Малајски језик (малајс. -{Bahasa Melayu}-) спада у аустронежанске језике. Службени је језик Малезије и Брунеја, као и један од службених језика у Сингапуру. Матерњи је језик око 77 милиона људи, а укупно га говори око 290 милиона људи,10 million in Malaysia, 5 million in Indonesia as "Malay" plus 260 million as "Indonesian", etc. (око 260 милиона људи говори „индонежански“) широм поморске југоисточне Азије. Званично писмо је латиница.

Класификација и особине Малајски језик спада у аустронежанске језике заједно са малгашким, тагалогом и многим другим језицима у југоисточној Азији и на Пацифику. Етикета малајски језик заправо обухвата неколико говора који су међусобно блиски. Најближи сродници малајског језика су минангкабау и јавански језик. Индонежански језик је стандардизована форма малајског језика са североисточне Суматре.

Малајски језик је аглутинативан. Постоје три главна начина стварања нових речи: афиксација, прављење сложеница и редупликација. Не познаје категорије рода и броја.

Присутне су бројне речи из страних језика: арапског, санскрита, тамилског, холандског и, у скорије време, енглеског.

Порекло

Малајски историјски лингвисти се слажу око вероватноће да се малајска постојбина налази у западном Борнеу. Језичка форма позната као прото-малајски се говорила на Борнеу најмање до 1000. године пре нове ере и била је, како се тврди, језик предака свих наредних малајских језика. Његов предак, протомалајо-полинежански, потомак прото-аустронезијског језика, почео је да се распада најмање 2000. године пре нове ере, вероватно као резултат експанзије аустронезијских народа ка југу у поморску југоисточну Азију са острва Тајван.

Историја

лево|thumb|Вековима је Шривиђаја, кроз своју експанзију, економску моћ и војну снагу, била одговорна за ширење старомалајског језика широм Малајског архипелага. Био је то радни језик трговаца и коришћен је у разним лукама и тржиштима у региону. thumb|Лава-Лава Мера (1875), Рене де Понт-Жестов превод дела L'araignée rouge на малајски језик идентификован је као први роман на малајском језику. Пре те ере, малајска књижевност и приповедање углавном су писани у облику хикајата.

Историја малајског језика може се поделити на пет периода: старомалајски, прелазни период, класични малајски, касномодерни малајски и савремени малајски. Верује се да је старомалајски стварни предак класичног малајског.

Старомалајски је био под утицајем санскрита, класичног језика Индије. Санскритске позајмљене речи могу се наћи у старомалајском речнику. Најранији познати камени натпис на старомалајском језику пронађен је на Суматри, у Индонезији, написан варијантом палавске грантске абецеде и датиран је на 1. мај 683. Познат као натпис Кедукан Букит, открио га је Холанђанин М. Батенбург 29. новембра 1920. у Кедукан Букиту, јужна Суматра, на обалама Татанга, притоке реке Муси. То је мали камен величине 45 са 80 cm (18 са 31 инча).

Други доказ је закон Танџунг Тана у пост-палавском писму. Овај предисламски правни текст из 14. века настао је у Адитјавармановој ери (1345–1377) Дармасраје, хинду-будистичког краљевства које је настало након завршетка владавине Сривиџајана на Суматри. Закони су били за народ Минангкабау, који и данас живи у висоравни Суматре у Индонезији.

Малајски језик је ушао у широку употребу као лингва франка у региону током ере Малачког султаната (1402–1511). То је био период када се малајски језик брзо развијао под утицајем исламске књижевности. Развој је променио природу језика уз масовну инфузију арапског, тамилског и санскритског речника, названог класични малајски. Под Малачким султанатом језик је еволуирао у облик препознатљив говорницима савременог малајског. Када је двор прешао на успостављање Џохорског султаната, наставио је да користи класични језик; толико је постао повезан са холандским Ријауом и британским Џохором да се често претпоставља да је малајски са Ријауа близак класичном језику. Међутим, не постоји блиска веза између малачког малајског како се користи на Ријауу и народног језика Ријауа.

Међу најстаријим сачуваним писмима написаним на малајском су писма султана Абу Хајата из Терната, Молучка острва у данашњој Индонезији, датирана око 1521–1522. Текст је упућен краљу Португалије, након контакта са португалским истраживачем Франсиском Сераом. Слова показују знак стране употребе; Тернатејци су користили (и још увек користе) неповезани тернатски језик, један од западнопапуанских језика, као свој матерњи језик. Малајски се користио искључиво као лингва франка за међуетничку комуникацију.

Фразе -{Selamat datang}- – добродошао -{Selamat pagi}- – добро јутро -{Selamat petang}- – добар дан/добро вече -{Selamat malam}- – лаку ноћ -{Terima kasih}- – хвала -{Sama sama}- – нема на чему -{Nama kapu siapa?}- – како се зовеш? -{Nama saya}-... – зовем се...

Референце

Литература

Спољашње везе

Swadesh list of Malay words Digital version of Wilkinson's 1926 Malay-English Dictionary Pusat Rujukan Persuratan Melayu, online Malay language database provided by the Dewan Bahasa dan Pustaka Kamus Besar Bahasa Indonesia dalam jaringan (Online Great Dictionary of the Indonesian Language published by Pusat Bahasa, in Indonesian only) Dewan Bahasa dan Pustaka (Institute of Language and Literature Malaysia, in Malay only) The Malay Spelling Reform, Asmah Haji Omar, (Journal of the Simplified Spelling Society, 1989-2 pp. 9–13 later designated J11) Malay Chinese Dictionary Malay English Dictionary Malay English Translation

Категорија:Малајско-полинежански језици Категорија:Језици Океаније Категорија:Малезија Категорија:Језици Малезије Категорија:Језици Брунеја Категорија:Језици Сингапура Категорија:Аглутинативни језици Категорија:Језици Тајланда