десно|безоквира
1808. је била преступна година.
Догађаји
Јануар 1. јануар — Забрањен је увоз робова у Сједињене Државе. 31. јануар — Огист Мармон је прогласио анексију Дубровачке републике, чиме је она престала да постоји.
Фебруар 16. фебруар — Наполеон је почео напад на Шпанију, коју је после месец дана окупирао и на шпански престо довео брата Жозефа.
21. фебруар — Почиње Фински рат: руске снаге улазе у шведску Финску
Март
1. март — Наполеоновим декретом установљено царско племство: ранијим кнежевима и војводама додати грофови, барони и витезови. март — Папине провинције Анкона, Мачерата, Пезаро, Урбино, Фермо су прикључене Наполеоновом Италијанском краљевству. 2. март — Руси заузели Хелсингфорс/Хелсинки, опседају морску тврђаву Свеаборг/Суоменлина (до маја). 3. март — Француске трупе под командом маршала Жоашен Мире заузеле Мадрид. 8. март — Регент Жоао се са краљевском породицом искрцао у Рио де Жанеиру. 13. март — Умро номинални дански краљ Кристијан VII, његов син регент постаје Фредерик VI (краљ Данске-Норвешке до 1814. и само Данске до 1839). 14. март — Данско-шведски рат (1808-1809): Данска објављује рат Шведској. 17. март — Наполеон доноси три декрета с намером интеграције/асимилације Јевреја у Француском царству - један од њих је запамћен као Срамни јер је ограничио њихове пословне активности и становање. 17 - 19. март — Арањуезка побуна против шпанског краља Карлоса IV и премијера Годоyа, у корист престолонаследника Фердинанда - краљ абдицира у синовљеву корист. 22. март — Битка код Зеаланда: британска поморска победа над Данцима. 23. март — Француска војска на челу са Муратом окупирала Мадрид. 28. март — Русија прогласила анексију Финске.
Април
4. април — Састанак Карађорђа и ген. Симбшена под Београдом. 6. април — Немачки досељеник у САД Џон Џејкоб Астор основао Америцан Фур Цомпанy. 30. април — Бајонске абдикације: бивши и садашњи шпански краљ, Карлос и Фердинанд, долазе на посреднички разговор са Наполеоном, али овај проглашава збацивање Бурбона у Шпанији и постављање свог брата Јосефа, сада краља Напуља, на престо Шпаније.
Мај
1. мај — Баварска добила устав: прва немачка земља са народним представништвом независним од сталешког система. 2. мај — Мадридски устанак (Дос де Маyо): народ покушава спречити депортацију остатка краљевске породице у Француску, долази до пуцњаве на народ и побуне. Почетак Шпанског рата за независност (или Пенинсуларни рат). 3. мај — У Мадриду су стрељане стотине ухваћених са оружјем, што Гоја бележи на познатој слици. 4. мај — Ген. Симбшен шаље Карађорђу позив на разговоре у Петроварадин - руски изасланик Родофиникин шаље ово писмо својој влади, која траже објашњење од Аустријанаца. 6. мај — Шведска тврђава Свеаборг се предала Русима, са великом количином материјала. 16. мај — Битка код Алвена: данско-норвешка поморска победа над Британцима. 25. мај — Краљевина Етрурија (раније Велико Војводство Тоскана) прикључено Француској у виду департмана Арно, Медитеране и Омброне. Формално је прикључено и Војводство Парма, у облику департмана Таро. 30. мај — Карађорђе одбија сусрет са надвојводом Карлом у Земуну, као и преговоре о предаји Београда и примању аустријског протектората - следе војне демонстрације с обе стране, Срби кажу да решење очекују само од Русије и Француске. мај—јун — Борбе код Сокола, разбијена једна босанска војска која је покушала деблокирати град.
Јун
6. јун — Жозеф Бонапарта проглашен за краља Шпаније (до 1813). 6. и 14. јун — Битка код Ел Бруца близу Барселоне је победа устаника. 13. јун — Крушчичка буна: оглашена буна против спахија у селу Крушчица код Беле Цркве, с позивањем на помоћ из Србије - распала се истог дана. 15. јун — 13. август — Прва Опсада Сарагосе - француски неуспех. 28. јун — (или 1. 3.) - Огист Мармон произведен у војводу од Рагузе.
