Кисеоничка маска

Кисеоничка маска, је специјално дизајнирано средство, која прекрива носно усни предео или цело лице и омогућава удисање кисеоника или мешавине кисеоника и других гасова, из посуда за њихово складиштење, са којима је преко регулатора протока гаса, повезана специјалним цревом и другим системима. Израђује се од материјала отпорног на хемијски утицај гасова који кроз њу пролазе (најчешће силиконска гума или пластика) у различитим димензијама и облицима у зависности од намене. Намењена је удисању кисеоника у условима његовог недостатка у атмосферском ваздуху или у циљу лечења.

Намена Применом кисеоничке маске, обезбеђује се; заштите организма и његових органа за дисање у условима повећане концентрације отровних гасних смеша у околној атмосфери (пожар, хаварија у хемијској индустрији итд) физиолошка заштита процеса дисања у условима снижене концентрације кисеоника у атмосферском ваздуху (боравак на високим планинама, у ваздухопловству, роњењу итд) лечење болесника, применом кисеоника као лека у одређеним болестима и стањима.

Сваки од наведених начина употребе кисеоничке маске значи и примену различитих концентрација кисеоника у удахнутом ваздуху, што захтева примену различитих врста кисеоничких маски и регулатора протока гасова (при чему не треба заборавити да атмосферски ваздух садржи око 21% кисеоника).

Врсте маски и пратеће опреме У односу на количину протока у литрима и концентрацију кисеоника у гасној смеши која се примењује у заштити дисајних путева и процеса дисања или лечењу кисеоником, кисеоничке маске које се данас налазе у употреби разврставају се у пет група; Маска за примену кисеоника ниске концентрације, у које спадају носна канила (приказане су у посебном тексту) и обична пластична кисеоничка маска. Маска за примену кисеоника средње концентрације, у које спадају венти маске, (маске са резервоаром без повратног вентила, са регулаторима протока) Маска за примену кисеоника високе концентрације, у које спадају маске са резервоаром са неповратним вентилима. Маска за дисање кисеоника високе концентрације на повишеном притиску (натпритиску), у које спадају ронилачке, пилотске, и маске за дисање у барокомори. Кисеоничке маске специјалне намене, ватрогасне кисеоничке меске, РХБ маске итд.

Пластична кисеоничка маска Ова врста кисеоничке маске углавном се користи у путничким авионима, у алпинизму и медицини (у терапији кисеоником код разних болести и других поремећаја дисања, где је у свакодневној медицинској пракси потребно удисање кисоника). Најчешће се користи, веома лака носно усна пластична маска за једнократну употребу. Маска је здравствено безбедна и не захтева одржавање. Израђена је од прозирне пластике, удобне за болеснике, путнике авиона, алпинисте и друге кориснике, због мале тежине, лаког ношења и постављања. Кроз њу се види носно усни предео лица, што омогућава бољу контролу овог дела тела у току њене употребе.

Силиконска и гумена кисеоничка маска Силиконска и гумена кисеоничка маска је знатно тежа од пластичне, али захваљујући еластичности силиконске масе и специјалном дизајну обезбеђују добро приањање маске уз кожу лица, и спречава „цурење“ кисеоника између лица и маске, што је од посебног значаја у току анестезије, лечења у хипербаричним коморама, тровања угљен-моноксидом, декомпресионе болести, код ронилаца у току роњења, у току летења пилота и астронаута, боравка у атмосфери дима и отровних гасова код ватрогасаца, у ратним условима за време употребе бојних и других отрова код војника итд.

Добре стране ове маске је што омогућава; Правилно дозирање гаса (најчешће кисеоника или мешавине гасова), преко уређаја за контролу протока. Минималан губитак гаса (кисеоника или анестетика), Употребу кисеоника под повишеним притиском, у авијацији, роњењу, хипербаричној оксигенотерапији у барокоморама. Херметичност маске (од продор из атмосфере у дисајне путеве), отровних гасова и дима код ватрогасаца, војника итд., уз истовремено удисање кисеоника.

Пратећа кисеоничка опрема Кисеонички системи за складиштење и довод кисеоника до регулатора протока

У кисеоничку маску кисеоником доспева из стационарних и преносних резервоара кисеоника, (кисеоничких станица и челичних боца), преко савитљивих цеви или система централног развода гаса, који чине металне цеви различитог пресека. Цеви које доводе кисеоник, завршавају се у болесничким собама или другим болничким просторима, на регулаторима протока и прикључним местима за кисеоничка црева преко којих се повезује кисеоничка маска.

Регулатори протока кисеоника

Количина кисеоника испоручена из резервоара и боца у кисеоничку маску, подешава се и контролише специјалним уређајима који се зову проточни вентили или регулатори протока. Овим вентилима се не регулише само проток кисеоника (лит/мун) већ и притисак у кисеоничкој масци. Према својој намени вентили могу бити; Вентили слободног протока, који једном подешен проток и притисак гаса одржавају на задатом нивоу. Вентили на захтев, који притисак и количину испорученог кисеоника аутоматски подешавају потребама корисника, односно његовој учесталости (фреквенцији), дубини удисаја, и спољашњем притиску ваздуха у околни корисника маске.

Прикључна црева

Регулатор протока, преко посебно конструисаног прикључка спојен је са кисеоничком маском преко пластичног или гуменог црева за довод кисеоника. На тај начин су маска, регулатор протока резервоари или боце са кисеоником повезани у јединствени кисеонички систем. Црева могу бити већег или мањег пречника, глатких или ребрастих зидова.

Прикључна црева су најчешће већег пречника од цеви кисеоничког система, како би омогућила већи проток кисеоника на нижем притиску кисеоника. Ребраста или валовита црева великог промера користе се у оним случајевима где се жели избећи савијање и увртање црева и евентуални прекид у протоку (доводу) кисеоника у маску, при разним манипулацијама као што је то случај код пилота, у анестезији и хипербаричној медицини.

