мини|Karta operacije Potkovica predstavljena na konferenciji za štampu nemačkog ministra odbrane Rudolfa Šarpinga 7. aprila 1999.
Operacija Potkovica (, ) šifrovani je naziv izmišljene vojne operacije Vojske Jugoslavije i Policije Srbije koja je navodno imala za cilj proterivanje svih Albanaca sa teritorije Kosova i Metohije 1998. i 1999. godine.
Neposredno pred NATO bombardovanje Jugoslavije bugarska vlada je načinila dokument „Operacija Potkovica” i predala nemačkom ministru spoljnih poslova Joški Fišeru, ne zalazeći u verodostojnost podataka. Istinu o nastanku dokumenta „Operacija Potkovica” iznela je bivša ministarka spoljnih poslova Nadežda Nejinski (Mihajlova 1999) u emisiji Tajna istorija plana „Potkovica” () na privatnom bugarskom kanalu bTV koja je prikazana 7. januara 2012. godine.
Detalje ove operacije predstavio je nemački ministar odbrane Rudolf Šarping 7. aprila 1999. godine na konferenciji za štampu kao dokaze postojanja ove operacije, dok su mediji, a naročito nemački, britanski i američki širili priču o ovoj operaciji. Jugoslovensko rukovodstvo na čelu sa predsednikom Jugoslavije, Slobodanom Miloševićem, odmah je demantovalo tvrdnje o postojanju ovakve operacije, koje ni do danas nisu potvrđene.
Tvrdnje o postojanju „Operacije Potkovica” poslužile su NATO snagama kao opravdanje za vazdušne napade na Jugoslaviju koji su, bez UN mandata i odgovarajuće rezolucije Saveta bezbednosti UN, počeli 24. marta i završili se 78 dana kasnije, 10. juna 1999. godine. NATO napadi su dobili veću podršku u javnosti zahvaljujući ovim tvrdnjama, kao i tvrdnjama da su napadi bili neophodni kako bi se sprečilo etničko čišćenje Albanaca na Kosovu i Metohiji, koje su Vojske Jugoslavije i Policije Srbije navodno tom operacijom planirale i započele.
Poreklo мини|десно|Trenutak kada njemački ministar odbrane Rudolf Šarping prvi put spominje Operaciju Potkovica na konferenciji za štampu 7. aprila 1999. godine. Detaljnije podatke o ovoj navodnoj operaciji objavio je nemački ministar odbrane Rudolf Šarping na konferenciji za štampu 7. aprila 1999. godine. Šarping je izjavio da je dobijena proverena informacija o postojanju „Operacije Potkovica” koja se sprovodi barem od 26. februara te godine. Na konferenciji za štampu, Šarping je prvi put pokazao i navodne karte operacije. Iako on nikada nije tvrdio da su te karte bile zaplenjene od srpskih vojnih snaga, kontekst u kom su se pominjale i štampa na samim kartama su sugerisale upravo taj zaključak.
Konferencija za štampu 7. aprila 1999. godine:
Izvor nastanka Operacije Potkovica je vrlo teško pronaći jer se danas može pronaći više izvora koji navode suprotstavljene stvari: Visoki oficir u nemačkom generalštabu Karl Ginter fon Kajdačši je pred kolegama izjavio da je on izmislio taj naziv. Svedok „insajder” tužilaštva, na suđenju Slobodanu Miloševiću, Radomir Tanić (citat niže u tekstu) dao je objašnjenje da je u vreme JNA postojao istoimeni kolokvijalni naziv za trening plan odbrane od agresije na Jugoslaviju iz susedne Albanije. Prema Luisu Selu, u knjizi „Slobodan Milošević i uništenje Jugoslavije”, dokument sa planom operacije je austrijska obaveštajna služba prenela američkoj još pre početka bombardovanja. Generalni inspektor Bundesvera Hans-Peter fon Kirhbah izvestio je 8. aprila 1999. godine da se ovaj plan zove „potkovica” („Hufeisen” na nemačkom). Špigel je 10. januara 2000. godine izvestio da je Operacioni plan potkovica procureo od bugarskog ministra spoljnih poslova i da potiče od bugarske tajne službe. Dokaz autentičnosti do danas nije pronađen. Detalje plana je objavio Joška Fišer 6. aprila 1999. godine, tvrdeći da mu je lično predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević rekao da „ima plan kako da jednom za svagda završi sa kosovskim Albancima u roku od nedelju dana”.
