Милутин Дедић (Шибеник, 30. октобар 1935 — Београд, 11. март 2021) био је српски академски сликар, историчар уметности и путописац.
Биографија Рођен је у српској породици у Шибенику, од оца Јована радника и мајке Веронике (Јелке) Дедић.Порекло Арсена и Милутина Дедића (Порекло, 12. март 2021)Српска православна црква: СОЗ-е Епархије бањалучке: Предавање на тему: „Хиландар заувек“ 16.04.2010. Глас српске: Хиландар - духовна ризница кроз вјекове - Милутин Дедић Мајка је удајом поново прешла у православље, у којем је до 17. века била њена породица у месту Рупе. Био је ожењен, има два сина, Луку (академски сликар), и Филипа (дипломирао филмску монтажу). Његов рођени брат био је познати хрватски певач, песник, композитор и текстописац Арсен.
Школовао се у Шибенику и са 18 година постао 1953. године учитељ, са службом у месту Дубравици. Рад је наставио у Примоштену, да би војни рок одслужио у Задру. Милутин је у Београд дошао 1957. године, а 1962. године је дипломирао историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Милутин Дедић је био учесник преко 30 међународних и домаћих уметничких колонија, излагао је у Републици Србији, Републици Српској и иностранству. Посебно је занимљиво да је више од двадесет пута посећивао манастир Хиландар, (који је обилато помагао Краљ Милутин, где је на месту старе цркве саградио нову саборну цркву), који му је био велика инспирација у преко 500 цртежа и слика на којима се налази манастир Хиландар.
Чести мотиви на Дедићевим сликама су воденице, океанска пучина, историјски крајпуташи и споменици љубави, манастири, културно-историјски споменици, лепоте у Србији, а пре распада Југославије и у родном Шибенику, и широм Далмације.
Мотиви воденица и манастира Хиландар заузимају посебно место у интересовању Милутина Дедића, тако да је и као историчар уметности, познавалац традиције и историје воденичарства, историје Хиландара и српске културне баштине.
Интересовање за воденице потиче још из Милутинове младости, те каже:
О свом животном путу Милутин Дедић између осталог каже: Милутин Дедић је саставио 40 укоричених књига, које броје око десет хиљада страница, испуњених записима, а са четири хиљаде портрета и три хиљаде цртежа. У посебним блоковима су још две хиљаде радова већег формата и у колору.
Као познаваоца српске традиције и културне баштине, манастира Хиландар, Милутина Дедића називају сликаром културне баштине.
Од 2019. године сарађује са Издавачком кућом 4СЕ која је објавила 3 наслова Пркос ветру и времену(2019), Светлост у тами векова(2019) и Осмех винског духа(2020). У припреми су и постхумна издања у сарадњи са његовим синовима.
Преминуо је у Београду 11. марта 2021. године.
Од августа 2022. његов легат са библиотеком, архивом, дневничким записима и личним стварима налази се у Адлигату.
Октобра 2023. објављена је Дедићева књига „Записи с предумишљајем”.
Види још Арсен Дедић Списак српских сликара Срби у Далмацији
Референце
Литература
Воденица божија и ђавоља, Милутин Дедић и Михајило Вујанић (1999) Пркос ветру и времену, Милутин Дедић (Издавачка кућа 4СЕ, 2019) Светлост у тами векова, Милутин Дедић (Издавачка кућа 4СЕ, 2019) Осмех винског духа, Милутин Дедић (Издавачка кућа 4СЕ, 2020)
Спољашње везе Илустрована Политика: Милутин Дедић господар ветрова Сликар културне баштине („Политика”, 15. март 2021) ЗНАК ТИШИНЕ: Сећање на сликара Милутина Дедића (1935—2021) („Вечерње новости”, 16. март 2021) Записи с предумишљајем Милутина Дедића: Заборављени часовничар Лазар Хиландарац и друге приче
Категорија:Рођени 1935. Категорија:Умрли 2021. Категорија:Умрли од последица ковида 19 у Србији Категорија:Шибенчани Категорија:Срби у Далмацији Категорија:Српски сликари Категорија:Српски историчари уметности Категорија:Српски путописи Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду