1797

1797. је била проста година.

Догађаји

Јануар 1. јануар — Олбани је заменио Њујорк као главни град државе Њујорк. 7. јануар — Скупштина Циспаданске Републике у Болоњи уводи црвено-бело-зелену тробојку (трицолор) као службену заставу од ње ће настати данашња застава Италије. 9. јануар — Пољски емигрантски генерал Јан Хенрик Домбровски добија овлашћење од Наполеона за формирање Пољских легија у Италији. 13 - 14. јануар — Француски револуционарни ратови, Рат Прве коалиције: Акција од 13. јануара 1797., две британске фрегате натерале по олуји француски линијски брод Дроитс де л'Хомме да се насуче на бретонској обали - најмање 400 погинулих и утопљених. 14 - 15. јануар — Битка код Риволија је одлучујућа Наполеонова победа у северној Италији, над четвртим аустријским покушајем да деблокирају Мантову. По овоме је названа париска улица Руе де Риволи. 26. јануар — Русија, Пруска и Аустрија потписале уговор о трећој и завршној Подели Пољске.

Фебруар

2. фебруар — Италијанска кампања: окончана Опсада Мантове, Вурмсер предао град Французима. 4. фебруар — Француски Директоријум враћа метални новац уместо мандатс территориауx. 4. фебруар — Битка код Фаензе: Французи (Вицтор-Перрин) поразили папину војску. 4. фебруар — Земљотрес разорио Риобамбу у Еквадору, око 40.000 жртава. 9. фебруар — Папина Анкона се предала Французима. 10. фебруар — Јак земљотрес поред Суматре, праћен цунамијем. 12. фебруар — На рођендан Франц II изведена Гот ерхалте Франз ден Каисер с мелодијом Јозефа Хајдна - постаје незванична аустријска химна, мелодија употребљена за немачку химну Деутсцхландлиед. 14. фебруар — Рат Прве коалиције: Битка код рта Сао Виценте (1797) у којој британска морнарица (Јохн Јервис) наноси тежак пораз шпанској флоти која ће сљедећих неколико година остати блокирана у Кадису. фебруар — Наполеон нуди проширење Сан Марину, ови прихватају само жито. 17. фебруар — Толентински уговор: мир између Француске и Папинске Државе - папа даје одштету, озваничен Авињон и Комтат Венаиссин као француска територија, предата и Ромагна која је управо инвадирана, формализована конфискација уметничких дела. 18. фебруар — Инвазија Тринидада: Британци под командом Ралпха Аберцромбyја нападају шпански Тринидад и заузимају га за три дана. 19. фебруар — Папа Пије VI потписао Толентински споразум са Наполеоном Бонапартом према којем су Болоња, Ромања и Ферара припале Француској. 20. фебруар — Други карипски рат: Британци протерали Црне Карибе са Саинт Винцента на Роатан поред Хондураса, где постају познати као Гарифуна. 24. фебруар — Рат Прве коалиције: Битка код Фисхгуарда у којој локална британска милиција разбија мали француски одред, чиме је окончана Посљедња инвазија Британије. 25. фебруар — Пуковник Вилијам Тејт и његових 1000-1500 војника се предало након последње инвазије Велике Британије. 26. фебруар — Услед смањених златних резерви и страха од покушаја француске инвазије, Банка Енглеске више не мора претварати новчанице у злато (на снази до 1821). Уведене су новчанице од једне и две фунте.

Март 4. март — Џон Адамс је инаугурисан за 2. председника САД.

4. март — Први потпредседник САД Џон Адамс постаје други председник (до 1801). 5. март — Британски брод Даф стигао са групом протестантских мисионара на Тахити (празник Мисионарски дан у Француској Полинезији). 12. март — У млетачком Бергаму под француском окупацијом проглашена Република Бергамо - у јуну прикључена Цисалпинској Републици. 16. март — Битка код Валвасонеа: Наполеон победио надвојводу Карла на прелазу реке Таглиаменто, након чега улази у Аустрију. 18. март — У млетачкој Бресцији под француском окупацијом проглашена Република Бресциа - у новембру прикључена Цисалпинској Републици. 19. март — Бернадоте изнудио предају Градишча на Сочи. 20. март — Генерал Јоуберт води лево француско крило у Тиролску експедицију. 23. март — Битка код Тарвиса окончана француском победом, заузимају Трст (прва окупација траје до 24. маја, "таман толико да се испразни градска каса"). 28. март — Французи ушли у Црему, млетачку ексклаву у миланском подручју, проглашена Република Црема. 29. март — Французи заузели Љубљану (Бернадот) и Клагенфурт (Масена). Наполеон сутрадан поставља штаб у Клагенфурту март — април — Преговори београдског везира Хаџи Мустафа-паше и српских кнезова о заједничком супротстављању видинском одметнику Пазваноглуу и јаничарима; упућена је представка султану а овај шаље ферман да се попишу Срби способни за војску - настаје српска народна војска од 15-16.000 људи, под сопственим заповедницима, врховни је Станко Арамбашић.

