Након капитулације Италије, народ Сплита предвођен месним народноослободилачким одборима 9. септембра преузео је власт у граду и околини и разоружао јединице италијанског XVIII корпуса. Током наредних дана у Сплит и околину стигли су Прва далматинска бригада НОВЈ и Сплитски партизански одред.

У оквиру Операције Ахзе (), а у циљу преузимања италијанског оружја и обезбеђивања лојалности италијанске војске, команда немачке 2. оклопне армије упутила је у према Сплиту делове 7. СС дивизије. Ови делови су се ваздушним десантом искрцали у Сињу, и затим са 27. усташком бојном наставили напредовање према Сплиту, заузевши 11. септембра Клис. Ту су заустављени и опкољени од јединица НОВЈ. Грађанство Сплита и околине масовно се прикључило јединицама НОВЈ.

Обе стране морале су да појачавају своје снаге. Немци су пребацивали нове контингенте ваздушним путем у Сињ, а преостали део 7. СС дивизије, ојачан 92. моторизованим пуком, кренуо је у наступање копненим путем из правца Имотског. С друге стране, од 16. септембра у средњу Далмацију ушле су Прва пролетерска и Четврта крајишка дивизија НОВЈ. Копнена немачка колона поражена је и одбачена 18. септембра код села Звечања. 3. крајишка бригада стигла је 20. септембра у околину Сиња и прекинула ваздушни саобраћај.

Након неуспелог напада 3. и 6. крајишке бригаде на Сињ 22/23. септембра, ситуација за браниоце знатно се погоршала. 7. СС дивизија и 92. моторизовани пук са мостобрана на Цетини почев од 23. септембра снажно су продирали према линији Сплит - Сињ са истока, а 114. дивизија из области Шибеника и Дрниша са запада. Штабови НОВЈ донели су 24. септембра одлуку о уништењу свих војних постројења и евакуацији Сплита. Након борби са партизанским заштитницама, делови 7. СС дивизије ушли су у Сплит 27. септембра. Приликом наступања према Сплиту и успостављања немачко-усташке власти, ове формације вршиле су безобзиран терор и убиле више стотине цивила.

Након уласка у Сплит, немачке снаге наставиле су напад на положаје НОВЈ на планини Мосор, ради обезбеђивања Сплита и уклањања претњи. 2. октобра јединице НОВЈ повукле су се са Мосора ради реорганизације, формирања 8. корпуса и учешћа у борбама за Ливно.

Преузимање власти у Сплиту мини|300п|Масовни одлазак Сплићана у партизане у време капитулације Италије 1943. године. У Сплиту је било седиште италијанског XVIII армијског корпуса 2. армије (СУПЕРСЛОДА). У граду и околини концентрисала се главнина дивизије „Бергамо“ (изузев 25. пука у Сињу), и знатне корпусне, карабинијерске и морнаричке снаге. Поводом капитулације Италије, штаб 2. оклопне армије наредио је 7. СС дивизији да запоседне Далмацију између Дубровника и Сплита, обезбеди лојалност италијанских снага и не дозволи да њихово оружје и опрема падне у руке снага НОВЈ.

У околини Сплита није било јачих формација НОВЈ. Током претходне године, велики број бораца из Далмације у саставу својих јединица борио се у другим крајевима земље. На пример, на Сутјесци се борио 1091 Сплићанин, а 557 их је погинуло.Виктор Кучан :ПРОЗИВКА БОРАЦА СА СУТЈЕСКЕ, Београд 1995. Упркос губицима и одливу бораца, борбено расположење било је и даље снажно. На позив Народноослободилачког одбора, на улице Сплита 9. септембра увече изашла је велика маса грађана, и захваљујући томе, НОО је већ тог дана преузео фактичку контролу над градом.

Сибе Квесић : ДАЛМАЦИЈА У НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОЈ БОРБИ

Партизански представници повели су преговоре о предаји са командом у Сплиту, као и са локалним командама у околним местима.

Мате Шалов : 4. сплитска бригада

Група батаљона Бранка Дуде током 10. и 11. септембра је без борбе разоружала италијанске посаде дуж железничке пруге Перковић - Каштел Стари, а Шибенски батаљон из те групе ушао је у Трогир и Дивуље и тамо заједно са становништвом разоружао италијанске јединице.