Јул
12 - 14. јул — Велика врућина у Енглеској, забележени су смртни случајеви људи и животиња. 22. јул — Битка код Баилејна у Андалузији: француска војска ген. Дупонта је поражена, предаје се 17.600 војника, уз 2.200 мртвих и 400 рањених - сломљен је мит о непобедивости Наполеонове армије. Французи се након овога повлаче преко Ебра. 22. јул — Османски преврати 1807-08: пошто се Алемдар Мустафа-паша приближава Истамбулу, султан Мустафа IV наређује убиство бившег султана Селима III и свог брата Махмуда - али Махмуд II је измакао убицама, тако да га Мустафа-паша проглашава за султана (до 1839), а он сам је велики везир (до новембра). 29. јул — Битка код Еворе у Португалу: Французи ген. Лоисона разбили португалско-шпанске снаге, након чега су похарали и масакрирали град. 31. јул — Побуна два шпанска пука у француској војсци на Зеаланду, у Данској - убијен је ађутант команданта, али побуна је сутрадан угушена. јул — Неколико побуна Срба против француске власти у Боки - Брајићи, Кривошије, Рисан. јул — Сељаци одбијају одлазак на работу у Воћинском спахилуку - побуна сузбијена хапшењем вођа, који су покушавали дотурити жалбу цару, и постављањем војног одреда.
Август
1. август — Наполеонов зет Жоашен Мира именован за краља Напуља (до 1815). 6. август — Црногорски главари одбијају оснивање француског конзулата на Цетињу, осим ако то не би дозволио руски цар - Наполеон прети да ће претворити Црну Гору у згариште. 7. август — Евакуација Ла Романине дивизије: део шпанских снага у Данској се побунио, касније током месеца их је превезла британска морнарица. 8. август — Освећење места храма Свете Петке на Доброј води у Вуковару (црква изграђена 1811). 16. август — Французи прекидају након три седмице Другу опсаду Ђироне. 17. август — Битка код Ролисе у Португалу је прва Велеслејева и британска битка у Пенинсуларном рату и успех. 21. август — Битка код Вимеира: Велесли одлучујуће поразио Јунотове снаге у Португалу. 29. август — Велики везир покушава обновити османску војску. 30. август — Контроверзна Конвенција из Синтре: француске снаге ће бити евакуисане британским бродовима из Португала. 31. август — Сењавинова руска флота напушта лисабонску луку након десет месеци блокаде - биће у Портсмоуту до августа 1809.
Септембар
12. септембар — Отворена Велика школа Ивана Југовића у Београду, настава креће следећег дана. Доситеј Обрадовић држи свечани говор "О дужном почитанију к наукам", међу присутнима је и млади Вук Караџић. 14. септембар — Битка код Ораваиса је одлучујућа руска победа у Финској. 15. септембар — Прошпанска странка у Мексику ухапсила прокриолског вицекраља Итуригараyа - креоли већ траже народни суверенитет и независност. 19. септембар — Наполеонов декрет о оснивању епархије далматинске - епископ, конзисторија и богословија с годишњом дотацијом од 15.000 франака, као и 40 парохија. Овим се привремено прекида јурисдикција црногорских митрополита у Боки. 20. септембар — Изгорела прва зграда Краљевске опере у Лондону. 25. септембар — Провинцијске шпанске хунте се у Арањуезу удружиле у Централну врховну хунту на челу са старим грофом Флоридабланцом (умро већ у децембру). Предвиђено учешће и прекоморских поседа, али по једног представника, уместо два. 27. септембар — Ерфуртски конгрес француског и руског цара - нема продубљења сарадње, односи се заправо хладе. 29. септембар — Велики везир Алемдар Мустафа-паша потписао са четворицом ајана, који су се одазвали његовом позиву, Повељу о савезу (Сенед-и иттифак), с циљем окончања хаоса у царству.
