Слађана Илић (Краљево, 17. мај 1974) српски је књижевни критичар, есејиста и приповедач.
Биографија Слађана Илић завршила је Педагошку академију „Петар Петровић Његош“ у Крушевцу. Дипломирала је 26. децембра 1998. године на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, на студијској групи „Српски језик и југословенске књижевности“. Магистарски рад Моралистичке идеје у поезији Јована Стерије Поповића одбранила је 8. априла 2005. на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор проф. др Мило Ломпар). Докторску дисертацију Политички дискурс у приповеткама Радована Белог Марковића одбранила је 29. септембра 2016 на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Док је докторску дисертацију Типови фантастике у прози Радована Белог Марковића одбранила 30. септембра 2016. на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.
Радила је као уредник и реализатор културних програма у Народној библиотеци „Стеван Сремац” у Нишу (2000‒2004), као уредник за општа и уџбеничка издања у Издавачком предузећу Креативни центар у Београду (2004‒2011), као уредник уџбеника за српски језик и уредник за белетристику и књижевну теорију у Заводу за уџбенике у Београду (2011‒2020), а од августа 2020. године запослена је у Библиотеци града Београда.
Школске 2017/2018. изабрана је за доцента на Високој школи за комуникације (Београд), за ужу научну област „Уметнички периоди и фазе“ и „Лингвистика“, а за наставне предмете: „Стилски периоди и формације“, „Постмодернизам“ и „Академско писање“ (чланови комсије: Михајло Пантић, Александар Јерков и Славица Гароња). Маја 2023. године добила је звање научног сарадника на Институту за књижевност и уметност. Била је члан уредништва часописа Градина из Ниша (2001─2003) и Наш траг из Велике Плане (2007─2008, и поново од 2019. године), као и главни и одговорни уредник Књижевног магазина, часописа Српског књижевног друштва (2020-2023). Од 2. јуна 2021. главни је уредник научног часописа Култура часописа за теорију и социологију културе и културну политику (издавач: Завод за проучавање културног развитка).
Била је члан жирија за доделу Награде „Стеван Сремац” Града Ниша и Нишког културног центра (2014─2015), члан жирија за доделу Награде „Биљана Јовановић” Српског књижевног друштва (2018-2019), члан жирија за награду „Мома Димић” Библиотеке града Београда и Градске општине Сопот (2018-2020), члан жирија за Награду „Мирослав Антић“ Културног центра Нови Сад (2020-2021). Од 2003. године до данас члан је великог жирија Вечерњих новости за књижевну награду „Меша Селимовић”. Од 2022. члан је жирија књижевне награде „Београдски победник” за најбољи роман (додељује Библиотека града Београда), члан жирија награде „Радован Бели Марковић” (додељује Лајковачка библиотека) и члан жирија Велике Андрићеве награде (додељује Андрићев институт).
Била је члан Уређивачког одбора за објављивање сабраних дела Радована Белог Марковића (2013). Приредила је три књиге овога писца (Швапска коса, Лимунација у Ћелијама и Госпођа Олга). Такође је уредила и изабрана дела Душана Ковачевића и Милована Витезовића (Завод за уџбенике, 2012-2016). Била је председник комисије Министарства културе за годишњи откуп књига 2020. године. Учесник је бројних славистичких симпозијума у земљи и у иностранству. Члан je Српског књижевног друштва.
Од 2000. године активно пише и објављује књижевну критику, а од 2011. године објављује кратке приче. Њена књижевна критика ушла је у антологију Писци у Нишу и о Нишу (2008), а критика „Очеви и потомци несанице“ нашла се у ужем избору за награду „Милан Богдановић“ (2014). Прича „Сви наши рођаци“ (2014) уврштена је у антологије: Врт наде: антологија српске женске приповетке од 1950. до данас (2017) и Под НАТО бомбама: приче српских писаца о последњем рату (2018). Од лета 2020. године стални је књижевни критичар Вечерњих новости.
Објавила је збирку књижевних критика Нешто се ипак догодило: Огледи о савременој српској прози сезоне 2000–2004. (Агора, Зрењанин 2005), збирку прича Женски – у сто техника (Дерета, Београд 2014) која се нашла у ужем избору за Андрићеву награду, научну монографију Државна животиња: политика и људи у причама Радована Белог Марковића (Градска библиотека Лајковац, 2018), која је уврштена у најужи избор за награду „Печат времена“ за науку и друштвену теорију (2019), научну монографију Зло у књижевности и култури: колонијални ум српске транзиције (Catena mundi, Београд, 2021), као и научну монографију Анђели и страшила: типови фантастике у прози Радована Белог Марковића (Нови Сад: Научно удружење за развој српских студија, 2021).
Дела Нешто се ипак догодило (Огледи о савременој српској прози сезоне 2000-2004), Агора, Зрењанин, Женски у сто техника, кратка проза, Дерета, Београд, Државна животиња: политика и људи у причама Радована Белог Марковића, Градска библиотека Лајковац, Лајковац, Зло у књижевности и култури: колонијални ум српске транзиције, Catena mundi, Београд, Анђели и страшила: типови фантастике у прози Радована Белог Марковића, Научно удружење за развој српских студија, Нови Сад, Тужно је бити мушко: преиспитивање људске природе у неким делима савремене српске књижевности, Научно удружење за развој српских студија, Нови Сад,
Референце
Спољашње везе
Књига о најнеобичнијем савременом српском писцу - интервју („Политика”, 7. март 2019)
Категорија:Рођени 1974. Категорија:Књижевници из Краљева Категорија:Српски књижевни критичари Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски есејисти