Палеолози су последња владарска династија која је владала Византијом. Своју владавину су започели ослобађањем Цариграда 1261. године, а окончали су је падом Цариграда 1453. године када у одбрани града гине последњи византијски цар Константин Драгаш. Споредна линија која је управљала Монфератом одржала се до почетка 20. века.
Кућа Палеолога (плурал: Палеолози; Грчки: Палеолог, плурал: Палеолози, женска верзија Палеологина; Грчки: Палеологина), је била византијска грчка племићка породица која је дошла на власт и постала последња и најдуже владајућа династија у историји Византијског царства и Римског царства у целини. Њихова владавина као цара и аутократора Римљана трајала је скоро две стотине година, од 1259. до пада Константинопоља 1453. године.
Порекло породице је нејасно. Њихове средњевековне приче о пореклу приписују им древно и престижно порекло у староримској Италији, по предању потичу од неких Римљана који су пратили Светог цара Константина I Великог до Константинопоља при његовом оснивању 330. године. Вероватније је да су настали знатно касније у Анадолији. Најранији познати члан породице, вероватно њен оснивач, Нићифор Палеолог, служио је као командант у другој половини 11. века. Током 12. века, Палеолози су углавном били део војне аристократије, за њих није забележено да су заузимали никакве административне политичке функције, и често су се венчавали са тада владајућом породицом Комнин, повећавајући свој престиж. Када је Константинопољ пао у Четвртом крсташком рату 1204. године, Палеолози су побегли у Никејско царство, византијску државу наследницу којом је владала породица Ласкарис, где су наставили да играју активну улогу и заузели многе службе високог ранга.
Године 1259. цар Михаило VIII Палеолог је дворском побуном постао цар - савладар младом цару Јовану IV Ласкарису, а 1261. године, након ослобађања Константинопоља од Латинског царства, цар Јован IV је свргнут и ослепљен. Михаилови наследници владали су Византијским царством у периоду када је царство било најслабије током своје хиљадугодишње историје, а велики период владавине династије Палеолога био је време политичког и економског опадања, делом због спољних непријатеља као што су Бугари, Срби и Турци Османлије, а делом због честих грађанских ратова, између чланова породице Палеолога. До почетка 15. века, цареви су изгубили сваку стварну моћ, а царство је практично постало држава клијент новом Османском царству. Њихова владавина царством се наставила све до 1453. године када је османски султан Мехмед II Освајач освојио Цариград и када је последњи цар из династије Палеолога, цар Константин XI Палеолог, погинуо је у одбрани града. Током своје владавине као цареви, неки цареви из династије Палеолога нису били популарни међу својим поданицима, углавном због њихове верске политике. Поновљени покушаји царева да поново уједине Грчку православну цркву са Римокатоличком црквом, и тиме ставе византијску цркву у потчињеност папству, сматрани су јересом и издајом. Иако је цар Константин XI умро у заједници са Римом (а самим тим и као „јеретик“), његова смрт у борби против Османлија, бранећи Цариград, учинила је да га Грци и православна црква памте као светитеља и хероја, искупивши негативно мишљење о династији у целини. Улога Палеолога као последње хришћанске династије која је владала грчким земљама такође им је дала позитивније сећање међу Грцима током периода османске владавине.
Последњи извесни припадници царске лозе Палеолога изумрли су у 16. веку, али потомци по женској линији су преживели до данас. Кадетски огранак у Италији, Палеолог-Монтферат, владао је Маркизатом Монтферат до 1536. и изумро је 1566. Пошто је породица била велика пре него што је произвела цареве, име Палеолог је легитимно носило не само племство из стварне царске династије. Као резултат тога, многе византијске избеглице које су побегле у западну Европу након пада Константинопоља поседовале су то име и да би стекле престиж, неки су измислили ближе везе са царском породицом. Генеалогије многих наводно преживелих грана царске династије модерни истраживачи су спремно одбацили као фантазију. Различите лозе не-царских Палеолога, чија је веза са средњовековним Палеолозима и међусобно нејасна, преживеле су до модерног периода и хиљаде људи, посебно у Грчкој, и данас носе презиме Палеолог или његове варијанте.
