Патријарх српски Порфирије (световно име Првослав Перић; Бечеј, 22. јул 1961) врховни је поглавар Српске православне цркве. Он је 46. по реду поглавар на трону Светог Саве.
Његово пуно име и титула гласи: Његова Светост Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Порфирије.
Замонашен је у чину мале схиме 1986. од свог духовног оца, тада јеромонаха др Иринеја (Буловића), у манастиру Високи Дечани. На заседању Светог Архијерејског Сабора 1999. изабран је за епископа јегарског (1999—2014), викара Епархије бачке. Бивши је митрополит загребачко-љубљански (2014—2021). Проглашен је за патријарха Српске православне цркве 18. фебруара 2021. године.
Психијатра и академика др Владету Јеротића је наследио као професор на Катедри пастирске психологије Православног богословског факултета. Био је представник свих цркава и верских заједница у РРА, а потом и председник Савета РРА , у периоду од 2008—2014. . Објавио је три књиге и неколико стручних радова. Патријарх Порфирије је постао препознатљив по вештинама комуникације и јавном иступању повезаним са популарном културом.
Након литургије помирења са Македонском православном црквом — Охридском архиепископијом (МПЦ—ОА), маја 2022. године, Патријарх Порфирије је саопштио да СПЦ признаје аутокефалност МПЦ—ОА. Августа исте године је потписао Темељни уговор са Владом Црне Горе, чиме је регулисан правно-имовински статус СПЦ у тој земљи.
Биографија
Младост и образовање Рођен је у Бечеју од оца Радивоја (1935—1993) и мајке Радојке (рођ. Бркић; 1942—2023).САХРАЊЕНА МАЈКА ПАТРИЈАРХА ПОРФИРИЈA („Дешавања у Бијељини”, 18. април 2023) Његово световно име било је Првослав. Родитељи су му се после Другог светског рата доселили у Војводину из Дервенте, отац из села Црнча, а мајка из села Појезна.Patrijarh Porfirije služio opijelo u Crnči У мајчином селу Појезни је крштен.130 година храма у Појезни: Градоначелнику Арихјерејска похвалница Одрастао је у Чуругу где је и завршио основну школу, а гимназију у Новом Саду.
Похађао је студије археологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Убрзо је почео да студира и на Богословском факултету Српске Православне Цркве, на којем је и дипломирао 1987. године.
У чин мале схиме замонашио га је, на Томину недељу, 11. априла 1986. године, његов духовни отац, тада јеромонах др Иринеј (Буловић), садашњи епископ бачки. Исте године, Епископ рашко-призренски Павле (Стојчевић), потоњи патријарх српски, рукоположио је монаха Порфирија у чин јерођакона у манастиру Свете Тројице у Мушутишту 8. јуна 1986. године.
По завршетку факултета отишао је на постдипломске студије у Атину где је остао до 1990. године. Одбранио је докторску дисертацију „Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу Светог Јована Златоуста” на Богословском факултету Универзитета у Атини (2004).
Игуман манастира Ковиљ На позив епископа бачког др Иринеја, јерођакон Порфирије је 1990. године привремено прекинуо последипломске студије теологије у Атини и прихватио се дужности игумана светоархангелске обитељи у манастиру Ковиљ, на којој је остао до 2014. године. Тамо је 21. новембра 1990. године рукоположен у чин јеромонаха. Његовим постављењем за игумана започео је препород манастира. Обновљени су стари и изграђени нови конаци, подигнут је параклис и отпочело је фрескописање манастирског храма. Игуман Порфирије старао се да живот монаха и богослужбени типик Ковиља буду устројени по угледу на аутентичну монашку духовност и богослужбени опит светогорских општежића. Манастир је постао препознатљив по неговању византијског црквеног појања, али и по отворености према друштвеној заједници.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је на свом редовном заседању 14. маја 1999. изабрао за викарног епископа јегарског при Епархији бачкој. На иницијативу епископа Порфирија, формиране су четири терапијске заједнице за лечење од болести зависности, под називом „Земља живих”. Од оснивања прве заједнице 2005, до почетка 2021. године, кроз ова јединствена лечилишта у којима су знања и вештине медицинских наука испреплетане са вековним православним духовним искуством, прошло је готово 4000 штићеника.Братство манастира је вишеструко умножено, па је оно, у тренутку одласка Митрополита Порфирија са места игумана, бројало 25 монаха.
Читаву деценију владика Порфирије је био један од редовних учесника емисије Буквар православља која је емитована на телевизији Нови Сад. Такође је, од почетка емитовања телевизијске емисије Агапе аутора и водитеља Александра Гајшека (2005.), па све до избора за Митрополита загребачко-љубљанског (2014.), уз почившег академика др Владету Јеротића и друге истакнуте мислиоце био њен чест гост. У својству представника традиционалних Цркава и верских заједница у Србији, епископ Порфирије је најпре био члан (2005—2008), а затим и председник Савета Републичке радиодифузне агенције (2008—2014).
Био је први архијереј Српске православне цркве коме је поверено старање над организацијом верског живота у Војсци Србије (2010—2011.) у својству координатора за сарадњу Српске православне цркве и Војске Србије. Да би прописивањем Уредбе о вршењу верске службе у Војсци Србије 2011. године било омогућено практиковање вере унутар војне организације.
Почев од 2002. године, владика Порфирије је председник Управног одбора Српског привредног друштва „Привредник” у Новом Саду, где се посебно ангажовао у прикупљању средстава за стипендирање даровитих српских ђака и студената.
Митрополит загребачко-љубљански мини|десно|300x300|Митрополит Порфирије на обележавању 70. годишњице Новосадске рације (2012).
