Мр. Елена Лацкова () рођена Докторова (22. март 1921. Велики Шариш – 1. јануар 2003. Кошице) била је словачка списатељка и драматург, аутор лиетратуре за децу и омладину.
Биографија Образовање је стекла у Великом Шаришу а касније је 1963. – 1969. ванредно завршила филозофски факултет Карловог универзитета у Прагу. Постала је прва жена која је као Ромкиња завршила факултет. У годинама 1949. – 1951. радила је у просвети са ромским становништвом у Прешову, од 1961. радила је у културном центру у Усти над Лабом у Чешкој, 1976. – 1980. радила је у савезу Рома у Прагу, 1976. – 1980. радила је у културном центру у Лемешанима а од 1980. је живела као пензионерка у Прешову.
Стваралаштво Писала је стихове, приче, позоришне игре у ромском језику чиме је постала првом ромкињом и писцем у Словачкој.
Оцене У години 2000. добила је државно признање Реда Људовита Штура III реда од председника Рудолфа Шустера.
Дело -{1946. - Horiaci cigánsky tábor}-, позоришна игра -{1988. - Žužika}-, радио игра -{1992. - Rómske rozprávky - Romane paramisa}-, двојезична књига -{1997. - Narodila som sa pod šťastnou hviezdou}-, проза -{Život vo vetre}- -{Mŕvi sa nevracajú}- -{Primáš Bari}-
Категорија:Рођени 1921. Категорија:Умрли 2003. Категорија:Словачки књижевници Категорија:Роми Категорија:Словачки драматурзи