Sadržaj operacije Tačan sadržaj operacije koji je naveo NATO kao razlog da se umeša u sukob, nikada nije objavljen. Jedina zvanična informacija glasila je da je Vojska Jugoslavije svoju poziciju postavila u vidu potkovice, čiji kraj se nalazi na granici između Jugoslavije i Albanije. Iz toga — između ostalih nemački ministar odbrane Rudolf Šarping — izvukao je zaključak da Srbi nameravaju „skupljanjem” potkovice proterati albansko stanovništvo u pravcu Albanije.
U emisiji Panorama od 18. maja 2000. godine izražena je sumnja da karte nisu crtane u Beogradu već u Bonu.
Dokazi o postojanju Operacije Potkovica Da bi se Operacija Potkovica potkrepila dokazima nemačko ministarstvo odbrane je izdalo specijalnu brošuru za ovu priliku, u kojoj se navodi da je operacija počela da se sprovodi u januaru 1999. godine, što znači pre nego što je NATO započeo da bombarduje Jugoslavije. Međutim, u brošuri se nalaze slike koje datiraju iz perioda nakon početka bombardovanja.
Šarping je tvrdio da su sela prikazana na fotografijama već bila napadnuta od strane Srba pre nego što je NATO započeo sa bombardovanjem, a da su civili proterani kao „deo plana”. Fotografije su snimljene bespilotnom letelicom CL 289.
Pripadnik Oslobodilačke vojske Kosove i britanski reporter na Kosovu su saopštili u junu 1999, da su pronašli dokaz postojanja plana u zarobljenim srpskim dokumentima. Međutim, bilo kakav dokazni materijal se nikada nije pojavio.
U dokumentarcu nemačke televizije ARD: „Počelo je sa jednom laži” () obrađena su dva slučaja iz brošure Ministarstva.
General Vesli Klark, vrhovni komandant NATO snaga u Evropi negirao je da zna nešto o Operaciji Potkovica.
Randubrava Džo Angerer i Matijas Vert su prokomentarisali: Opis podataka na fotografijiSlike Randubrave sa „pogrešnim” datumom stvara sumnju. Datumi na slikama govore da su slike napravljene u aprilu 1999. nakon početka bombardovanja. To pokazuje da ono što se dogodilo u selu Randubravi, fotografisanom selu iz visine, ne daje nikakav dokaz Operacije Potkovica.
Svedoci iz Randubrave opisuju šta se zapravo desilo u selu.
Sanhovići — Peterštica мини|десно|Slika Sanhovića iz aprila 1999. iz brošure Ministarstva odbrane Nemačke Kao jedan od dokaza „zločina” počinjenog u navodnoj „Operaciji Potkovica”, u brošuri nemačkog Ministarstva odbrane navodilo se selo Sanhovići. Ipak, na fotografijiSlika „Peterštice” sa „pogrešnim” datumom u brošuri je takođe pisalo da je fotografija načinjena u aprilu 1999. godine, takođe nakon početka agresije.
TV novinari posetili su selo, prikazano u brošuri Ministarstva odbrane koje je međutim nazivano Peterštica, a ne Sanhovići. U objašnjenju slike je pisalo:
U intervjuu za dokumentarni film, meštanin sela je izjavio:
Šarping je u jednom intervjuu tvrdio da su navodi iz brošure nemačkog ministarstva odbrane o gasu upaljenom svećom u potkrovlju kuće istiniti, međutim, novinar je tokom intervjua ukazao da je to nemoguće s naučne tačke gledišta — naime, gas je teži od vazduha, pa samim tim nije mogao da se popne do potkrovlja gde se nalazila sveća. Zbog toga su navodi o sveći i gasu izbačeni iz sledećeg izdanja brošure Ministarstva.
Hajnc Lokvaj Hajnc Lokvaj, penzionisani nemački brigadni general, objavio je knjigu u kojoj je optužio nemačkog ministra odbrane da je iskonstruisao dokaze da bi podržao rat. U knjizi je izneo tvrdnje da je plan fabrikovala bugarska obaveštajna služba. Nemački nedeljni list Di Vohe izvestio je da je račun nemačke vlade zasnovan na generalnoj analizi bugarske obaveštajne službe o ponašanju Jugoslavije u ratu, koja je uključila specifičan „plan” nemačkog ministarstva odbrane, koji je nosio ime „Potkovica”. Prema Lokvaju, bugarska analiza zaključila je da je cilj srpske vojske da uništi OVK, a ne da protera celu albansku populaciju. On je takođe ukazao na to da je nemačka vlada — plan nazvala „Potkova”, što je srpska reč za „potkovicu”.
