Роса Фројнд (Земун, 27. август 1911 — Београд, 12. фебруар 1994), познатија као Рахела Ферари била је српска филмска, телевизијска и позоришна глумица.

Широј публици најпознатија је по улогама у остварењима Скупљачи перја, Грлом у јагоде, Национална класа, Давитељ против давитеља, Хајде да се волимо 3, Танго аргентино и као Митина мајка у серијалу Тесна кожа.

Добитница је бројних глумачких награда, између осталих Добричиног прстена и Стеријине награде.

Биографија Рођена је као Роса (Рохел) Фројнд 27. августа 1911. године у Старој Пазови или у Земуну у јеврејској породици. Родитељи су јој били Бела Фројнд и Емилија - Ема рођена Лајнер. Од 1930. до 1940. године је радила је у Српском народном позоришту у Новом Саду, а од 1940. до 1941. у Уметничком позоришту у Београду. У једној анкети прве године свог живота овако је описала: У Српском народном позоришту (СНП) у Новом Саду Рахела је почела је да статира у сезони 1930-31, а члан позоришта постаје 1931—32. године. У време када се СНП звало Позориште Дунавске бановине, у улози др Клотилде Вимерн у Фодоровој Матури гледао ју је десетогодишњак Јован Ћирилов, не сањајући да ће много година касније, 1985. године, у Југословенском драмском позоришту постати њен управник. Делујући често из другог плана, у мањим улогама, Фераријева је својом креацијом незгодних госпођа избијала у први ред, пише у књизи „Народно позориште Дунавске бановине“ др З. Т. Јовановић. Једногодишње усавршавање у Будимпешти убрзало је њен уметнички раст који је дошао до пуног изражаја у Уметничком позоришту у Београду где је 1940. године ангажована са супругом Александром Стојковићем.

За време Другог светског рата није играла. Од 1945. до 1947. године је поново наступала у Новом Саду. Од оснивања Југословенског драмског позоришта, 1947. године, била је првакиња тог позоришта. У ЈДП—у је остварила много врсних извођења – од Пашкове у Рибарским свађама, Сарке у Ожалошћеној породици, до Аксиње у Јегору Буличову.

лево|мини|200пиксел|Рахела Ферари у Српском народном позоришту, Нови Сад, 1939. Фотографија је музејска грађа Позоришног музеја Војводине.

У Новом Саду је играла велики број разноврсних улога у домаћем и страном репертоару. Пре рата најзапаженије су њене епизодне улоге карактерно особених и ћудљивих женских ликова. У Југословенском драмском позоришту, такође у разноврсном репертоару, остварила је много живописних женских ликова, међу којима и мајсторске реализације: Пашкове у Рибарским свађама Карла Голдонија, Ксеније у Јегору Буличову и Василисе у На дну М. Горког, Зеленичке у Родољупцима Ј. Стерије Поповића, и Сарке у Ожалошћеној породици Б. Нушића.

Иако је глумила још у Скупљачима перја, Рахела Ферари је филмску славу досегла тек у позном добу низом упечатљивих улога, и то првенствено у филмовима Грлом у јагоде, Национална класа, Давитељ против давитеља, Хајде да се волимо 3 и Танго аргентино, и у серијалима Камионџије, Метла без дршке и Тесна кожа. У последњем је, као Митина мајка, рекла чувену реплику: Све саме ноге и гола дупета.

Повремено је гостовала у позоришту Атеље 212 и играла на филму и телевизији. На обали Дунава у Гроцкој својим рукама је изградила кућу, косила траву, садила воће и орала. Једном је чак купила 500 пилића. „Сви су се чудили, а нама је било весеље што су тако мали“, причала је. Жена за коју је Гојко Шантић у зборнику Апостоли глуме написао да „маестрално мири и спаја реализам са својим бизарним, гротескним симболизмом“, ван позоришта је уживала у улози обичног човека који се радује малим стварима. Умрла је у Београду 12. фебруара 1994. године и сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Признања мини|200px|Гроб Рахеле Ферари и Стеве Жигона, у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу По многима једна од најбољих југословенских карактерно-комичних глумица после Другог светског рата, Рахела Ферари је за живота окићена највећим друштвеним признањима — између осталих добитница је Октобарске, Стеријине, Седмојулске и награде Добричин прстен. У серији Велики српски глумци, Поште Србије су 2007. издале марку с њеним ликом, у Израелу је уврштена у светски алманах Ко је ко у свету Јевреја, а једна улица у Падинској скели носи њено име.