Април

април — Избори у Француској: републиканци губе 250 мандата у корист монархиста, на лето долази до парализе система; поново се јавља Бели терор, усмерен против купаца националних добара (конфисковане имовине). 7. април — Наполеон стиже увече у Јуденбург у Штајерској, следеће ноћи договорено примирје. 16. април — Крунисање руског цара Павла I . Истог дана он чита Акт о престолонаследству: строг наследни низ по принципу мушке примогенитуре - више неће бити царица. Павле ове године врши и друге измене прописа наслеђених од мајке. 16. април — Побуна у Спитхеаду током које морнари британске Краљевске морнарице отказују послушност претпостављенима, тражећи повећање плаћа и боље услове живота на бродовима. 17. април — Веронски ускрс: антифранцуска и антијакобинска побуна, угушена после осам дана. 17. април — Битка за Сан Хуан: Аберцромбy напада Порторико али се услед јаког отпора мора повући до 30. 4.. 18. април — Леобенски прелиминарни мир: Аустрија јавно губи Аустријску Холандију а тајно и Ломбардију у замену за млетачке континенталне поседе. Леобенски мир зауставио и успешне француске операције у Немачкој (ратификације размењене у Монтебеллу 24. 5.). 18. април — Битка код Неувиеда: Лазаре Хоцхе поразио Аустријанце на Рајни. 20. април — Французи покушали ући у Венецијанску лагуну, заробљена тартана Ле Либéратеур д'Италие и још два брода, страдао капетан Лаугиер и још четири морнара - повод за Наполеонов ултиматум. 25. април — Француска морнарица стигла на венецијански Лидо - пружен је отпор, али млетачка флота је малобројна. април — Хаџи Мустафа-паша премештен за царског сераскера у Румелији са задатком борбе против крџалија или даглија, нови београдски везир је бивши кајмакам Осман-ага.

Мај

10. мај — Тешка фрегата Унитед Статес је први брод америчке морнарице. До краја године поринуте још две од Шест оригиналних фрегата америчке морнарице. 12. мај — Дужд Лудовицо Манин абдицира, што Велико веће прихвата и објављује крај Млетачке Републике. 12. мај — Побуна у Нореу британских морнара, радикалнија од оне у Спитхеаду, у једном тренутку блокиран Лондон. 16. мај — Венецијанска Привремена општина (Муниципалитà Проввисориа) објављује проглас новог поретка. Французи улазе у град - прва окупација од настанка. 24. мај — Британски капетан Џејмс Вилсон с бродом Дуф открио Гамбиерова острва, у данашњој Француској Полинезији. 27. мај — Гиљотиниран Франçоис-Ноëл Бабеуф, звани Грахус Бабеуф, кога сматрају "првим револуционарним комунистом". мај — август — Превирање у Боки, владика Петар I дошао у Будву, нису га пустили у Котор. Сукоб између православног Рисна и католичког Пераста.

Јун

4. јун — На венецијанском Тргу св. Марка подигнуто Дрво слободе, исечен гонфалон републике и спаљена либро д'Оро, регистар племства. Уместо Паx тиби Марце, евангелиста меус, нови слоган је Диритти делл'уомо е дел циттадино ("Права човека и грађанина"). 10. јун — Ступио на снагу Триполиски уговор између САД и Триполиског бега (прекршен 1801).

14. јун — Формирана Лигурска република

14. јун —  Креирана Лигуријска Република (прикључена Француској 1805-14). 15. јун — Нереди у Сплиту, убијен профранцуски млетачки пуковник Јурај Антун Матутиновић, као и харамбаша Марушић. Фрањевац Андрија Доротић је стигао у град из Венеције, ради против демократске млетачке владе. У Далмацији долази до анархије и међусобних сукоба. Побуна народа против владе у Шибенику, убијен француски конзул Бартоломео Цолати са супругом. 17. јун — Први каџарски владар Ирана Мухамед-хан убијен од својих људи у Шуши, главном граду Карабашког каната, коју је освојио пре само неколико дана. Наслеђује га нећак Фатех Али-шах (до 1834). 27. јун — Французи успоставили Привремену општину на млетачким Јонским острвима. 29. јун — Транспаданска и Циспаданска Република спојене Наполеоновим декретом у Цисалпинску Републику - касније Италијанска Република (1802-1805), Краљевство Италија (1805-1814).

Јул

5. јул — Генерал Рукавина стигао у Задар, сутрадан је у Трогиру, 8-ог у Шибенику, 13-ог у Сплиту. Пуковник Казимир запосео Истру. (Аустријанци остају до 1805). 7. јул — Побуна на шалупи ХМС Марие Антоинетте у Карибима, предали се Французима. 10. јул — Еманципација Јевреја у Венецији: уништена врата Гета. 14. јул — Умро Еммануел де Рохан-Полдуц, Велики мајстор Витезова хоспиталера, тј. Малтешких витезова - три дана касније изабран Фердинанд вон Хомпесцх зу Болхеим, последњи на том острву. 15. јул — Таллеyранд постаје француски министар ино. послова (1797-99, 1799-1807, 1814-15). 22. јул — У Венецији успостављен Кривични суд: стари слоган Вива Сан Марцо је забрањен под претњом смрти, кретање је могуће само уз пропусницу. 22 - 25. јул — Битка за Санта Цруз де Тенерифе: неуспешан британски покушај заузећа шпанског острва, Хорејшио Нелсон губи руку.

Август

август — Малтешки витезови прогласили руског цара Павла својим заштитником. 26. август — Генерал Рукавина у Јазу, на граници Грбља и Будве. Састаје се са митрополитом Петром. 28. август —  Проглашена Цисренанска Република, клијент Француске (формално прикључена 1802). 28. август — Након Триполија, САД потписале споразум и са Тунисом. 29. август — Транентски масакр: британска војска убила у шкотском граду 12 демонстраната против регрутације.

Септембар

4. септембар — Пуч од 18. фруктидора у Француској: Директори уз помоћ војске против монархиста у Савјету пет стотина. Педесет тројица депутата ће бити послана у Француску Гујану, међу којима Жан Шарл Пишегри. 4. септембар — Државни удар 18. фруктидора септембар — Београдски везир Осман-ага затражио од Срба војску од 20.000 људи јер је Пазваноглу прекинуо примирје са Портом и има намеру да освоји Београдски пашалук. 21. септембар — Побуна због бруталности на британској фрегати ХМС Хермионе у Карибима, убијена већина официра, побуњеници се предали Шпанцима.

Октобар

11. октобар — Француски револуционарни ратови: Битка код Кампердуина у којој британска морнарица разбија морнарицу Батавске Републике. 11. октобар — Битка код Кампердојна 14. октобар — У Ирској погубљен Уједињени Ирац Вилиам Ор, први мученик те организације. октобар — Почетак Афере XYЗ: америчка делегација стиже у Француску ради преговора о озбиљним проблемима, али одлазе раније јер им је тражено мито. 17. октобар — У италијанском месту Кампоформио је потписан мировни уговор Аустрије и Француске, којим је укинута Млетачка република.Подела Млетачке Републике: Аустрија добила Венецију, Истру и Далмацију. Француска добија Јонска острва, Превезу и друге млетачке поседе у Грчкој и Албанији. 22. октобар — Француз Андре-Жак Гарнерен први употребио падобран, скочивши из балона над Паризом са висине од 680 метара.

Новембар

16. новембар — Након смрти краља Фридриха Вилхелма II пруски престо преузима његов син Фридрих Вилхелм III (до 1840). 19. новембар — Проглашена Анконска Република, мада су Французи требали вратити град Папинској Држави (траје само до следећег марта). новембар — Пазваноглуове трупе разбиле турске и српске трупе близу Пожаревца, затим улазе без отпора у Смедерево. 21. новембар — Фешта здравља у Венецији - представници Привремене општине су изложени порузи и одступају с власти. Французи немилице пљачкају и уништавају. 28. новембар — Почиње Други растатски конгрес с циљем генералног мира између Француске и Светог римског царства (до 1799).

Децембар