Порекло мини|Карта византијске Анадолије у 9. веку. Породица Палеолог је можда настала у Анатоличкој теми у централној Анадолији. Порекло породице Палеолог је нејасно. Према неколико каснијих усмених предања, породица је настала у Италији, наводно у граду Витербо.Encyclopaedia of the Hellenic World. Према овој верзији, породично име Палеолог (Палаиос логос, буквално „стара реч“) био је грчки превод речи ветус вербум, сумњиве етимологије Витерба. Такве приче су популаризовали каснији Палеолози спорног порекла који су се населили у северној Италији и било им је потребно да измисле везу предака са последњим византијским царевима. Друга предање тврди да су преци Палеолога били међу римским патрицијима који су путовали у Цариград у пратњи цара Константина I Великог када је град основан и проглашен за нову престоницу Римског царства 330. године. Ова прича о пореклу је слична традицијама других византијских племићких породица, као што су кланови Дука или Фока, који су такође користили приче о древном римском пореклу да ојачају свој престиж и донекле легитимишу своје претензије на престо Византијског царства, средњовековног наставка Римског царства.
За разлику од ових древних и престижних прича о пореклу, Палеолози су вероватно настали релативно касно у Анадолији, вероватно у Анатоличкој теми. Совјетско-амерички византиниста Александар Каждан је веровао да је етимологија њиховог породичног имена „крпа“ , што се вероватно односи на скромно порекло, док француски византиниста Жан-Франсоа Ваније верује да је тачна етимологија „колекционар антиквитета“ . Најранији познати члан породице, вероватно њен оснивач, био је Нићифор Палеолог, командант (вероватно дукс) Теме Месопотамије у другој половини 11. века, у време владавине цара Михаила VII Дуке. Нићифор је подржао побуну Нићифора III Вотанијата против цара Михаила VII, али се његов син Георгије Палеолог оженио Аном Дука и тако је подржао породицу Дука, а касније и Алексија I Комнина, Аниног зета, против цара Нићифора III Вотанијата. Георгије је служио као дукс Дирахија у време владавине цара Алексија I и добио је титулу куропалата.
У 12. веку, Палеолози су углавном забележени као припадници војне аристократије, који нису заузимали никакве административне политичке функције. Више пута су забележени као донатори манастира, а неколико пута су се венчавали са припадницама династије Комнина током њене владавине Византијским царством (1081–1185). Када су крсташи Четвртог крсташког рата заузели Цариград 1204. године и уништили Византијско царство и основали ново, католичко, Латинско царство, Палеолози су пратили Теодора I Ласкариса у Никејско царство, где су играли активну улогу и наставили да заузимају положаје високог ранга. Андроник Палеолог, отац каснијег цара Михаила VIII, проглашен је за мегас доместика (главнокомандујући), вероватно цар Јована III Дука Ватац.
Многи бракови Палеолога са истакнутим византијским породицама одразили су се на њихов избор презимена, при чему су ранији чланови царске династије користили презимена неколико претходних владајућих династија како би ојачали свој легитимитет. На пример, пуно име цара Михаила VIII Палеолога било је Михаило Комнин Дука Анђел Палеолог.
