Бели зец или алпски зец или планински зец () је сисар из реда двозубаца (-{Lagomorpha}-) и породице зечева (-{Leporidae}-).
Опис лево|мини|Бели зец у летњем крзну Бели зец је крупна врста и мало је ситнији од европског зеца. Достиже дужину од 45 до 65 cm, дужину репа од 4 до 8 cm и тежину од 2 до 5,3 килограма. Женке су мало теже од мужјака.Macdonald, D.W.; Barrett , P. (1993). Mammals of Europe. У току лета крзно му је смеђе боје, а у току зиме беле боје (код већине популација). Реп остаје потпуно бео током целе године, по чему се разликује од европског зеца. Подврста ирски бели зец (-{Lepus timidus hibernicus}-) остаје смеђ током целе године. Код неких јединки ирске подврсте јавља се тамносива боја на горњој површини репа.
Распрострањење Врста има станиште северном делу Евроазије, у Аустрији, Белорусији, Естонији, Ирској, Италији, Јапану, Казахстану, Кини, Летонији, Литванији, Лихтенштајну, Монголији, Немачкој, Норвешкој, Пољској, Русији, Словенији, Уједињеном Краљевству, Украјини, Финској, Француској и Шведској.
Популациони тренд је за ову врсту непознат.
Станиште Бели зец (-{Lepus timidus}-) насељава поларне, планинске крајеве, тундре, тајге, језера на чијим обалама расте трска у степама.
Угроженост Ова врста није угрожена, и наведена је као последња брига јер има широко распрострањење.Црвена листа
Референце
Литература
-{IUCN}- црвена листа угрожених врста, детаљнији подаци о врсти
Категорија:Зечеви