Велико Ропотово ( или -{Ropotova e Madhe}-) је насеље у општини Косовска Каменица на Косову и Метохији. По законима самопроглашене Републике Косово насеље се налази у саставу општине Ранилуг. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Велико Ропотово површине 753 -{ha}-.

Овде се налазе Црква Светих Архангела у Великом Ропотову и Основна школа Трајко Перић (Велико Ропотово).

Из овог села је глумац и певач Милан Васић.

Порекло становништва по родовима Ропотово се помиње 1530. године. Данас у непосредној близини постоје два села под именом Ропотово: Големо и Мало. Најстарији родови приликом досељавања око 1750. године нису овде затекли село. Село је расло прираштајем и досељавањем.

Подаци из 1929Подаци: „Насеља“ књ. 28 (др. А. Урошевић: Горња Морава и Изморник): Марделићи (12 кућа, слава Св. Арханђео), досељени око 1750. године из Реткоцера код Медвеђе. Од овог рода се у криворечка села иселило око 1830. године и то: у Босце 3, у Беривојце 2, у Мочаре 1, и у Глоговце 2 куће, а око 1890. године се иселиле 4 куће у Двродељ код Лесковца. Паунићи (10 к., Св. Петка). Пореклом Лингури, Власи из Румуније, а овде досељени после Марделића као мечкари из кумановског краја. Од њих је 1 кућа исељена у Северну Србију. Ђечковићи или Стошићи (8 к., Св. Никола), досељени око 1790. године из Велике Хоче у Метохији, због албанске освете. Прво су се настанили у Кололечу, па пређу у Братиловце и нешто доцније се настанили у Ропотову. Милићи (5 к., Св. Никола), досељени кад и Ђечкови из Велике Хоче у Метохији. Њихове се три куће око 1890. године иселиле у Србију. Митковићи (1 к., Св. Петка). Старином су из Шумадије; живели су у вучитрнском крају, одакле су од албанске освете, пребегли у Церницу код Гњилана. У Ропотово су досељени око 1810. године. Врањци (2 к., Св. Никола), досељени из врањског округа око 1830. године. Њихове се 3 куће око 1890. године иселиле у Србију. Огњановци (3 к., Св. Никола), пресељени из Прилепнице око 1830. године. Качари (2 k., Св. Ђорђе), досељени из Качаника око 1830. године. Касаповићи (1 к., Св. Јован), пресељени из Добрчана око 1830. године. Старином су из Варшарице расељеног села код Кметовца. Као и њихови сродници у Малом Ропотову. Китановићи (Св. Никола) Говедаровићи (2 к., Св. Мина), пресељени из Ранилуга од истоименог рода око 1870. године као пасторци код Огњановаца. Перчинковић (1 к., Св. Ђорђе Алимпије), досељен 1882. године из Башиног Села код Велеса у Македонији, и до 1922. године живео у Гњилану. У Ропотово досељен као бакалин.

Демографија Насеље има српску етничку већину.

Број становника на пописима: попис становништва 1948. године: 560 попис становништва 1953. године: 620 попис становништва 1961. године: 722 попис становништва 1971. године: 796 попис становништва 1981. године: 770 попис становништва 1991. године: 829

Национални састав Попис 2011.

Попис 1981.

Попис 1971.

Попис 1961.

Референце

Категорија:Насељена места у Косовској Каменици Категорија:Насељена места на Косову и Метохији Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији