Кланица 5 или Дечји крсташки рат: Присилни плес са смрћу (1969) је антиратни роман научне фантастике у којем је амерички писац Курт Вонегат описао искуства војника Билија Пилгрима из Другог светског рата и путовања кроз време.
Српски превод је први пут објављен 1973. у библиотеци „Фест романи“ (БИГЗ, Београд).
Прати живот и искуства Билија Пилгрима, од његових раних година, до времена када је био амерички војник и помоћник капелана током Другог светског рата, до послератних година, при чему Били повремено путује кроз време. Текст се усредсређује на Билијево хватање од стране немачке војске и његово преживљавање након савезничког бомбардовања Дрездена као ратног заробљеника, искуство које је и сам Вонегут проживео као амерички војник. Дело је названо примером „непревазиђене моралне јасноће“ и „један од најтрајнијих антиратних романа свих времена“.
Радња романа
Прича је испричана нелинеарним редоследом, а догађаји постају јасни кроз флешбекове и искуства путовања кроз време од непоузданог приповедача, који започиње роман писањем „Све се ово десило, мање-више“. Наратор проводи време описујући прво поглавље и његова искуства као студента антропологије Универзитета у Чикагу и дописника новина Chicago City News Bureau, његово истраживање о Дечјем крсташком рату и историји Дрездена, и његову посету Европи из доба хладног рата са својим ратним другом, Бернардом В. О'Харе. Он пише о Билију Пилгриму, Американцу из измишљеног града Илијума у Њујорку, који верује да је држан у ванземаљском зоолошком врту на измишљеној планети Тралфамадор и да је искусио путовање кроз време.
Као помоћник капелана у војсци Сједињених Држава током Другог светског рата, Били је лоше обучен, дезоријентисан и фаталистички амерички војник који открива да не воли рат и одбија да се бори. Пребачен је из базе у Јужној Каролини на линију фронта у Луксембургу током битке код Булгеа. Немци су га ухватили 1944. године. Били замало не умире због низа догађаја. Пре него што буде ухваћен, упознаје Роланда Вирија, патриоту, ратног хушкача и садистичког насилника који исмејава Билијев кукавичлук. Када су њих двојица ухваћени, Немци конфискују све што Вири има и присиљавају га да носи болне дрвене кломпе. Вири на крају подлеже гангрени изазваној ранама од крутих кломпи. Док умире у вагону пуном затвореника, Вири убеђује колегу Пола Лазара да је Били крив за његову смрт. Лазаро се заклиње да ће осветити Виријеву смрт убиством Билија, јер је освета „најслађа ствар у животу“.
У то тачно време, Били постаје „не-откопчан у времену“ и има флешбекове из свог бившег и будућег живота. Били и остали затвореници се транспортују у Немачку. До 1945. године, затвореници су стигли у немачки град Дрезден да раде на „радном уговору” (присилни рад). Немци држе Билија и његове колеге затворенике у празној кланици званој Schlachthof-fünf („кланица пет“). Током опсежног бомбардовања Дрездена од стране савезника, немачки стражари се са заробљеницима крију у кланици, која је делимично под земљом и добро заштићена од оштећења на површини. Као резултат тога, они су међу ретким преживелима ватрене олује која је беснела у граду између 13. и 15. фебруара 1945. Након Дана победе у мају 1945. Били је пребачен у Сједињене Државе и добија почасну отпуст у јулу 1945. године.
Убрзо, Били је хоспитализован са симптомима сличним посттрауматском стресном поремећају и смештен под психијатријску негу у болници за борачка питања у Лејк Плесиду. Тамо дели собу са Елиотом Роузвотером, који Билија упознаје са романима опскурног писца научне фантастике Килгора Траута. Након пуштања на слободу, Били се жени Валенсијом Мербл, чији отац поседује Илијум школу оптометрије коју Били касније похађа. Били постаје успешан и богат оптичар. Године 1947. Били и Валенсија су зачели своје прво дете Роберта на меденом месецу у Кејп Ен у Масачусетсу, а две године касније се рађа њихова ћерка Барбара. У Барбариној брачној ноћи, Билија је отео летећи тањир и одвео га на планету која је удаљена много светлосних година од Земље под називом Тралфамадор. Тралфамадорци су описани као способни да виде у четири димензије, истовремено посматрајући све тачке у просторно-временском континууму. Они универзално усвајају фаталистички поглед на свет: смрт им ништа не значи, а њихов уобичајени одговор на слушање о смрти је „тако је”.