U emisiji Panorama od 18. maja 2000. godine na pitanje novinara gde su nastale karte koje je Šarping prikazao na konferenciji za štampu, Hajnc Lokvaj odgovara:
U medijima U pisanju -{The Times}-, Suzan Bel počinje da piše o nemačkim dokazima kao da su stvarno zarobljeni dokumenti. „Dokument je značajan, i zbog toga što su obezbeđeni pisani dokazi protiv jugoslovenskog predsednika koji treba da bude izveden pred Međunarodni tribunal za ratne zločine”
-{The Washington Post}- od 11. aprila 1999. pod naslovom „Srpska ofanziva je detaljno planirana” izveštavao je o ratu i citirana su tajna dokumenta, „Operacija Potkovica: Jugoslovenske bezbednosne snage na Kosovu”.
Sloboda i nezavisnost štampe je toliko cenjena da je tada sekretar odbrane Vilijam Koen citirao priču novinske kuće -{The Washington Post}- kao nezavisnu potvrdu, iako je poznato da je -{The Washington Post}- blizak Kapiton Hilu i da često od njih dobija informacije. Svedočeći pred Odborom za oružane snage Senata, 15. aprila 1999. Sekretar Koen je izjavio: „Ono što je Džordž Tenet takođe rekao, jeste to, da on [Milošević] namerava sprovesti kampanju etničkog čišćenja. To smo znali, jer smo videli smo sve znake koji vode do toga. Videli smo — a sada ga barem potvrđuje jedan novinar nazvao Operacija Potkovica koja je detaljno u -{The Washington Post}- … Ali, znali smo da će on da ga sprovede. A mogli bismo da sedimo po strani i neka ga sprovodi iz sela u selo, sa svim posledicama, a zatim da optuženi ne reaguju na tako nešto”.
-{The New York Times}- je izveštavao 11. aprila o informacijama iz nemačkog ministarstva za odbranu, čime se stvara privid da je bilo više izvora iste informacije.
Vrlo brzo je većina medija učestvovala u kampanji, tako da je veoma malo medija sumnjalo u postojanje te operacije, pogotovu za vreme rata. Špigl je bio jedna od retkih novina koji je govorio o velikoj retoričkoj ofanzivi dela nemačke vlade.
Špigl je 10. januara 2000. objavio kritički članak, ocenjujući da se radi o ratnoj propagandi gde su objavili kritiku Hajnca Lokvaja. Kada se Lokvajeva knjiga pojavila u martu 2000. godine pojavio se značajan obrt u pogledu na rat. U nekoliko meseci Lokvajev rad doveo je do toga, da se veći broj nemačkih novinara intenzivno bavio nemačkim učešćem u propagandnom ratu.
Godinu dana kasnije u februaru 2001. godine televizija ARD emitovala je dokumentarac: Počelo je jednom laži (-{Es begann mit einer Lüge}-).
Postojanje operacije logički negira činjenica da je veliki broj Albanaca bežao sa Kosova preko teritorija koje su kontrolisale jedinice Vojske Jugoslavije.
Svrha objavljivanja „Operacije Potkovica” Objava navodnog postojanja Operacije Potkovica u proleće 1999. omogućila je javno opravdanje kampanje bombardovanja Jugoslavije. Tako je intervencija predstavljena kao mera za zaustavljanje etničkog čišćenja koje je bilo u toku prema utvrđenom planu i u skladu sa zacrtanom strategijom.
Pojedini NATO lideri (naročito nemački) koristili su ovaj plan da bi ilustrovali Miloševićev karakter, kao i da bi dokazali da etničko čišćenje na Kosovu nije bilo pokrenuto NATO bombardovanjem, i time opravdali NATO bombardovanje. Britanski ministar spoljnih poslova Robin Kuk je izjavio da je „znao za postojanje plana Operacija Potkovica koji je trebalo da posluži za čišćenje Kosova od muslimanskog stanovništva”. Istog dana nakon konferencije za štampu nemačkog ministra odbrane Šarpinga održane 7. aprila 1999. godine, nemački ministar spoljnih poslova Joška Fišer je rekao: „Nisam samo naučio: Nikada više rat. Takođe sam naučio: Nikada više Aušvic”. Zbog tih reči je kritikovan od strane jevrejskih organizacija i optuživan zbog „nedopustivog poređenja”.
U zaključku dokumentarnog filma Započelo je jednom laži je rečeno:
Suđenja Nemačko ministarstvo odbrane je tvrdilo 19. aprila 1999. godine da je isporučilo dokaze glavnoj tužileljici Luiz Arbur u Hagu. Međutim, nikakav kredibilni dokaz o postojanju plana nije prikazan tokom suđenja.
Jugoslovenska i srpska vlada su odmah demantovale postojanje Operacije Potkovica. Na suđenju u Hagu, Milošević ju je okarakterisao kao „fabrikovanje nemačkog ministarstva odbrane”.. Slobodan Milošević je takođe poricao i politiku etničkog čišćenja tokom NATO bombardovanja.