића. // Гласник Етнографског музеја. 2012. 76: 331—338. Zečević S. Đorđevićevi prilozi srpskoj mitologiji. // Народно стваралаштво. Фолклор. 1968. Год. 7, св. 28: 230—233. , Janković D. S. Građa o životu i radu Tihomira R. Đorđevića. // Bilten Instituta za proučavanje folklorа. 1955. 3: 181—183. , Janković D. S. Spisak štampanih radova Tihomira R. Đorđevića. // Bilten Instituta za proučavanje folklorа. 1955. 3: 183—197. Тихомир Ђорђевић и значај његовог «Караџића». // Народно стваралаштво. Фолклор. 1968. Год. 7, св. 28: 203—214. «Историјско-етнолошки радови Тихомира Р. Ђорђевића о народном жвоту у игри и музици». // У Споменица посвећена стогодишњици рођења Тихомира Ђорђевића. Посебна издања, књ. CDXLV. Споменица, 1971. књ. 51, 7-17. Београд : САНУ.
Јовановић Б. Тихомир Ђорђевић и антејски принцип етнологије. // Balcanica. 1994. 25-2, Appendix: 43-54.
Ковачевић, И. «Тихомир Ђорђевић». // У Историја српске етнологије 2, 141—153. Београд : Српски генеалошки центар, 2001. . Корићанац, Т. Београдски атлас Јована Цвијића : век и по од рођења : 1865—2015. Београд : САНУ : Музеј града Београда, 2015: 68-69. Љубинковић, Н. «Живот и дело Тихомира Р. Ђорђевића». У Наш народни живот 4, ур. Иван Чоловић, 275—290. Београд : Просвета, 1984.
Миленковић В., Биљана М. П. «Издаваштво». // У Етнологија и антропологија: 70 изабраних појмова, 130—147. Београд : Службени гласник : Етнографски и институт САНУ, 2017.
Nedeljković D. Značaj naučnog dela Tihomira R. Đorđevića. Народно стваралаштво. Фолклор. 1968. Год. 7, св. 28: 217—223. Недељковић Д. «Етнолошко дело и личност академика Тихомира Ђорђевића». // У Споменица посвећена стогодишњици рођења Тихомира Ђорђевића. Посебна издања, књ. CDXLV. Споменица, 1971. књ. 51, 25-30. Београд : САНУ. Обровачки Љ. Заоставштина Тихомира Р. Ђорђевића у легату сестара Јанковић. // Гласник Народне библиотеке Србије. 2000. 2/1: 117—124. Павковић Н. «Ђорђевић Р. Тихомир». // У Енциклопедија српске историографије, прир. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић, 370—371. Београд : Knowledge, 1997. Пантелић Н. «Тихомир Ђорђевић и његово дело». У Ђорђевић, Тихомир Р. Деца у веровањима и обичајима нашега народа, 5-19. Београд : Идеа ; Ниш : Просвета, 1990. Пантелић Н. Допринос Тихомира Ђорђевића проучавању породице. Balcanica. 1994. 25-2, Appendix: 73-78.
Раденковић Љ. Допринос Тихомира Р. Ђорђевића истраживању митолошких бића. // Balcanica. 1994. 25-2, Appendix: 79-86. Стевановић Л., Прелић М., Златановић С. «Етнолози». // У Етнологија и антропологија: 70 изабраних појмова, 83-93. Београд : Службени гласник : Етнографски и институт САНУ.2017. Ћулибрк С. Социолошка страна научног дела Тихомира Ђорђевића. // Народно стваралаштво. Фолклор. 1968. Год. 7, св. 28: 234—247.
Категория:Родившиеся в Княжеваце Категория:Академики Сербской академии наук и искусств Категория:Преподаватели Белградского университета Категория:Выпускники Белградского университета Категория:Историки Сербии Категория:Фольклористы Сербии Категория:Этнологи Категория:Выпускники Венского университета Категория:Выпускники Мюнхенского университета Категория:Историки культуры Категория:Некрополисты Категория:Сербский коллаборационизм Категория:Выжившие в концлагерях нацистской Германии Категория:Концентрационный лагерь Баница