мини|десно|265px|Седиште Међународне уније за заштиту природе у Глану, Швајцарска

Међународна унија за заштиту природе (МУЗП; ) је међународна организација која дјелује у пољу заштите природе и одрживог управљања природним ресурсима. Бави се сакупљањем и анализом података, истраживањем, провођењем пројеката на терену, промовисањем, лобирањем и подучавањем.

Унију су 1948. године основале Уједињене нације. Задатак МУЗП је да „утиче, охрабрује и помаже друштвима у свијету да заштите природу и да осигура да свако кориштење природних ресурса буде правично и еколошки одрживо“. Тај задатак обухвата и писање и израду Црвене листе, у којој се налазе информације о угроженим врстама које су прикупили више од 10.000 научника. Током протеклих деценија, -{IUCN}- је проширио свој фокус изван очувања еколошких прилика и сада садржи питања која се односе на родну равноправност, смањење сиромаштва, одрживо пословање и сопствене пројекте. За разлику од других међународних невладиних организација, ИУЦН сама по себи има за циљ мобилизацију јавности у подршци очувању природе. Она покушава да утиче на акције влада, пословних и других интересних група, кроз пружање информација и савета и кроз лобирање и партнерства. Организација је најпознатија широј јавности по састављању и објављивању -{IUCN}- листе угрожених врста, која процењује статус очувања врста у свету.International Union for Conservation of Nature (IUCN)About IUCN:IUCN's Vision and Mission. iucn.org. IUCN.About IUCN. IUCN.

Према критеријумима МУЗП утврђено је шест категорија заштите природних подручја: IA - строги резерват природе: заштићено природно подручје којим се управља углавном за научне потребе; IB - зона дивљине: заштићено подручје којим се управља углавном са циљем заштите аутохтоних услова; II - национални парк: заштићено подручје којим се управља углавном ради заштите екосистема и рекреације; III - споменик природе: заштићено подручје којим се управља углавном ради очувања специфичних природних обележја; IV - заштићено станиште: заштићено подручје којим се управља углавном ради конзервације путем управљачких интервенција; V - заштићени предео: заштићено подручје којим се управља углавном ради заштите предела и рекреације; VI - заштићено подручје управљања природним ресурсима: заштићено подручје којим се управља углавном ради уравнотежене употребе природних ресурса.Основи екологије, Универзитет у Београду, Географски факултет, Др Дејан Филиповић, Мр Снежана Ђурђић. Природно наслијеђе Кантона Сарајево, Географско друштво у Федерацији Босне и Херцеговине, Сарајево.

Историја

Оснивање thumb|Џулијан Хаксли, први генерални директор Унеска, покренуо је иницијативу за оснивање -{IUCN}-

-{IUCN}- је основан 5. октобра 1948. године у француском градићу Фонтенбло, када су представници влада и организација за очување потписали формални споразум о оснивању Међународне уније за заштиту природе (-{IUPN}-). Сматра се да је први гонг владиних и невладиних организација. Иницијатива за успостављање нове организације је дошла из Унеска, а посебно од првог генералног директора, британског биолога Џулијана Хакслија. Он је као први генерални директор Унеска, преузео је иницијативу за успоставу -{IUCN}-. Циљеви нове уније су били да подстиче међународну сарадњу у заштити природе, за промоцију националних и међународних акција и да се прикупљају, анализирају и дистрибуирају информације. У време оснивања -{IUCN}- је једина међународна организација са фокусом на читав спектар заштите природе (међународна организација за заштиту птица, сада -{BirdLife International}-, је основан 1922. године.Škrijelj R., Đug S. (2009): Uvod u ekologiju životinja.Prirodno-matematički fakultet Sarajevo, Sarajevo, .Hadžiselimović, Rifat, Maslić E. (1999): Osnovi etologije – Biologija ponašanja životinja i ljudi. Sarajevo Publishing, Sarajevo, .Hadžiselimović, Rifat (2005): Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čovjeka. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, .