Венти маска

Венти маска, вентури маска или () је медицинска кисеоничка маска у којој се постиже концентрација кисеоника у удахнутом ваздуху од 24 до 60%, при протоку од 2 до 15 -{l/min}-. Маска нема усмерен протока ваздуха и регулацију дисања преко вентила и резервоара (балона, јер не поседује ове делове.

Регулација протока и концентрације кисеоника у овој масци, врши се преко специјалних наставака (регулатора) које се налазе као посебан прибор уз сваку маску. Наставци су у различитим бојама, којом се означава количину протока (-{l/min}-) и концентрацију кисеоника у удахнутом ваздуху у процентима (нпр. жути наставак у масци регулише 35% концентрацију кисеоника и проток од 8 л/мин).

Маска са резервоаром без неповратних вентила

У овој врсти маске, која се зове и (), постиже се концентрација кисеоника у удахнутој смеши, без додатних вентила али са резервоаром (кесом-балоном) у распону од 35 до 60%, (према неким ауторима и до 70%). Маска нема усмерен проток ваздуха између респираторних циклуса уз помоћ вентила, јер се део ваздуха усмерава у резервоар у облику кесе.

Акумулације издахнутог ваздуха у резервоару због одсуства вентила, код ове маске има значајан ризик поновног удисања издахнутог ваздуха. Због овог недостатка понекад се у њој не може достићи жељена концентрација кисеоника у удахнутом ваздуха због појаве увећане концентрације угљен-диоксида. Да би се ово избегло, при употреби ове маске користити се гранични или увећани проток кисеоника кроз маску. Проток кисеоника мора бити једнак или већа од вредности која спречава продор великих количина издахнутог ваздуха у резервоар и његово поновно удисање. Ако је резервоар у издисају довољно напуњен кисеоником (напет), већина издахнутог ваздуха се одстрањује кроз отворе на бочним странама маске, што не доводи до значајног пуњења резервоара издахнутим ваздухом. Примењен већи проток кисеоника, боље испуњава резервоар маске, мање је мешање издахнутог ваздуха са кисеоником у резервоару, а концентрација кисеоника у удахнутом ваздуху је већа.

Ако резервоар савијемо и фиксирамо лепљењем, ова маска се може претворити у једноставну кисеоничку маску без резервоара.

ОХИО кисеоничка маска За разлику од осталих кисеоничких маски, у овој масци се постиже око 95% концентрација кисеоника у удахнутом ваздуху. Количина кисеоника у овој масци није мерило за удахнуте концентрације кисеоника, већ испуњености резервоара маске. Маска са резервоаром има неповратне вентиле (док новији модели неких произвођача имају и цевчице са лоптицом које служе као индикатор дисања пацијента).

Код маске са резервоаром са неповратним вентилима, специфичан је и начин примене и намештања саме маске;

Искуство из праксе говори; да је код пацијента са плитком тахипнејом већ на 6 -{l/min}- резервоар нормално пун и дисање не утиче на њега, али зато ако болесник дубоко дише, онда је и 8 -{l/min}- премало и мора се повећати доток кисеоника у оној количини, док се на балону не примећује дисање болесника. Важно је, да терапеут прати напуњеност резервоара (балона), који је код тог типа маске једини правилан начин за одређивање количине протока кисеоника. Дакле, количина кисеоника у литрима која ће се применити зависна је од напуњености резервоара. Већа количина кисеоника од потребне не утиче на концентрацију кисеоника, јер се не може дати више од 100% али може утицати на његову потрошњу. Зато при раду са овом маском треба стално контролисати расположиве залихе кисеоника.

Анестезиолошке маске мини|десно|180п|Анестезиолошка маска Посебна врста медицинских маски, која се употребљавају у инхалационој анестезији, су носно-усне кисеоничке маске. Ове маске су најчешће израђене од силиконске гуме и дуплим системом ребрастих црева повезане са апаратом за анестезију, у коме се врши припрема гасова и посебним регулатором регулише проток и притисак гасне смеше.

Кроз једно (доводно) црево у маску се доводи анестетик, а кроз друго (одводно) црево враћа се издахнута смеша гасова у апарат за анестезију. Маска за анестезију се уз помоћ 4 еластичне траке, које се укрштају на потиљку фиксира на главу болесника.

Вишемесне хипербаричне и хипобаричне коморе намењене за боравак и лечење два или више лица у исто време, удисањем 100% кисеоника на повишеном или нормалном атмосферском притиску углавном у присуству медицинске сестре, или неког другог пратиоца (родитеља деце, брачног друга итд,) опремљене су једном од специјалних кисеоничких маски или хауба; Пластичном или силиконском кисеоничком маском специјално конструисаном за примену у барокоморама. Пилотском кисеоничком маском подешеном за примену у барокомори. Специјалним прозирним, херметичним пластичним хаубама за главу.

Преко кисеоничке маске или хаубе пацијент удише 100% кисеоник на повишеном или нормалном притиску, док унутрашњост коморе испуњава атмосферски ваздух на истом том притиску, што смањује услове за настанак пожара и експлозије у барокоморама, и омогућава значајне уштеде у кисеонику, јер изостаје потреба пуњења унутрашњости коморе великим количинама 100% кисеоника.

Хипербаричне кисеоничке маске према својој конструкцији, могу бити; Кисеоничке маске затвореног круга дисања. Ова маска је повезане уз помоћ два ребраста црева са уређајима барокоморе, од којих једно служи за довод кисеоника, а друго за одвод ван коморе, издахнутог ваздуха.

Кисеоничка маска

Źródło i licencja