Висинска болест, болест висина, је скуп знакова и симптома који заједно описују разне поремећаје и њихове компликације које настају у организму у току боравка на великим висинама (најчешће изнад 2.400-2.500 метара изнад мора). Болест настаје чешће при брзом успону који не дозвољава телу да се прилагоди условима који владају на висини. У већини случајева ради се о благом поремећају, који се манифестује; главобољом, губитком апетита, мучнином, отежаним дисањем, брзим замарањем и у већини случајева не захтева интервенцију лекара. Ретко напредује у акутни висински едем мозга и акутни висински едем плућа, који могу изазвати тешке функционалне последице у организму, појаву коме и смртног исхода (уколико се симптоми болести правовремено не препознају).
Најбољи начин спречавања појаве висинске болести је правилан (постепен) успон при чему се оставља довољно времена организму за аклиматизацију. Лечење висинске болести подразумева престанак даљег успона, брзи силазак на што нижу надморску висину, нарочито ако знаци болести и симптоми не пролазе или се погоршавају. Кисеоник и антиедематозни лекови примењују са као прва помоћ током силаска са висине.
Епидемиологија мини|Инциденца висинске болести на највишим планинама света Не постоје поуздани подаци о томе колико особа оболева од висинске болести, зато што велики број људи који борави на екстремним висинама потиче из земаља у којима не постоји развијена медицинска служба, па се углавном у бројним студијама користе само подаци из високо развијених земаља на западу. Симптоми акутне висинске болести су често заједнички са симптомима других поремећаја изазваних висином, што може отежати диференцијалну дијагнозу и епидемиолошко праћење ове болести. У Хималајима често борави велика група ходочасника из сиромашнијих делова Непала и Индије који су због недовољне здравствене просвећености, често жртве акутне висинске болести и њених компликација (едема мозга и плућа), чији број није познат.
Студије о висинској болести показују да је њена појава знатно чешћа на великим висинама (изнад 3.500 метара), мада постоје документовани случајеви акутног висинског едема мозга и на висинама до 2.100 метара Преваленца акутне висинске болести процењује се између 43% и 63% у Хималајима, између 9% и 69% у Алпима. Године 1993. Хонигман () објављује податке о учесталости велике висине у Колораду код становништва и туриста. Инциденца у његовим истраживањима је од 22% између 1.850 и 2.750 метара и 42% изнад 3.000 метара..
Висинска болест се најчешће јавља код особа које нису имале довољно времена да се прилагоде новој висини или је успон обављен током релативно кратког времена. Путници који лете на дестинацијама које су на великој надморској висини, као што су Ласа, Тибет (3.810 метара) или Ла Паза, Боливији (4.000 метара, 25-35% случајева испољава симптоме висинске болести. Код оних који слећу на висину изнад 4.000 метара, 25-50% случајева испољава симптоме висинске болести. Процењује се да је код особа које слећу ваздухопловом изнад 4.000 метара инциденца акутног висинског едема мозга је око 1%, а код особа са симптомима висинске болести 1-3%.
Људи који дуготрајно или стално живе на великим надморским висинама ретко обољевају од акутне висинске болести. Постоје и нека истраживања која појаву акутне висинске болести (и њених компликација) објашњавају генетичким промена које се могу видети код становника који живе на великим висинама, међу којима има појединаца који не поседују отпорност на акутни висински едем мозга, и у складу са природном селекцијом, често завршавају свој живот, смртним исходом..
Постоје и студије које тврде да жене чешће пате од акутног висинског едема мозга од мушкараца, али и нешто мањи број студија које тврде другачије. Зашто су жене у већем ризику од мушкараца није јасно, и вероватно је условљен хормоналним разликама, али и трудноћом па се трудницама до порођаја не препоручује да бораве на већим висинама од 2.500 метара.Familydoctor.org. High-altitude Illnes: How to Avoid It and How to Treat It. Available from:
Када су у питању деца такође недостају квалитетне студије, јер су деца врло ретко присутна на овим великим висинама. Обично је боравак деце на висини безбедан, али се и њихова тела тешко прилагођавају на низак ниво кисеоника па чешће обољевају од висинске болести. Велика опасност код деце постоји због њихове немогућности да препознају симптоме висинском болести, тако да родитељи морају пажљиво пратити евентуалну појаву симптома висинске болести код деце.
