Лилит

мини|250п|Женска фигура са сумерске керамичке плочице из 1950. п. н. е.

Лилит () месопотамски је женски демон ноћи. Она је првобитно била сумерски и вавилонски сукубус (демон који узима облик жене и са мушкарцима има полни однос док они спавају), који је касније стопљен са Ламасхту, демоном који убија мушку децу.Walter Farber, in . (RLA), 7, Berlin, de Gruyter. Лилит је демонска фигура у јудаистичкој митологији, наводно исконски женски `демон и алтернативно прва Адамова жена. Претпоставља се да се она помиње на библијском хебрејском у Исаији 34:14, а потом у касној антици у мандејском гностицизму и јеврејским митолошким изворима од 500. године наовамо. Лилит се појављује у историоласу (инкантације које укључују кратку митску причу) у различитим концептима и локалитетимаChrista Müller-Kessler, "Lilit(s) in der aramäisch-magischen Literatur der Spätantike," in Altorientalische Forschungen28, 2001, који је делимично описују. Она се помиње у Вавилонском Талмуду,Eruvin 100b, Niddah 24b, Shabbat 151b, Baba Bathra 73a у Књизи Адама и Еве као прва Адамова жена, а у зохарском Левитском закону 19а као „врела ватрена жена која је прво живела са човеком". У средњем веку се појављује идеја о Лилит као првој Адамовој жени. У мидрашу Алфабет Бен Сира (око 10. века) она је Адамова прва жена у рају, која је створена од прашине да би њему била равна. У Књизи о Постању 1:27 пише: „И створи Бог човека по обличју Својему, по обличју Божијем створи га; мушко и женско створи их“ (пре описа стварања Еве од Адамовог ребра у 2:22) Одавде неки изводе закључак да је Лилит створена у истом тренутку кад и Адам. Лилит је касније својевољно напустила Рајски врт (Еденски врт) одбијајући да се потчини Адаму и била је замењена Евом.

Оригинална хебрејска реч од које је преузето име Лилит налази се у библијском хебрејском, у Књизи пророка Исаије, иако се сама Лилит не помиње ни у једном библијском тексту. У касној антици у мандејским и јеврејским изворима од 500. године надаље, Лилит се појављује у хисториолама (зачарањима која укључују кратку митску причу) у различитим концептима и локалитетима који дају њене делимичне описе. Она се помиње у Талмуду (Ерувин 100б, Нида 24б, Шабат 151б, Бава Батра 73а), у Сукобу Адама и Еве са Сатаном као Адамова прва жена, и у Зохару § Левитски законик 19а као „врела ватрена жена која је прво кохабитирала са човеком“. Многи рабински ауторитети, укључујући Мојсија Мајмонида и Менахема Меирија, одбацују постојање Лилит.

Име Лилит потиче од , , и . Акадска реч lilû повезана је са хебрејском речју која се појављује у Исаији 34:14, за коју неки савремени научници сматрају да је ноћна птица, као што је Јудит М. Блер.Blair У месопотамској религији, пронађеној у клинописним текстовима Сумера, Асирије и Вавилоније, lilîtu је дух или демон.. (RLA), 7, Berlin, de Gruyter,. Многи су је такође повезивали са месопотамским демоном Ламашту, који дели сличне особине и сличан положај у митологији као Лилит.

Лилит наставља да служи као изворни материјал у данашњој популарној култури, западној култури, књижевности, окултизму, фантазији и хорору.

Историја

У делу јеврејског фолклора, као што је Сирахова азбука (око 700–1000 н.е.), Лилит се појављује као Адамова прва жена, која је створена у исто време и од исте глине као и Адам. Легенда о Лилит се у великој мери развила током средњег века, у традицији Агаде, Зохара и јеврејског мистицизма. На пример, у списима Исака бен Јакова ха-Коена из 13. века, Лилит је напустила Адама након што је одбила да му се потчини, а затим се није хтела вратити у Рајски врт након што се удружила са арханђелом Самаелом.