Октобар
4. октобар — Британски брод ХМС Фаетон упао у јапанску луку Нагасаки, не би ли пресрео холандске бродове. 6. октобар — Енглески китоловци утврдили положај отока Боувет у јужном Атлантику. 12. октобар — Мармон дозвољава градњу позоришта у Котору - најстарије позориште у Црној Гори. 13. октобар — У селу Голубињу, између Пореча и Текије, састали се београдски митрополит Леонтије и видински Дионисије, неуспели покушај нагодбе Срба и Османлија. 14. октобар — Отворен Салон у Паризу, изложена Давидова слика "Посвећење Наполеона", као и Гросова "Наполеон на бојишту Еyлау" (Сацре ет Массацре..., "посвећење и покољ"). Гросова слика се сматра међашем на прелазу са неокласицизма на романтизам. 17. октобар — Француски генерал Жан Максимилиен Ламарк заузима напуљско острво Капри, којег је држао британски генерал Худсон Лов. 31. октобар — Битка код Панкорба: француски маршал Лефебвре поразио Шпанце у Баскији.
Новембар
4. новембар — Наполеон лично води интервенцију у Шпанији. 7. новембар — Битка на Пало Хинцадо је први окршај Шпанске реконкисте Санто Доминга - поражени Французи у данашњој Доминиканској републици. Опсада града Санто Доминго траје до следећег јула. 12. новембар — Маурицијуска кампања: четири велике француске фрегате под командом Хамелина крећу у операције против Британаца на Индијском океану. 15. новембар — Побуњени јањичари опколили кућу великог везира Мустафа-паше - он потпалио барут у подруму и повукао са собом неких 400 нападача. Бивши султан Мустафа IV је сутрадан погубљен по Махмудовом наређењу. 19. новембар — Примирје у Олкијокију окончава борбе у Финској - Швеђани препуштају земљу Русији (до 1917). 19. новембар — Пруске реформе: локалне власти добијају већу аутономију. 23. новембар — Битка код Туделе: француски маршал Жан Лане поразио Шпанце у Навари. 24. новембар — У Пруској је Генерални директоријум замењен Државним министеријумом са пет ресора. Међутим, краљ истог дана мора сменити реформатора Стеина због његових антифранцуских гледишта. 30. новембар — Битка у Сомосиери: Наполеон се пробио кроз планински пролаз, северно од Мадрида, истакла се пољска коњица.
Децембар
2. децембар — Наполеон укида феудализам и инквизицију, секуларизује манастирску имовину у Шпанији. 4. децембар — Наполеон улази у Мадрид. 7. децембар — Завршени избори за председника САД, изабран је демократски републиканац и државни секретар Џејмс Медисон, победивши федералисту Ц. Ц. Пинкнеyја. 7. децембар — Примирје између Шведске и Данске. 14. децембар — 15. децембар – Главна народна скупштина у Београду 20. децембар — Французи започињу Другу опсаду Сарагосе - освајају је у фебруару. 21. децембар — Битка код Сахагуна је успех британске коњице против Француске на северозападу Шпаније, праћена успехом код Бенавентеа 29-ог - ипак, ово се догађа у контексту британског повлачења пред Наполеоном. 23. децембар — У Бечу је одлучено да се на пролеће крене у рат против Француске. Наполеон је истог месеца формирао нову Рајнску армију од 100.000 људи и захтевао од немачких клијената да окупе војске. 26 — 27. децембар — Главна народна скупштина у Београду: објављен нови уставни акт у Србији, израз Карађорђеве снаге. крај 1808 — почетак 1809 — Руско-турски преоговори у Јашију: Руси захтевају независност Србије под покровитељством Русије и Порте, између Дрине и Тимока, укључујући Нови Пазар, Скопље и Ниш (Срби траже од Прозоровског и Црну Гору, Босну и Херцеговину).
Датум непознат Википедија:Непознат датум — Кристијан Крамп први употријебио ознаку за факторијел броја .
Рођења
Фебруар 18. фебруар — Јаков Живановић, српски политичар († 1861) 26. фебруар — Оноре Домије, француски графичар, карикатуриста, сликар и вајар († 1879)
Април 20. април — Наполеон III Бонапарта, француски политичар и цар
Септембар 6. септембар — Абделкадир, алжирски устаник († 1883)
Децембар 29. децембар — Ендру Џонсон, 16. председник САД
Смрти
Дани сећања
__NOTOC__
Категорија:1800-е 01808