Не постоји ни довољан број студија које могу поуздано навести податке о утицају хроничних болести,(високог крвног притиска, срчаних и плућних болести, гојазности, итд), за које се верује да изазивају повећани ризик од развоја висинске болести.
Многа истраживања доказују да је акутни висински едем мозга у непосредној вези са висинском болешћу и сматра да је најекстремнија компликација висинске болести...
Акутни висински едем мозга се понекад јавља заједно са акутним висинским едемом плућа. Око 10-15% оних са акутним висинским едемом плућа, имају акутни висински едем мозга. Код неколико случајева оболелих од акутног висинског едема плућа обдукција је показала да, је акутни висински едем мозга узрок смрти, а не акутни висински едем плућа. мини|428x428п|центар|Највише планине на којима се може јавити симптоми висинска болест
Смртност Смртност као најтежа последица висинске болести је ниска. На основу података прикупљених у Непалу, смрт као последица боравка на висински јавља се у 0.014% случајева, а од тога само 0.0036% узроковано је висинском болешћу. Према подацима из Велике Британије смртност код њихових алпиниста који су се покушали попети изнад 7.000 метара, висинска болест је узроковала смрт у 17% случајева.
Етиологија Висинска болест се обично јавља на висинама изнад 2500 метара, најчешће након брзог успона или директног доласка на велику висину (авионом, хеликоптером, падобраном), који не дозвољава телу да се прилагоди недостатку кисеоника у атмосферском ваздуху, али и бројним другим по организам стресогеним факторима (хладноћа, ветар, атмосферске падавине УВ зрачење летењем у ваздухоплову без херметизоване кабине, итд). Непосредни узрок висинске болести, али и већине других поремећаја изазваних висином, је комбинација; хипоксијом индуковане плућне хипертензије - која се одликује повишеним притиском у плућној артерији, нормалним притиском пуњења леве преткоморе и нормалном функцијом комора срца, повећаном пропустљивошћу ендотела плућних капилара - која за последицу има излив течности у алвеоле и значајну редукцију дисајног волумена плућа, повећањем пропустљивости ћелијске мембране – као последица хипоксије која има селективно дејство на ћелијске мембране, и успостављање равнотеже у концентрација јона унутар и изван ћелије. Из ћелија излаз јони К +2 а улазе јони Na+2, Ca+2, снижењем онкотски притисак плазме - због ексудације течности у међућелијске просторе као последица хипоксијом индуковане промене концентрације натријума у телу. <div class="NavHead" style="background:skyBlue; text-align:center; font-size:100%;">ЕТИОЛОШКИ ФАКТОРИ ВИСИНСКЕ БОЛЕСТИ Лични фактори Индивидуална отпорност на хипоксију (становници планина имају већу отпорност). Пола (жене боље толеришу хипоксију). Године старости (млади људи слабије толеришу хипоксија). Психо-Физичко стање и стање морала. Физичка припремљеност Искуство (стечено боравком на висини) Предиспозиција Брзина пењања; Ниво и трајање хипоксије; Интензитет мишићног напрезања; Злоупотреба алкохола, дроге, лекова или кофеина. Несаница, умор; Психо-емоционалне напетост; Хипотермија; Неправилна исхрана; Кршење режима уноса воде и минерала (дехидрација). Гојазност. Респираторних и друге хроничне болести (као што су упала крајника, бронхитис, упала плућа, хронични гнојне болести уста и зуба). Губитка крви (анемија) Климатски фактори Температура Са повећањем висине, просечна годишња температура се постепено снижава на 0,5 °C лети и 0,5° зими на сваких 100 метара висине. Зими висинска болест се чешће јавља него у летњим месецима. Нагли пад температуре такође има штетне ефекте.
