мини|Самуилов натпис

Самуилов натпис јесте епиграфски споменик из 993. године, надгробни натпис бугарског цара Самуила, постављен на гробу његових родитеља и брата, у цркви Светог Германа, на обали Малог Преспанског језера. мини|Фотографија надгробне плоче с натписом Самуила из книге „Извештај Руског Археолошког института у Константинопољу“ (снимак Успенског, 1899. година) То је најстарији старословенски ћирилични споменик са тачно утврђеним датумом — 6501. (1.IX 992-31.VIII 993. године). Сада се налази у Националном историјском музеју у Софији.

Историја thumb|Црква Светог Германа, у којој је нађен натпис thumb|Реплика надгробне плоче (налази се у селу Самуилова Тврђава, Благојевградска област, Бугарска)

Натпис је дјелимично оштећена мраморна плоча, димензија 130×67×7 cm, откривена 1888. године током доградње цркве Светог Германа у селу Герман, на обали Малог Преспанског језера (Македонија).

Израђен је по наруџбини цара Самуила (997—1014), у спомен на родитеље му — комиту (од [] — „кнез”) Николу и Рипсимију и брата му Давида. Састоји се од 11 редова, исписаних у стилу тзв старог унцијала, под утицајем рукописа литургијског унцијала.

Натпис је први објавио директор Руског археолошког института у Цариграду, Фјодор Успенски, 1899. године, а убрзо потом о њему пишу и Константин Јиречек, Тимотеј Флорински и Љубомир Милетић.

Године 1916, у јеку Првог свјетског рата, Самуилов натпис пренет је у Софију. Учинио је то Стефан Костов, етнограф Прве бугарске армије, који је проучавао Вардарску Македонију током бугарске окупације југа Србије (1915—1918).

Текст Оригинал

Превод

Референце

Литература

Кос, М. О натпису цара Самуила, Гласник српског научног друштва 5, 1929, pp. 203–209 Иванов, Йор. (Ivanov, Ĭor.) Български старини из Македония. София, 1931, с. 25. Ivanov, Ĭordan (1872—1947). Bŭlgarski starini na Makedoniia, 1970. Кос, М. (Kos, Milko) О натпису цара Самуила, Гласник српског научног друштва 5, 1929, с. 203–209. Степанос Таронеци-Асохик (Asoghik, Stepanos T., 10th–11th c.). Всеобщая история Степаноса Таронского - Асохика по прoзванию, писателя ХІ столетия. Перевод с армянскoго и объяснения Н.Эминым. Москва, Типография Лазаревского института восточных языков. 1864. XVIII, 335 стр. Stepanos, Tarōnetsi (Stepanos Asoghik Taronetsi, 10th–11th c.) Tiezerakan patmutyun, Erevan, 2000, Pp. 455 (303–304). Adontz, Nikoghayos. Samuel l'Armenien, Roi des Bulgares. Bruxelles, Palais des academies, 1938, Pp. 63. Adontz, Nicolas. Etudes Armeno-Byzantines. Livraria Bertrand. Lisbonne, 1965, pp. 347–407 (384). Lang, David M. The Bulgarians, London, 1976. Lang, David M. The Armenians. A People in Exile. London, 1981, Pp. 203 (55, 105).

Категорија:Натписи Категорија:Историја Македоније у средњем веку Категорија:Словенска писменост Категорија:Старословенски језик