Тумачења Лилит која се налазе у каснијим јеврејским материјалима су обилна, али је остало мало информација које се односе на сумерске, асирске и вавилонске погледе на ову класу демона. Недавне студије оспориле су релевантност два извора која су раније коришћена за повезивање јеврејске са акадском – Гилгамешов додатак и Арслан Ташових амулетаFreedman, David Noel (ed.) (1997, 1992). Anchor Bible Dictionary. New York: Doubleday. "Very little information has been found relating to the Akkadian and Babylonian view of these figures. Two sources of information previously used to define Lilith are both suspect." (погледајте испод дискусију о ова два проблематична извора).

Насупрот томе, неки научници, као што је Ловел К. Ханди, сматрају да, иако Лилит потиче из месопотамске демонологије, докази да је хебрејска Лилит присутна у изворима који се често цитирају – два од који су сумерски Гилгамешов фрагмент и сумерска инкантација из Аршлан-Таша – су оскудна, ако је уопште и присутни.

У текстовима на хебрејском језику, термин или (преведено као „ноћна створења“, „ноћно чудовиште“, „ноћна вештица“ или „сова врискова“) први пут се појављује на списку животиња у Исаији 34. Лилитина референца на Исаију 34:14 се не појављује у најчешћим преводима Библије као што су KJV и NIV. Коментатори и тумачи често замишљају лик Лилит као опасног ноћног демона, који је сексуално раскалашен и који краде бебе у тами. Тренутно не постоји консензус научника, при чему се неки придржавају анималистичког тумачења, док како други тврде, 34:14 упућује на дословног демона или категорију демона који потпадају под спецификацију „лилит“. Историјски гледано, одређени истакнути јеврејски рабини у талмудским текстовима плашили су се сличних лилита, неки у толикој мери да су препоручивали мушкарцима да не спавају сами у кући, јер би свакога ко то учини „запленила Лилит“. Јеврејске инкантациone чиније и амајлије из Месопотамије од првог до осмог века идентификују Лилит као женског демона и пружају прве њене визуелне приказе. Поменутe амајлије су често били симболични папири за развод, који су одбијали дату лилит за коју се сматрало да опседа нечију кућу или породицу.

Напомене

Референце

Литература

Водич кроз светске религије, Мирча Елијаде Talmudic References: b. Erubin 18b; b. Erubin 100b; b. Nidda 24b; b. Shab. 151b; b. Baba Bathra 73a–b Kabbalist References: Zohar 3:76b–77a; Zohar Sitrei Torah 1:147b–148b; Zohar 2:267b; Bacharach,'Emeq haMelekh, 19c; Zohar 3:19a; Bacharach,'Emeq haMelekh, 102d–103a; Zohar 1:54b–55a Dead Sea Scroll References: 4QSongs of the Sage/4QShir; 4Q510 frag.11.4–6a//frag.10.1f; 11QPsAp Lilith: The Real Story Rabbi Menachem Levine, Aish.com Lilith Bibliography, Jewish and Christian Literature, Alan Humm ed., . , Paris: . Zürich: Daimon Verlag, 1980, 1993. English tr. . , 1992. Jerusalem Bible. New York: Doubleday, (Kramer's Translation of the Gilgamesh Prologue), Assyriological Studies of the Oriental Institute of the University of Chicago 10, Chicago: 1938. , tr. as Man and Earth; Jerusalem: The Hebrew Press Association, 1941–1942. . 3rd enlarged edition New York:,

Schwartz, Howard, Lilith's Cave: Jewish tales of the supernatural, San Francisco: Harper & Row, 1988. , London: . New American Bible Augustin Calmet, (1751) . The Complete Volumes I & II.

"British Museum collection database" Queen of the Night/Burney Relief website page, accessed Feb 7, 2016

Спољашње везе

Jewish Encyclopedia: Лилит Лилит Алана Хума International standard Bible Encyclopedia: Ноћни демон

The Queen of The Night (ME 2003-7-18,1 at the British Museum) Nude Winged Goddess (AO 6501 at the Louvre) "Ishtar Vase" from Larsa (AO 17000 at the Louvre) 3-D model at SketchFab

Категорија:Демони Категорија:Митологија