Коначан споразум о предаји командант дивизије генерал Бекуци потписао је у присуству британског мајора Дикина 16. септембра. У име НОВЈ предају је прихватио генерал Коча Поповић, командант Првог пролетерског корпуса НОВЈ.

Борбе око Клиса и Сиња мини|десно|300п|Место и тврђава Клис Клис је место и тврђава која својим положајем доминира подручјем Сплита. У тврђави Клис налазило се око 700 италијанских војника. 10. септембра представници Сплитског НОП одреда преговарали су о њиховој предаји. Међутим, локални италијански заповедник је одбио да преда оружје, прихвативши обавезу савезничке борбе и пружања отпора Немцима.

У Сињу су се као посада налазили италијански 25. пешадијски пук и 27. усташка бојна. Припремајући се за италијанску капитулацију, 7. СС дивизија пребацила је 8. септембра ваздушним транспортом 2 чете 1. батаљона 1. (13.) СС пука. Ове снаге су уз помоћ усташа обезбедиле лојалност Италијана.

Током 10. септембра и остале чете овог СС батаљона пребачене су у Сињ. Овај батаљон ојачан усташким деловима кренуо је 11. септембра у 11:45 у наступање према Сплиту, да би, према наређењу, спречио евакуацију Италијана морским путем. Истог дана на пут између Сиња и Клиса избили су делови 1. далматинске бригаде. После конфузних сусретних окршаја, немачки батаљон успео је да се пробије до Клиса. Након симболичног отпора, италијанска посада предала се Немцима и дозволила им улазак у тврђаву. Тако је већ 11. септембра запретила непосредна опасност од немачког продора у Сплит.

Међутим, већ током тог дана формиране су прве јединице сплитских добровољаца, које су изашле на положаје према Клису. На комуникацији између Клиса и Сиња постепено су се прикупљали батаљони 1. далматинске бригаде. Настала је сложена ситуација са међусобно испреплетеним борбеним групама и положајима.

11. и 12. септембра пребачен је авионима Јункерс Ју-52 на сињски аеродром 4. батаљон 1. СС пука и 1. дивизион 7. артиљеријског СС пука, пионирска чета истог пука и топовски вод. Штаб 1. (13.) СС пука, који се 10. септембра пребацио у Сињ, формирао је од ових снага борбену групу „Петерсен“, и упутио је према Клису. Након оштрих борби, она је 13. септембра успела да се пробије у Клис, али је након овог продора Клис блокиран, изолован и подвргнут притиску. Мајор Петерсен преузео је команду над око 1.800 људи у изолованом упоришту Клис.

Архив Војноисторијског института, микротека, НАВ - Б - Т - 314 – 556/729 – 735.

14. септембра ујутро група „Петерсен“ кренула је из Клиса у наступање према Сплиту. Напад је извођен уз блиску интензивну подршку авијације. Међутим, група „Петерсен“ наишла је на јак отпор групе сплитских батаљона са јаком артиљеријском групом, и морала се повући назад.

Архив Војноисторијског института - НОВ - к. 1491, бр. рег. 4/4 – 7. Књига депеша 4. оперативне зоне - депеша бр. 640/468 од 14. септембар 1943.

Северно од Клиса, на цести према Сињу, деловала је Прва далматинска бригада и група устаничких батаљона под командом штаба Девете дивизије, а између Клиса и Сплита група батаљона од које ће бити формирана 4. сплитска бригада. Обе групе, а нарочито друга, састојале су се највећим делом од добровољаца који су тек добили оружје, без икаквог борбеног искуства. Ипак, њихово деловање било је успешно.

Под командом Војмира Кљаковића формирана је од заплењеног наоружања артиљеријска група.

После подне у борбе код Рупотине убачено је и шест заплењених талијанских тенкова. Извршен је противнапад, па су есесовци принуђени на одступање назад у тврђаву Клис.

Током ноћи Клис је нападнут са две стране. Иако изложена снажној ватри, посада се одржала захваљујући конфигурацији места као природног утврђења.

