Властела Мрњавчевића обухвата властелу која се јавља у историјским изворима друге половине XIV века, а у процесу распада Српског царства је признавала врховну власт Мрњавчевића, краља Вукашина (1365 — 1371) односно деспота Угљеше, као и њихових савладара и наследника.

У склопу властеле краља Вукашина, заступљена је и властела његове супруге, краљице Јелене, као и синова Марка (1371 — 1395) и Андријаша. Међу властелом деспота Угљеше, приказана је и властела која је признавала врховну власт Душана Силног (краљ 1331 — 1346, цар 1346 — 1355), а касније и његове супруге Јелене, која је владала Серском облашћу. У овој групи су заступљени и византијски достојанственици, који су током српских освајања признали врховну власт Душана Силног, а касније су били и вазали царице Јелене и деспота Угљеше.

Властела краља Вукашина Андрија Гропа, велики жупан који је после Маричке битке овладао Охридом и Дебром Богдан Киризмић, призренски трговац и протовестијар краља Вукашина Братослав, логотет краља Вукашина, који се јавља само на његовој повељи Дубровчанима од 05.04.1370. године, која је издата у Поречи на Броду, у долини реке Треске, данашња Македонија. Гргур, господар Полога из доба краља Вукашина Грубадин, кефалија Андријаша Мрњавчевића Дабижив, протовестијар или логотет краљице Јелене. У изворима је забележена његова посета Дубровнику 1374. године у вези поклада који Вукашин оставио код Павла Барабића. Током ње му је исплаћено 30 перпера, а у документима је на једном месту означен као протовестијар, а на другом као логотет. Косан, писар краља Вукашина који је вероватно носио титулу логотета. Потписан је на повељи Новака Мрасоровића, којом се у јануару 1366. године, потврђује његов поклон светогорском манастиру Пантелејмону. Манко, челник краља Вукашина. Помиње се на надгробном натпису монахиње Марине (световно име Струја), која је преминула 02.03.1371. године. Она је била његова -{сврстница}-, а сахрањена је у призренској цркви свете Недеље, која је била задужбина Марка Мрњавчевића. Милош, кефалија Прилепа из доба краља Вукашина. Потписан је на повељи Новака Мрасоровића, којом се у јануару 1366. године, потврђује његов поклон светогорском манастиру Пантелејмону. Никола Хрсојевић, легендарни властелин краља Вукашина, који га је, према наводима „Краљевства Словена“ Мавра Орбинија из 1601. године, убио, непосредно након Маричке битке. Новак Мрасоровић, властелин краља Вукашина Оливер, властелин краља Марка, који је највероватније био кефалија Битоља. Остоја Рајаковић, властелин и сродник Мрњавчевића, који је имао посед око Охрида.

Властела деспота Угљеше Алексије Асен, дворанин и сродник царице Јелене Алексије Раул, велики доместик из доба Душана Силног и деспота Угљеше Георгије, кефалија Јерисоа и брат протостратора Станише. Он је Хиландару оставио неке вредности, око којих су се његови монаси, 1366. године, спорили са његовим тастом, великим примикиријем Исарисом Георгије Исарис, велможа из доба Душана Силног и деспота Угљеше Димитрије Комнин Евдемонојан, кефалија Сера и васељенски судија Дука Коресис, велможа из доба Душана Силног и деспота Угљеше Дука Нестонг, кефалија Сера из доба Душана Силног и деспота Угљеше Жутко, војвода деспота Угљеше, који се помиње на повељи Новака Мрасоровића, којом се у јануару 1366. године, потврђује његов поклон светогорском манастиру Пантелејмону. Кардамис, велики чауш и члан судског већа у Серу Мелик, дијак деспота Угљеше, који је саставио повељу Новака Мрасоровића, којом се у јануару 1366. године, потврђује његов поклон светогорском манастиру Пантелејмону. Михајло Схулис, серски сенатор и један од судија мешовитог суда Серске митрополије, који је, у августу 1365. године, учествовао у решавању спора између светогорских манастира Есфигмена и Кутлумуша Михалис Иоскулис, васељенски судија деспота Угљеше, потписан на једној повељи, из јануара 1371. године. Никита Педијасим, властелин и повереник деспота Угљеше Орест, кефалија Сера и васељенски судија Палеолог Макродука, угледни властелин из Сера, који је у августу 1365. године био један од световних чланова мешовитог судског већа Серске митрополије. Радослав (Повика) Торник, кефалија Сера и зет царице Јелене. Станиша, протостратор и брат, кефалије Јериоса, Георгија. Управљао је једном од области око реке Струме, највероватније у доба Душана Силног, а умро је пре 1366. године. Теодор Одујевић, господар села Неохори, које је деспот Угљеша поклонио манастиру Кутлумуш на Светој гори, у априлу 1369. године.

Види још Мрњавчевићи

Литература