Влажност Због ниског притиска и температура влажност са висином пада. На висини од 2.000 -{m}-, влажности ваздуха је два пута мање него на нивоу мора а на високим висинама, ваздух постаје скоро сува. То доводи до већег губитка телесне течности преко коже и плућа, и самим тим до појаве дехидрације. С друге стране, још влажан ваздух има високу топлотну проводљивост, и доприноси штетном утицају на ниским температурама. Зато је утицај влажности на висинску болест израженији када је влажност већа (на нижим висинама (Алпи - 2500 метара, Кавказ - 3.000 -{m}-)), а мање изражена на високим планинама са сувом климом (Тиен Шан - 3.500 -{m}-. Хималаји - 4.500 -{m}-)Rose, Stuart R.; Keystone, Jay S.; Connor, Bradley A.; Hackett, Peter; Kozarsky, Phyllis E.; Quarry, Doug (1 January 2006). "CHAPTER 15 - Altitude Illness". In Rose, Stuart R.; Keystone, Jay S.; Connor, Bradley A.; Hackett, Peter (eds.). International Travel Health Guide 2006-2007 (Thirteenth ed.). Philadelphia: Mosby. pp. 216–229.
Ветар На висини ветар може да достигне снагу урагана (преко 200 -{km}- /час), и врши расхлађење тела, повећава психо-физичку исцрпљеност и отежава дисање.
На хладноћи и ветру организам удише мању количину ваздуха што појачава хипоксију. Хладноћа и повећана влажност стварају периферни едем ткива због вазоконстрикције капилара у кожи и повећане пропустљивости ћелија. У тако отеченом ткиву лакше настају смрзотине. Хладноћа је и узрок погоршања већ постојећих хроничних поремећаја у организму. Због тога, при ниским температурама, плућни или едем мозга настаје знатно брже - на великим висинама. На јаком високом мразу појава ових поремећаја јавља се након 8-12 сати, уместо након уобичајених 24 часа.
Патофизиологија {| border="2" cellpadding="2" | colspan="13" style="text-align:center;"|<div class="NavHead" style="background:skyBlue; text-align:center; font-size:100%;">Атмосферски притисак, PaO2(kPa) и PaCO 2(kPa) на разним висинама |- | style="text-align:center;"|Висина (m) | style="text-align:center;"|Атмосферски притисак (kPa)| style="text-align:center;"|PaO 2 (kPa)| style="text-align:center;"|PaCO 2(kPa) |- |align="left"|0 |align="left"|101 (760 -{mmHg}-) |align="left"|13.3 |align="left"|4,9 |- |align="left"|1.500 |align="left"|85 (641 -{mmHg}-) |align="left"|10,1 |align="left"|4,9 |- |align="left"|2.500 |align="left"|75 (570 -{mmHg}-) |align="left"|8,2 |align="left"|4,9 |- |align="left"|3.500 |align="left"|67 (506 -{mmHg}-) |align="left"|6,4 |align="left"|4,9 |- |align="left"|5.500 |align="left"|52 (394 -{mmHg}-) |align="left"|3,4 |align="left"|4,9 |- |align="left"|8.000 |align="left"|37 (284 -{mmHg}-) |align="left"|0,4 |align="left"|4,9 |} мини| Подела висине према опасностима за појаву висинске болести 1. Код здравих људи на висини од ( 0 - 1.525 m - ниска надморска висина), засићење хемоглобина у артеријској крви је изнад 96%.
2. На висини од (1.525 - 2.440 m - средња надморска висина), засићење хемоглобина кисеоником у артеријама је нормално или је изнад 92%, а утицаји висине благ и привремен. 3. На висинама од (2.440 - 4.270 m - висока надморска висина) засићење хемоглобина кисеоником у артеријама, је у распону од око 80%-92%, а крива дисоцијације хемоглобина спушта косо наниже на око 80% засићења кисеоником. Појава висинске болести и смањене способности организма су све учесталије на овој висини. 4. На висинама од (4.270 - 5.490 m - веома велике надморска висина), крива засићења хемоглобина је све „стрмија“, тако да и најмање снижење притиска кисеоника, изазива релативно велики пад засићења хемоглобина, а симптоми висинска болест и умањене физичке способности озбиљно угрожавају здравље.