мини|300п|Мапа алтајских и уралских језика

Алтајски језици су претпостављена језичка макропородица (2020, Oxford,). "The Transeurasian languages are among the most fervently debated language families in modern linguistics..." (pg. 1) која обухвата туркијске, монголске и тунгуске језике, са око 350 милиона говорника и око 66 језика. Језици ове породице су распрострањени на простору од североисточне Азије, преко централне Азије до западне Азије и делова источне Европе. Неки лингвисти у ову породицу сврставају и јапански језик, а често и корејски. Тада се број говорника повећава на скоро 560 милиона. Део лингвиста се не слаже око постојања ове породице и тврде да постоји само алтајски језички савез. Сви језици ове групе су аглутинативни, a у већини њих је присутна и самогласничка хармонија. Понекад се алтајски језици повезују са уралским језицима у заједничку урало-алтајску породицу.

Ова хипотетичка породица језика је дуго одбацивана од стране већине компаративних лингвиста, иако је и даље подржава мала, али стабилна научна мањина. Истраживање о њиховом могућем заједничком лингвистичком пореклу инспирисало је разне компаративне студије о фолклору и митологији код Турака, Протомонгола и Тунгуса.

Алтајска породица је први пут предложена у 18. веку. Била је широко прихваћена све до 1960-их и још увек је наведен у многим енциклопедијама и приручницима. Од 1950-их, многи компаративни лингвисти су одбацили предлог, након што је утврђено да наводни сродници нису валидни, претпостављене промене звука нису пронађене, и утврђено је да се турски и монголски језици приближавају, а не разилазе током векова. Противници теорије су предлагали да су сличности последица међусобних језичких утицаја између дотичних група. ; University of Utah Press. Page 7: "While 'Altaic' is repeated in encyclopedias and handbooks most specialists in these languages no longer believe that the three traditional supposed Altaic groups, Turkic, Mongolian and Tungusic, are related.". "When cognates proved not to be valid, Altaic was abandoned and the received view now is that Turkic, Mongolian and Tungusic are unrelated.". "Careful examination indicates that the established families, Turkic, Mongolian and Tungusic, form a linguistic area (called Altaic)...Sufficient criteria have not been given that would justify talking of a genetic relationship here.". "[...T]his selection of features does not provide good evidence for common descent" [...] "we can observe convergence rather than divergence between Turkic and Mongolic languages—a pattern than is easily explainable by borrowing and diffusion rather than common descent" Савремене присталице Алтајских језика признају да су многе заједничке карактеристике резултат контакта и конвергенције и да се стога не могу узети као доказ за генетску везу, али ипак тврде да језгро постојећих кореспонденција сеже до заједничког претка.

Првобитна хипотеза је ујединила само туркијске, монголске и тунгуске групе. Каснији предлози да се корејски и јапански језик укључе у „макро-алтајску“ породицу увек су били контроверзни. Првобитни предлог се понекад ретронимијом називао „микро-алтајским“. Већина заговорника алтајског језика и даље подржава укључивање корејског, али мањи број њих је за укључење јапанског. Human migrations in continental East Asia and Taiwan: genetic, linguistic and archaeological evidence, chapter 4. Taylor & Francis. Неки предлози су укључивали и Аински, али то није широко прихваћено чак ни међу самим алтајцима. Заједнички праалтајски језик предака за „макро” породицу су пробно реконструисали Сергеј Старостин и други.Sergei Starostin, Anna V. Dybo, and Oleg A. Mudrak : . 3 volumes. .

Микроалтајски укључује око 66 живих језика, којима би макроалтајски додао корејски, јеју, јапански и рјукјуански језик, укупно око 74 (у зависности од тога шта се сматра језиком, а шта дијалектом). Ови бројеви не укључују ранија стања језика, као што су средњомонголски, старокорејски или старојапански.

Језици Туркијски језици Монголски језици Тунгуски језици Јапански језици (повремено укључени у алтајске језике) Корејски језик (повремено укључен у алтајске језике)

Референце

Литература

Aalto, Pentti. 1955. . [title missing]. Bulletin of the Society for the Study of the Indigenous Languages of the Americas, 31 March 2008, 264: ____.

. edited by H. Franke, in Komission bei Franz Steiner Verlag.

. Georg, Stefan. 1999 / 2000. "Haupt und Glieder der altaischen Hypothese: die Körperteilbezeichnungen im Türkischen, Mongolischen und Tungusischen" ('Head and members of the Altaic hypothesis: The body-part designations in Turkic, Mongolic, and Tungusic'). Ural-altaische Jahrbücher, neue Folge B

. .

. 'Introduction to Altaic Linguistics, Volume 1: Phonology', edited and published by Pentti Aalto. . 'Introduction to Altaic Linguistics, Volume 2: Morphology', edited and published by Pentti Aalto. . 'Introduction to Altaic Linguistics, Volume 3: Index', edited and published by Pentti Aalto. Robbeets, Martine. 2004. Tokyo University Linguistic Papers, TULIP . . Stockholm. . English translation of the previous. , Vol. 1, edited by R.E. Asher.

(Proceedings of the 40th Meeting of PIAC, Provo, Utah, 1997), edited by David B. Honey and David C. Wright,. Indiana University, Research Institute for Inner Asian Studies.

Blažek, Václav. "Altaic numerals". In: Blažek, Václav. . Vyd. 1. V Brně: Masarykova univerzita, 1999, . ;

. Washington, DC: Institute for the Study of Man, 1997, 88–93. (Reprinted in Joseph H. Greenberg, , Oxford: , 2005, 325–330.) Hahn, Reinhard F. 1994.

. In: Language and Literature – Japanese and the Other Altaic Languages: Studies in Honour of Roy Andrew Miller on His 75th Birthday, edited by Karl H. Menges and Nelly Naumann, 1–13. Wiesbaden: Otto Harrassowitz. (Also: HTML version.) , edited by Jeff Good and Alan C.L. Yu, 87–94. Berkeley: Berkeley Linguistics Society. . translated by Vanessa Karam.

Kortlandt, Frederik. 1993. . Acta Linguistica Hafniensia

8. Graduate School of Letters, Kyoto University.

. Research Institute for Inner Asian Studies. .

Спољашње везе

at the Linguist List MultiTree Project (not functional as of 2014): Genealogical trees attributed to Ramstedt 1957, Miller 1971, and Poppe 1982 Monumenta altaica Altaic linguistics website, maintained by Ilya Gruntov Altaic Etymological Dictionary, database version by Sergei A. Starostin, Anna V. Dybo, and Oleg A. Mudrak (does not include introductory chapters) defense of Altaic by Alexis Manaster Ramer (1994) 1. Remarks by Alexander Vovin. 2. Clarification by J. Marshall Unger. (1994)

Категорија:Jезичке породице * Категорија:Аглутинативни језици