Након 14. септембра, група у Клису се грчевито борила за опстанак, док се група у Сињу која се стално појачавала, борила да се пробије у Клис и деблокира га. Ови су покошаји остали безуспешни и праћени су многобројним жртвама. Током неуспелог продора 15. септембра са нападном групом био је и усташки министар Едо Булат, који је том приликом рањен. Штаб 7. СС дивизије у свом дневном извештају за 16. 9. известио је команду 2. оклопне армије о неуспелим борбама тог дана, приликом покушаја продора 2. батаљона 1. (13) СС пука из Сиња у Клис:

Архив Војноисторијског института, (Архив војске), микротека, НАВ - Н - Т - 314 – 556/688 – 691.

Већ 12. септембра 7. СС дивизија решила је своје задатке у јужној Далмацији, тако да је своје ресурсе могла да концентрише у област Сплита. Посада у Сињу непрекидно је ојачавана ваздушним путем у циљу продора према Клису и Сплиту. Штаб 7. СС дивизије оформио је моторизовану нападну групу, ојачану 8. дивизионом 7. артиљеријског пука, са којом је под личним руководством команданта дивизије оберфирефа Оберкампа (), кренуо 16. септембра у наступање према Сплиту правцем Имотски - Загвозд - Шестановац - Жрновница, у циљу избијања одбрани Клиса иза леђа.Архив Војноисторијског института -микротека, НАВ—Н—Т—314—314/556/720 до 679 Ова борбена група заустављена је и потучена 17. септембра код села Звечања од стране Омишке групе батаљона ојачане италијанском артиљеријом.

Врховни штаб наредио је Првој пролетерској дивизији да наступи на комуникацију Имотски - Сињ, а Четвртој крајишкој дивизији на комуникацију Книн - Сињ и Ливно - Сињ. Изашавши пред Сињ, 3. крајишка бригада онемогућила је даљи ваздушни саобраћај и појачала притисак на градИлија Радуловић: ХРОНИКА ТРЕЋЕ КРАЈИШКЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ БРИГАДЕ - У Далмацији, - http://www.znaci.org/00001/36_20.htm.

19. септембра пристигао је у Метковић ојачани 92. моторизирани пук,Архив Војноисторијског института -микротека, НАВ—Н—Т—314—556/676 до 679 па су штабови 2. оклопне армије и 15. брдског корпуса креирали план комбинованог напада на Сплит снагама 7. СС и 114. ловачке дивизије, и 92. моторизованог пука. Било је предвиђено да се у Сплитско поље спусти падобрански десант, са циљем да зароби „бандитске штабове у Сплиту“ и компромитује положаје код Клиса. Истовремено би моторизиране снаге напале правцем Сињ - Клис - Сплит, а снаге 114. ловачке дивизије правцем Дрниш – Перковић према Трогиру и правцем Дрниш - Мућ према Сињу.

У циљу извршења ових планова Штаб 7. СС дивизије пребацио се 21. септембра у Имотски, гдје је у ширем рејону прикупио: 1. чету оклопног брдског ловачког батаљона дивизије, тешки моторизирани артиљеријски дивизион, штабне чете дивизије и 1. СС пука, пионирски батаљон дивизије, делове свог противавионског дивизиона и комплетан ојачани 92. моторизирани пук. Од ових снага формиране су две борбене групе; Хилдебрант ()и Бишоф (). Борбена група Хилдебрандт напала је 22. септембра у 6,30 правцем Имотски - Ловрећ - Циста, а борбена група Бишоф смером Имотски - Студенци - Аржано - Врпоље - Јабука .Архив Војноисторијског института -микротека, НАВ—Н—Т—314—556/650—655

Јединице Имотског сектора и 1. пролетерска бригада нападале су ове групе и наносиле им знатне губитке, али их нису успеле зауставити. У захвату наступања, немачке јединице извршиле су масакре цивилног становништва.ПРВА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА - СЕЋАЊА БОРАЦА - Саво ПУЗИЋ: НА БЕЗИМЕНОМ ВИСУ КОД АРЖАНА - http://www.znaci.org/00001/27_119.htm Безобзирним наступањем, претходница борбене групе Хилдебрандт 23. септембра у 10,30 сати избила је на Цетину код Триља, где су дивизијска штабна чета и штабна чета 1. (13.) ловачког пука образовале мостобран преко Цетине.