Ране године: 1948-1956

-{IUCN}- је почео да делује са 65 чланова. Његов секретаријат се налазио у Бриселу, а прва активност је био програм фокусиран на чување врста и станишта, повећање и примена знања, унапређење образовања, промоција међународних споразума и промоције очувања природе. Пружање солидне научне основе за акције очувања природе је центар свих активности; за укључивање стручњака и научника, успостављене су посебне комисије.

-{IUCN}- и -{UNESCO}- су уско повезани. У заједничкој организацији су од 1949. Конференција о заштити природе (Лејк Суксес, САД): у припреми за ову конференцију по први пут је приређена листа озбиљно угрожених врста, претеча -{IUCN}- Црвеној листе угрожених врста. У првим годинама свог постојања, финансирање -{IUCN}- готово у потпуности зависило од Унеска, који је био приморан да привремено смањи активности када је овај неочекивано завршио рад, 1954. године.

-{IUCN}- је био успешан у привлачењу истакнутих научника и идентификацији важних питања као што су штетно деловања пестицида на дивље животиње, али многе идеје које је развио нису спроведене у дело. То је узроковано неспремношћу да делује у име влада, неизвесности -{IUCN}- мандата и недостатак средстава. Године 1956. -{IUCN}- је променио име у Међународна унија за заштиту природе и природних ресурса.

Повећање значаја и признања: 1956-1965 Током 1950-их и 1960-их Европа је ушла у период економског раста, а формалне колоније су постале независне. И једно и друго је имало утицај на рад -{IUCN}-. Кроз волонтерско (тј. про боно) укључивање стручњака и њихових комисија, -{IUCN}- је био у могућности да покрене пуно акција, док је још радио на ниским прорачунима. Проширио је своје односе са агенцијама УН-а и успоставио везе са Већем Европе. Године 1961, на захтев -{ECOSOC}--а, Економског и социјалног савета организације Уједињених нација, -{IUCN}- је објавио прву глобалну листу националних паркова и заштићених подручја која се од тада ажурира. -{IUCN}- је најпознатији по објављивању Црвене књиге о статусу очувања врста, која је први пут објављена 1964.

-{IUCN}- је почео да игра улогу у развоју међународних уговора и конвенција, почевши са афричком Конвенцијом о очувању природе и природних ресурса. Нова подручја стручности постали су околинско право и одговарајућа законска регулатива.

Африка је била у фокусу многих раних пројеката -{IUCN}- у области очувања природе. -{IUCN}- је подржао „Јелоустонски модел” управљања заштићеним подручјима, који у циљу заштите природе строго ограничава људско присуство и деловање. -{IUCN}- и друге организације за очување су критиковани због заштите природе од људи, а не са људима. Овај модел је првобитно примењен у Африци и играо је улогу у одлуци да се уклоне Масаји из Националног парка Серенгети и заштићеног подручја Нгоронгоро.

Да би створио стабилну финансијску основу за свој рад, -{IUCN}- је 1961. учествовао у успостављању Светске фондације за природу (сада Светска фондација за заштиту природе -{WWF}-), чији је циљ био рад на прикупљању средстава, односима с јавношћу и повећању јавне подршке. -{IUCN}- ће наставити да се фокусира на пружање научних података и развијање односа са међународним телима. Средства које прикупи -{WWF}- ће се користити за покривање дела оперативних трошкове -{IUCN}-. Такође, 1961. године, седиште -{IUCN}- је пресељено из Белгије у град Морж у Швајцарској.

Учвршћује свој положај у међународном еколошком покрету: 1966-1975

Јавна забринутост за стању животне средине шездесетих и седамдесетих година довела је до успостављања нових невладиних организација, од којих су неки (нпр. Гринпис и -{Friends of the Earth}-) такође радиле на глобалном нивоу. Многе од ових нових организација биле више активисти и критичари према властима од -{IUCN}- који је остао посвећен пружању научно заснованих савета владама. Као резултат тога, -{IUCN}- је критикован од стране неких као старомодан и небитан.