Глумицу Чус Лампреаве, која глуми у Алмодоваровом филму Врати се, критичари назвали „шпанска Рахела Ферари“, док панк бенд из Бањалуке такође носи њено име. О њеном животу, нарочито током Другог светског рата, направљена је представа Рахелина кутија.Ко је била Рахела Ферари (Блиц, 2. април 2015)

Позориште „Арсеник и старе чипке“ - Атеље 212

Филмографија

1950▼1960▼1970▼1980▼1990▼Укупно Дугометражни филм48410430 ТВ филм125172146 ТВ серија02102115 ТВ мини серија000011 Укупно5353114792

|- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1950.е▲ |- | 1951. || Бакоња фра Брне || |- | 1953. || Невјера || Маре |- | 1953. || Далеко је сунце || Нана |- | 1957. || Потражи Ванду Кос || Вандина мајка |- | 1958. || Мати (ТВ филм) || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960.е▲ |- | 1960. || Велики подухват (ТВ филм) || |- | 1960. || Дан четрнаести || Софија |- | 1960. || Велика поноћна мистерија (ТВ филм)|| Мила |- | 1960. || Ожалошћена породица (ТВ филм)|| Сарка |- | 1961. || Јерма (ТВ филм) || Јерма |- | 1961. || Парче плавог неба || Меланија Кнез |- | 1961. || Први грађанин мале вароши || Мишкова тетка |- | 1962. || Варљиво јутро || |- | 1962. || Троја врата || |- | 1962. || Јунаци дана || |- | 1963. || Приче о јунацима (ТВ филм)|| |- | 1963. || Безазлене душе || |- | 1963. || Два пресудна дана || |- | 1964. || Нешто о чему се може говорити || |- | 1965. || Оно море || |- | 1965. || Француске краљице (ТВ филм) || |- | 1965. || Мртвима улаз забрањен || |- | 1967. || Јегор Буличов (ТВ филм)|| Ксенија Буличов жена |- | 1967. || Никад се не зна || |- | 1967. || Симон (ТВ филм) || |- | 1967. || Арсеник и старе чипке (ТВ филм)|| Еби Брустер |- | 1967. || Скупљачи перја || Игуманија |- | 1968. || Не играј се љубављу (ТВ филм)|| |- | 1968. || Тако је ако вам се тако чини (ТВ филм) || Госпођа Фрола |- | 1968. || Швабица || |- | 1968. || Наши синови (ТВ филм)|| |- | 1968. || Кад голубови полете || Бака |- | 1968. || Не играј се љубављу (ТВ филм) || |- | 1968. || Педикирка || |- | 1968. || -{Isten és ember elött}- || -{Iliasz felesége }- |- | 1969. || Служавка || Бетина |- | 1969. || Заобилазни Арчибалд || |- | 1969. || Зигмунд Брабендер, ловац и сер (ТВ серија) || Клотилда |- | 1969. || Преко мртвих (ТВ филм) || Зорка Стојановић |- | 1969. || Крчма на главном друму || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970.е▲ |- | 1970. || Ујка Вања (ТВ филм) || Марија Васиљевна Војницка |- | 1970. || Десет заповести (ТВ серија) || Окчева мајка |- | 1970. || Ли Харви Освалд (ТВ филм) || |- | 1970. || Бубе у глави || Професорка |- | 1971. || Дом и лепота || |- | 1971. || Песникова писма || |- | 1971. || Сладак живот на српски начин || |- | 1971. || Чедомир Илић (ТВ серија) || Клеопатра Матовић |- | 1972. || Самоубица (ТВ филм)|| Серафина Иљинисина |- | 1972. || Женски разговори (ТВ серија) || |- | 1972. || Грађани села Луга (ТВ серија) || Баба Стевана |- | 1973. || Кућевласник и паликућа || |- | 1973. || Камионџије (ТВ серија) || Госпођа