На Тралфамадору, Били је постављен у провидну геодетску изложбу куполе у зоолошком врту; купола представља кућу на Земљи. Тралфамадорци су касније отели порнографску филмску звезду по имену Монтана Вајлдхак, која је нестала на Земљи и веровало се да се удавила у заливу Сан Педро. Намеравају да се паре са Билијем. Она и Били се заљубе и имају заједничко дете. Били је тренутно враћен на Земљу у временском изобличењу да поново проживи прошле или будуће тренутке свог живота.
Године 1968. Били и копилот су једини преживели у авионској несрећи у Вермонту. Док се вози да посети Билија у болници, Валенсија слупа свој аутомобил и умире од тровања угљен-моноксидом. Били дели болничку собу са Бертрамом Румфордом, професором историје са Универзитета Харвард који истражује званичну историју рата. Разговарају о бомбардовању Дрездена, чему професор у почетку одбија да верује да је Били био сведок; професор тврди да је бомбардовање Дрездена било оправдано упркос великом губитку цивила и потпуном уништењу града.
Билијева ћерка га води кући у Илијум. Он бежи у Њујорк. На Тајмс скверу посећује продавницу порнографских књига, где открива књиге које је написао Килгор Траут и чита их. Међу књигама он открива књигу под насловом The Broad Board, о пару који су отели ванземаљци и преварили да управљају инвестицијама ванземаљаца на Земљи. Такође проналази неколико насловница часописа на којима се бележи нестанак Монтане Вајлдхак, који је случајно приказан у порнографском филму који се приказује у радњи. Касније увече, када у једној радио емисији разговара о путовању кроз време у Тралфамадор, избачен је из студија. Враћа се у своју хотелску собу, заспи и путује кроз време у 1945. у Дрездену. Били и његови колеге затвореници имају задатак да лоцирају и сахрањују мртве. Након што је маорски новозеландски војник који је радио са Билијем умро од тегоба, Немци су почели масовно кремирати тела бацачима пламена. Билијев пријатељ Едгар Дерби је упуцан због крађе чајника. На крају сви немачки војници одлазе да се боре на Источном фронту, остављајући Билија и остале затворенике саме са птицама док се рат завршава.
Због нехронолошког приповедања, други делови Билијевог живота су испричани кроз књигу. Након што је Били избачен из радио студија, Барбара третира Билија као дете и често га надгледа. Роберт постаје изразити антикомуниста и зелена беретка у Вијетнамском рату. Били на крају умире 1976. године, када су Сједињене Државе подељене на двадесет одвојених земаља и нападнуте од стране Кине термонуклеарним оружјем. Он држи говор на бејзбол стадиону у Чикагу у којем предвиђа сопствену смрт и изјављује да „ако мислите да је смрт страшна ствар, онда нисте разумели ниједну реч коју сам рекао“. Убрзо након тога, убица кога је наручио старији Лазаро убио је ласерским пиштољем.