За митрополита загребачко-љубљанског изабран је на седници Светог Архијерејског Сабора 26. маја 2014. године. У трон Митрополита загребачко-љубљанског устоличен је 13. јула 2014. године у Саборној цркви Преображења Господњег у Загребу. Свечану архијерејску Литургију служио је Патријарх српски Иринеј уз саслужење великог броја архијереја Српске Цркве и других сестринских Цркава, као и свештенства и монаштва, и благочестивoг народа.
Програм свог пастирског деловања митрополит Порфирије је представио у приступној беседи на устоличењу, рекавши: „Увек ћу бити спреман да учествујем у изграђивању мостова између људи и народа, потпуно свестан да има оних који ће и са једне и са друге обале бацати камење на мостоградитеље. Али, на то ме обавезује сам Господ који је у Сину своме Јединородном премостио јаз између Бога и човека.” О свом идентитету и темељним вредностима на којима заснива своје послање Митрополит је том приликом рекао: „Ја јесам Србин, али сам пре свега хришћанин, а то је универзална вредност и зато ћу проповедати и сведочити Христа. Волим свој народ, али волим и волећу и све друге народе, сваког човека, сваку икону Божију”. Митрополит Порфирије негује пријатељске и сарадничке односе са бројним представницима Римокатоличке цркве и других верских заједница, као и са многим научним и културним прегаоцима у Загребу.
Био је домаћин Осмог састанка Свеправославне мреже за проучавање религија и деструктивних култова који је, под покровитељством Митрополије загребачко-љубљанске, одржан септембра 2015. године у Љубљани. Завршио је обнову Богородичиног манастира у Лепавини, поред Копривнице, једног од најстаријих духовних центара православног народа у Хрватској.
Лауреат је награде Богословске академије Светог Игнатија у Стокхолму (Шведска) за 2016. годину. Ово признање додељено му је „за допринос помирењу народа на Балкану и предани рад на унапређењу јединства међу хришћанима”. Поводом примања награде, митрополит Порфирије је у Стокхолму одржао предавање на тему слободе и људских права. Говорећи о томе да слобода и људско достојанство имају своје извориште у Цркви Христовој, рекао је да су „слобода избора, слобода савести, слободан проток људи и идеја и материјална обезбеђеност сваког појединца оно што хришћанство као аутентични персонализам са собом носи” и истакао да „то не значи да се хришћанство залаже за пролазне људске вредности, већ да потврђује вечне вредности у чијој је жижи човек и његово спасење”.
Признање Удружења за верску слободу у Републици Хрватској за 2019. годину додељено је Митрополиту Порфирију за миротворни допринос у промовисању културе дијалога и верских слобода.
Патријарх мини|десно|200п|Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије причешћује вернике на поноћној васкршњој Литургији у храму Светог Саве, 2022.
мини|десно|200п|Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије 5. априла 2021. године у Патријаршијском двору у Београду са Његовом Екселенцијом Никосом Дендијасом, министром спољних послова Републике Грчке.
Избор Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду, изабрао је Његово високопреосвештенство митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског. У тренутку избора, патријарх Порфирије је постао најмлађи патријарх и поглавар једне аутокефалне православне цркве.
Устоличење Устоличење је одржано 19. фебруара у Саборној цркви у Београду. Литургији и свечаном чину устоличења осим архијереја Српске православне цркве присуствовали су председник Републике Србије Александар Вучић, српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик, председница Републике Српске Жељка Цвијановић, председник Владе Републике Српске Радован Вишковић, министар спољних послова Никола Селаковић, министар здравља др Златибор Лончар, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања др Дарија Кисић Тепавчевић, министар унутрашњих послова Александар Вулин, министар културе и информисања Маја Гојковић, директор Безбедносно-информативне агенције Братислав Гашић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић, београдски муфтија Мустафа Јусуфспахић, апостолски нунције у Србији Лучијано Суријани, београдски надбискуп и метрополит Станислав Хочевар, принц Филип Карађорђевић, принцеза Даница Карађорђевић, представници Српске академије наука и уметности, Матице српске и других просветних и кутурних институција, преставници дипломатског кора. .
У Пећкој патријаршији устоличење у древни патријаршијски трон обављено је 14. октобра 2022. године.
Статус СПЦ у Црној Гори
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на челу са патријархом Порфиријем је маја 2021. године укинуо Епископски савјет Православне цркве у Црној Гори, уз напомену да су епископски савети била привремена саветодавна тела у складу са ванредним околностима. Патријарх Порфирије је више пута истакао важност Темељног уговора између Црне Горе и Српске православне цркве, чији потписивање је одложило неслагање две стране о појединим члановима уговора везаним за формулације о историјској улози СПЦ у Црној Гори и имовинска питања. У Београду 27. маја 2021. године се састао са Здравком Кривокапићем, председником Владе Црне Горе, где су разговарали о избору новог митрополита црногорског-приморског и потписивању Темељног уговора. У августу исте године је саопштио да ће размотрити измене које је Влада Црне Горе унела у претходно договорен текст уговора.
Патријарх Порфирије је 5. септембра 2021. године у Цетињском манастиру устоличио митрополита црногорског-приморског Јоаникија, суочивши се са блокадом пута ка Цетињу и насилним протестима противника Српске православне цркве у Црној Гори. На церемонију устоличења су патријарх и митрополит транспортовани хеликоптером војске Црне Горе, штићени панцирним ћебетом и специјалном антитерористичком јединицом. У јануару 2022. године је разговарао са бројним личностима са црногорске политичке сцене, напоменувши да ће уговор бити потписан када се нормализују политичке прилике у земљи.