Каначки |- | 1973. || Наше приредбе (ТВ серија)|| |- | 1973. || Паја и Јаре - Камионџије || Г-ђа Каначки |- | 1974. || Драга тетка || |- | 1974. || Лажа и Паралажа || |- | 1974. || Породични оркестар || |- | 1974. || Одлазак Дамјана Радовановића || Елеонора Радовановић |- | 1975. || Сведоци оптужбе || |- | 1975. || Андра и Љубица || |- | 1975. || Лепеза леди Виндемир (ТВ филм) || Војвоткиња од Бервика |- | 1975. || Живот је леп (ТВ серија) || Мајка Јелисавета |- | 1976. || Бабино унуче (ТВ серија) || Ружа |- | 1976. || Част ми је позвати вас (ТВ серија) || Рахела |- | 1976. || Звездана прашина (ТВ филм) || Тетка |- | 1976. || Грлом у јагоде (ТВ серија) || Банетова бака Елвира |- | 1977. || Најдража деца драгих родитеља || |- | 1978. || Тигар || Гђа Хаџиракић |- | 1978. || Дан када се рушио свет || |- | 1979. || Национална класа || Тетка Ната |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980.е▲ |- | 1981. || Нека друга жена || комшиница |- | 1982. || Тесна кожа || Митина мајка |- | 1983. || Степенице за небо || |- | 1984. || Давитељ против давитеља || Перина мајка |- | 1984. || Чај у пет (ТВ филм) || Госпођа Хелен Хоторн |- | 1986. || Лијепе жене пролазе кроз град || |- | 1986. || Сиви дом (ТВ серија) || Ружа Лопужа |- | 1987. || Случај Хармс || Стара дама |- | 1987. || Иванов (ТВ филм)|| Назаровна |- | 1987. || Тесна кожа 2 || Митина мајка |- | 1988. || Сунцокрети || |- | 1988. || Тесна кожа 3 || Митина мајка |- | 1988. || Манифесто || Бака |- | 1989. || Метла без дршке (ТВ серија) || Душкова бака |- | 1989. || Балкан експрес 2 (ТВ серија) || Костина мајка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990.е▲ |- | 1990. || Метла без дршке 2 (ТВ серија) || Душкова бака |- | 1990. || Јастук гроба мог (ТВ серија) || Госпођа Теодоровић |- | 1990. || Хајде да се волимо 3 || |- | 1991. || Метла без дршке (ТВ серија) || Нада |- | 1992. || Танго аргентино || Госпођа Нана |- | 1993. || Рај (ТВ филм)|| Рођака Црњанског |- | 1993. || Метла без дршке (ТВ серија) || |- | 1993. || Кажи зашто ме остави || Баба |- | 1993. || Боље од бекства || Стаменина баба

Референце

Спољашње везе

Рахела Ферари - филмска банка Поштанска марка са ликом Рахеле Ферари Глумом изиграла Гестапо („Блиц“, 8. новембар 2009.) Рахела Ферари, бесмртни шарм старе даме са срцем мангупа, приступљено 11. септембра 2016. http://sinemanija.com/glumica-rahela-ferari-biografija/ Рахела Ферари: Тужна тајна мангупског осмеха (Осети Србију)

Категорија:Рођени 1911. Категорија:Умрли 1994. Категорија:Земунци Категорија:Српски Јевреји Категорија:Српски глумци Категорија:Југословенски глумци Категорија:Глумци Југословенског драмског позоришта Категорија:Глумци Позоришта Атеље 212 Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду Категорија:Добитници награде Добричин прстен Категорија:Добитници Седмојулске награде Ферари Категорија:Особе које су мењале име Категорија:Глумци серије Вече са звездама Категорија:Глумци из Београда Категорија:Добитници Октобарске награде града Београда