Ликови Наратор: Понављајући се као споредан лик, наратор делује анонимно, а такође се јасно идентификује као Курт Вонегут, када каже: „То сам био ја. То сам био ја. То је био аутор ове књиге.“ Као што је горе наведено, као амерички војник током Другог светског рата, Вонегата су Немци ухватили у бици код Булге и превезли у Дрезден. Он и други ратни заробљеници преживели су бомбардовање док су били држани у дубоком подруму Кланице пет. Наратор почиње причу описујући своју везу са запаљеним бомбама у Дрездену и разлоге зашто је написао Кланицу-5. Били Пилгрим: Фаталистички оптичар смештен у досадном, сигурном браку у Илијуму у Њујорку. Током Другог светског рата, држан је као ратни заробљеник у Дрездену и преживео је бомбардовање, искуства која су имала трајни утицај на његов послератни живот. Његово путовање кроз време дешава се у очајним тренуцима у његовом животу; он поново проживљава прошле и будуће догађаје и постаје фаталист (иако не и дефетиста) јер тврди да је видео када, како и зашто ће умрети. Роланд Вири: Слаб човек који сања о величини и опседнут крвљу и осветом, који спашава Билија неколико пута (упркос Билијевим протестима) у нади да ће стећи војну славу. Он се изборио са својом непопуларношћу у свом родном граду Питсбургу тако што се спријатељио, а затим тукао људе мање вољене од њега, и опседнут је очевом колекцијом опреме за мучење. Вири је такође насилник који туче Билија и обојицу их ухвати, што доводи до губитка његових зимских униформи и чизама. Уморни умире од гангрене у возу на путу до логора за ратне заробљенике, и криви Билија у својим предсмртним речима. Пол Лазаро: Још један заробљеник. Болесни, нерасположени крадљивац аутомобила из Цицерона, Илиноис, који Виријеве речи на самрти узима као осветничку жељу да убије Билија. Он води листу својих непријатеља, тврдећи да може било кога да убије за хиљаду долара плус путни трошкови. Лазаро је на крају испунио своје обећање Вирију и убио Билија ласерским пиштољем 1976. године. Килгор Траут: Пропали писац научне фантастике чији је родни град такође Илиум, Њујорк, и који зарађује новац управљајући достављачима новина. Добио је само једно писмо обожаватеља (од Елиота Роузвотера). Након што га Били сретне у једној страној уличици у Илијуму, он позива Траута на прославу годишњице брака. Тамо Килгор прати Билија, мислећи да је овај прозрео „временски прозор“. Килгор Пастрмка је такође главни лик у Вонегутовом роману Доручак шампиона из 1973. године. Едгар Дерби: средовечни професор у средњој школи који је осећао да треба да учествује у рату уместо да само шаље своје ученике у борбу. Иако релативно неважан, чини се да је био једини Американац пре бомбардовања Дрездена који је разумео шта рат може учинити људима. Током Кембеловог излагања он устаје и кажњава га, бранећи америчку демократију и савез са Совјетским Савезом. Немачке снаге су га по кратком поступку погубиле због пљачке након што су га ухватиле како узима котлић из уличне олупине након бомбардовања. Вонегут је рекао да је ова смрт врхунац књиге у целини. Хауард В. Кембел млађи: Нациста рођен у Америци. Пре рата, живео је у Немачкој где је био познати драматург на немачком језику који је регрутовало нацистичко Министарство пропаганде. У једном есеју он повезује беду америчког сиромаштва са рашчупаним изгледом и понашањем америчких ратних заробљеника. Едгар Дерби се супротставља њему када Кембел покушава да регрутује америчке ратне заробљенике у Амерички слободни корпус да се боре против комунистичког Совјетског Савеза у име нациста. Појављује се са каубојским шеширом и чизмама украшеним кукастим крстом и са црвеном, белом и плавом нацистичком траком. Кембел је протагониста Вонегутовог романа Мајка ноћ из 1962. Валенсија Мербл: Билијева жена и мајка њихове деце, Роберта и Барбаре. Били је емоционално удаљен од ње. Она умире од тровања угљен-моноксидом након саобраћајне несреће на путу до болнице да види Билија након његовог пада авиона. Роберт Пилгрим: Син Билија и Валенсије. Проблематичан дечак из средње класе и разочарани син који постаје алкохоличар са 16 година, напушта средњу школу и бива ухапшен због вандализма на католичком гробљу. Касније је толико апсорбовао антикомунистички поглед на свет да се претвара из адолесцентног бунтовника у предграђу у наредника Зелених беретки. Он осваја Пурпурно срце, Бронзану звезду и Сребрну звезду у Вијетнамском рату. Барбара Пилгрим: ћерка Билија и Валенсије. Она је "кучка блебетања" јер је морала да преузме вођство породице са двадесет година. Она има „ноге као едвардијански клавир“, удаје се за оптометристу и третира свог оца удовца као детињег инвалида.