Манастир Руденица се налази у близини Александровца код села Руденице и припада Епархији крушевачкој Српске православне цркве.
Манастир је посвећен Светом пророку Илији и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. 180p|мини|лево|Кратак историјат Историја 200p|мини|лево|Стефан и Вук Руденица (фреска из манастирске цркве) Подигли су га локални властелин Вукашин и његова супруга Вукосава, крајем XIV и почетком 15. века, а његов живопис је настао између 1402. и 1405. године трошком српског Деспота"Нова искра", Београд 1906. године Стефана Лазаревића.. Манастирска црква, посвећена Светом Илији, има основу триконхоса сажетог облика и припада Моравском стилу. Помиње се 1881. године Руденица као "мала црква у којој нема западног уплива"."Просветни гласник", Београд 1881. године Током наредних векова црква је порушена и напуштена."Политика", 16. мај 1935 Осигуравање манастирске цркве од одрона земље са околних брда је извршено током 1929-1931. године."Време", Београд 1931. године Манастир је обновљен 1936. године, по иницијативи епископа Николаја,"Политика", 26. јул 1936 освећен је на Илиндан те године."Политика", 4. авг. 1936
Населио се ту у полусрушеном конаку 1940. године монах Калист Милуновић. Са њим су стигли монахиња Аквилина из манастира Љубостиње (рођена братаница монаха Калиста ) са једном искушеницом, која је постала монахиња Евгенија.Миливоје Ј. Јовановић: "Монах Калист", Београд 2011. године Варвара Пантелић, била је игуманија овог манастира од 1950. до 2016. године.
Радови на заштити њеног живописа су урађени 1971. године, док јој је архитектура конзервирана 1996. године. Данас се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја.
Архитектура Црква у Руденици има основу триконхоса сажетог типа, са апсидама које су споља петостране, а изнутра полукружне. На западној страни се налази нартекс над којим се уздиже ниска калота, док се над самом црквом налази осмострана купола. Њена спољашњост је омалтерисана и подељена је на два неједнака дела кордонским венцем. Камене розете су смештене изнад, док се у области испод њега налазе прозори (бифоре). Иако нема, за Моравски стил уобичајеног украсног зидања комбинацијом опеке и цигле, сама омалтерисана фасада је украшена сликарским опонашањем ћелијастог начина зидања.
Живопис Живопис у цркви је очуван само делимично, у њеном доњем делу, пошто је дуго времена била порушена. Његов аутор је био сликар Теодор чије сликарство је уситњених облика с лирским сензибилитетом, изведено иконописачком префињеношћу. Сачувани су ктиторски портрети,"Време", Београд 1927. године уз које су насликани тадашњи владари Србије, браћа Стефан (кнез 1389—1402, деспот 1402—1427) и Вук Лазаревић. Лик властелинке Вукосаве је такође сачуван, јер се она сматра ктиторком те цркве."Просветни гласник", Београд 1942. године Фреске светаца су насликане у стојећем положају у доњој зони, док се у простору изнад налазе само попрсја, која нису представљена у медаљонима. У унутрашњости цркве се још могу видети сцене из Страдања Христовог и Великих празника.
Галерија
Напомене
Референце
Литература
"Српске илустроване новине", Београд 1881. године; са илустрацијама цркве и живописа
Спољашње везе Руденица Републички завод за заштиту споменика културе - Београд Непокретна културна добра Листа споменика Манастир Руденица
__БЕЗСАДРЖАЈА__
Категорија:Манастири Епархије крушевачке Категорија:Средњовековни манастири у Србији Категорија:Споменици културе од великог значаја у Србији Категорија:Споменици културе у Расинском округу Категорија:Верски објекти у Александровцу Категорија:Моравски стил Категорија:Православни манастири