Први кинески цар или Ћин Ши Хуанг (кинески: 秦始皇, Qín Shǐ huáng), презиме: Јинг, 嬴 (Yíng), лично име: Џенг, 政 (Zhèng), рођен у новембру/децембру 260. п. н. е., умро 10. септембра 210. п. н. е., био је краљ и цар династије Ћин и први владар уједињене Кине. Под његовим је руководством ојачана централна власт у држави и отпочето формирање јединствене кинеске нације и државе.
Он је постао Џенг, краљ од Ћина () у својој тринаестој години, затим кинески први цар у својој 38 години, након што је држава Ћин покорила све друге зараћене државе и ујединила целокупну Кину 221. п. н. е. Уместо да задржи звање „краља” ( -{wáng}-) које су носили претходни Шанг и Џоу владари, он је владао као Први цар () од Ћина од 220 до 210. п. н. е. Његова самоустановљена титула „цара” ( ), као што је указано употребом његове речи „Први”, се задржала у употреби међу кинеским владарима током следећа два миленијума.
Током његове владавине, његови генерали су знатно проширили величину кинеске државе: кампањама јужно од Џу државе су перманентно додате Јуе земље Хунан и Гуангдунг у кинеску културну орбиту; кампањама у централној Азији освојен је Ордошки плато од номадских Сјунгну народа, мада је то на крају довело до њихове конфедерације под владаром Моду Џанјуа. Ћин Ши Хуанг је исто тако радио са својим министром Ли Сјиом да доношењу великих економских и политичких реформи усредсређених на стандардизацији различитих пракси ранијих кинеских држава. За њега се традиционално каже да је забранио и спалио многе књиге и погубио учене људе, мада детаљније испитивање баца сумњу на те тврдње. Његови пројекти јавних радова обухватали су уједињавање различитих државних зидова у јединствен Кинески зид и масивни нови национални систем путева, као и маузолеј величине града који је чуван Теракотском армијом реалне величине. Он је владао до своје смрти 210 п. н. е, након безуспешне потраге за еликсиром бесмртности.
Порекло имена
Модерни кинески извори често дају лично име Ћин Ши Хуанга као Јинг Џенг, при чему се Јинг () узима као презиме, а Џенг () као име. У древној Кини је међутим постојала различита конвенција именовања, и могуће је да је Џао () кориштено као презиме. За разлику од модерних кинеских имена, властелини древне Кине имали су два различита презимена: име предака () обухватало је већу групу с пореклом од проминентног претка, за кога се обично каже да је живео током времена три суверена и пет царева по кинеској митологији, а име клана () обухватало је мању групу која је била огранак тадашњег владара или недавна титула. (Ово је изузетно слично пракси Римљана у исто временском раздобљу при именовању мушкараца, као што су М. Тулије Цицерон и Г. Јулије Цезар.) Древна пракса је била да се имена наведу засебно — у Сима Ћеновим „Основним аналима Првог цара од Ћена” он се назива као „име Џенг и презиме Џао” Међутим, пошто модерна кинеска презимена (упркос тога што су потекла од кланских имена) користе исте симболе као стара предачка имена, у модерним кинеским изворима се чешће среће име цара написано као Јинг Џенг, користећи предачко име Јинг фамилије.
Владари државе Ћин су сматрали себе краљевима од времена краља Хуивена у 325. п. н. е. Након свог устоличења, Џенг је постао познат као краљ од Ћина Sima Qian. [Records of the Grand Historian], ["§6: Basic Annals of the First Emperor of Qin"]. Hosted at [Guoxue.com], 2003. Приступљено 25 Dec 2013. или краљ Џенг од Ћина.<ref name="Qinbenben"> }}}}|pages=108}}
Спољашње везе
-{Sima Qian: "The First Emperor of Qín" Chapter 25 Burning Books & Burying Scholars}- -{Jing Liao, A historical perspective : the root cause for the underdevelopment of user services in Chinese academic libraries}-
Категорија:Династија Ћин Категорија:Кинески владари