Царска линија
Пут до престола Михаило Палеолог, рођен 1223. године, био је син Андроника Палеолога, мега доместика у Никејском царству. Кроз претходни век бракова породице Палеолог са другим царским породицама, његово порекло може се пратити до три најновије династије које су владале царством пре Четвртог крсташког рата (Дука, Комнин и Анђел). У младости, Михаило је служио као гувернер градова Мелника и Сера у Тракији, и иако су он и његова породица били истакнути међу аристократијом, владајућа династија Ласкарис је често имала неповерење у њега. Године 1253., цар Јован III Дука Ватац га је оптужио за заверу против престола, иако је Михаило избегао оптужбу без казне након суђења тако што је држао усијано гвожђе.f. Иако је Михаило и након тога и даље уливао неповерење и сумњу у оданост, он се ипак оженио рођаком цара Јована III, Теодором Ватац и био је постављен за мега коностаула латинских плаћеника које је унајмљивало царство. мини|Михаило VIII Палеолог (р. 1259–1282), оснивач царске династије Палеолога. После смрти цара Јована III 1254. године, Михаило је накратко ступио у службу у Селџучком султанату у Руму, честим непријатељима царства, а од 1256. до 1258. био је командант хришћанских најамника који су се борили за селџучког султана Кејкавуса II. Син и наследник цара Јована III, цар Теодор II Ласкарис, опозвао је Михаила 1258. године и након што су разменили гаранције сигурности и заклетве лојалности, Михаило се вратио у службу у царству. Цар Теодор II је умро исте године и наследио га је његов осмогодишњи син цар Јован IV Ласкарис. Само неколико дана након Теодорове смрти, Михаило је предводио државни удар против чиновника Ђорђа Музалона, кога је цар Теодор II поставио за намесника. Михаило је преузео старатељство над царем дечаком и добио је титуле мега дукс и деспот. 1. јануара 1259. године, Михаило је проглашен за цара - савладара у Нимфејону, вероватно без присуства цара Јована IV.
Дана 25. јула 1261. године, никејске снаге под генералом Алексијем Стратигопулом ослободиле су Константинопољ од Латинског царства, враћајући град под власт Византије након скоро шездесет година у страним рукама. После поновног заузимања престонице и обнове Византијског царства, цар Михаило VIII се побринуо да буде крунисан за цара у храму Свете Софије, као што су били византијски цареви пре него што је град освојен од стране крсташа. Цар Јован IV, последњи представник царске династије Ласкарис, гурнут је у страну да би се породица Палеолога учврстила на престолу. На једанаести рођендан цара Јована IV, 25. децембра 1261. године, дечак је свргнут, ослепљен и затворен у манастир. Када се пронела вест о чину, ослепљењу не само законитог цара, већ и малолетног дечака, цариградски патријарх Арсеније Ауторијан екскомуницирао је цара Михаила VIII. Царева екскомуникација је укинута тек девете године његове владавине, по постављењу патријарха Јосифа I.f. Ослепљење цара Јована IV било је мрља на династији Палеолога. Године 1284. Михаилов син и наследник цар Андроник II Палеолог посетио је ослепљеног и тада 33-годишњег цара Јована IV током путовања по Анадолији, надајући се да ће показати своје неодобравање према поступцима свог оца.
Грађански рат и распад мини|Царска застава коју је усвојила династија Палеолога у 14. веку. Палеолози су владали Византијом у периоду када је била најслабија у њеној хиљадугодишњој историји, а царство је претрпело значајан економски и политички пад. Чак и у овој држави, империја, позната по честим грађанским ратовима, није могла да остане јединствена. Године 1320, цар Андроник II Палеолог је покушао да разбаштини свог унука цара Андроника III Палеолога, упркос смрти сина цара Андроника II, наследника и цара - савладара Михаила IX Палеолога (оца Андроника III). Андроник III је обезбедио подршку значајног броја аристократије и наступио је период грађанског рата који није завршен све до 1328. године. Иако је Андроник III на крају био победник, а цар Андроник II свргнут, царство је економски оштећено и по први пут су се стране државе попут Бугарске и Србије појавиле као значајни регулаторни фактори у царским династичким споровима (придруживање супротним странама грађанског рата). мини|Цар Јован VI Кантакузин (1347–1354) је скоро успео да свргне династију Палеолога у корист своје породице Кантакузина.