Чланство -{IUCN}- и даље расло (од 200 је 1961. године порасло на 400 у 1974), формални положај и утицај су повећани. Грантом из -{Ford Foundation}- у 1969. омогућено да повећање секретаријата и ширење пословања. Током 1960-их, -{IUCN}- лобира у Генералној скупштини УН-а да се створи нови статус за -{NVO}-. Резолуцијом 1296, усвојеном 1968. године, одобрен је „консултативни” статус невладине организације. Сама -{IUCN}- је на крају акредитована са шест организација УН-а. -{IUCN}- је једна од неколико невладиних организација које су формално укључене у припреме Конференције Уједињених народа о људском околишу (Стокхолм, 1972). Na Stokholmskoj konferenciji na kraju su usvojene tri nove međunarodne konvencije, a -{IUCN}- је укључена у њихову израду и проведбу: Конвенција о заштити светске културне и природне баштине (1972): -{IUCN}- пружа техничку евалуације и мониторинг: -{CITES}- – Конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне (1974). -{IUCN}- је страна потписница и -{CITES}- секретаријат је првобитно у -{IUCN}- Рамсарска конвенција – Конвенција о мочварама од међународног значаја (1975). Секретаријат и даље управља из централе -{IUCN}--а.

-{IUCN}- склопио уговор са Програмом за животу околине Уједињених народа -{UNEP}- да пружа редовне коментаре из света конзервације. Приходи овог су генерирани, а у комбинацији са све већим приходима преко -{WWF}-, ставило организација на релативно звучну финансијску основу, по први пут од 1948. године. Овај период је водио у почетак постепене промене у -{IUCN}--ов приступ очувању. Осигурање опстанка станишта и врста остали су главни циљ, али је расла свест да економске и социјалне захтеве требало узети у обзир. -{IUCN}- је почео да објављује смернице о одрживом развоју. Године 1975. Генерална скупштина -{IUCN}- усвојила је резолуцију да задржи аутохтоне народе и задовољи њихове традиционална права у националним парковима и заштићеним подручјима. Као резултат тога, -{IUCN}- је постао привлачнији организацијама и владама у земљама у развоју.

Садашњи рад

IUCN програм 2017–2020

Према свом сајту, IUCN ради на следећим темама: бизнис, климатске промене, економија, екосистеми, право животне средине, очување шума, род, глобална политика, море и поларне области, заштићена подручја, наука и знање, социјална политика, врсте, вода, и светска баштина.

IUCN ради на основу четворогодишњих програма које утврђује чланство. У IUCN програму за 2017–2020. очување природе и биодиверзитета је повезано са одрживим развојем и смањењем сиромаштва. IUCN наводи да има за циљ да има солидну чињеничну основу за свој рад и да узима у обзир знања која имају староседелачке групе и други традиционални корисници природних ресурса.

IUCN програм 2017-2020 идентификује три приоритетне области: Вредновање и очување природе. Промовисање и подршка делотворном и правичном управљању природним ресурсима. Примена решења заснованих на природи за решавање друштвених изазова, укључујући климатске промене, безбедност хране и економски и друштвени развој.

IUCN сам по себи нема за циљ да директно мобилише ширу јавност. Образовање је било део IUCN-овог програма рада од раних дана, али фокус је на укључивању заинтересованих страна и стратешкој комуникацији, а не на масовним кампањама.

Референце

Литература

Спољашње везе

-{IUCN and UNEP World Database on Protected Areas}- -author= |url=https://web.archive.org/web/20140627094911/http://www.iucnredlist.org/ |title=Red List of Threatened Species |date= |website= |publisher= |access-date=- -{Red List of Ecosystems}- -{IUCN publications }- -{International Union for the Conservation of Nature oral history interview (Prof. Pimlott's remarks) held at the }-

Категорија:Екологија Категорија:Заштита природе Категорија:Међународне организације за заштиту животне средине Категорија:Владина невладина организација