Севаст (, дословно преузвишени) је била византијска титула, која је у доба Комнина уведена као висока дворска титула, али је касније изгубила на свом значају. Она се јавља у Бугарској (од 12. века) и Србији (од краја 13. века), а коришћена је као основа за стварање других титула.
Титула севаста у Византији мини|десно|усправно|Алексије I Комнин Сам термин севаст, јавља се у текстовима на грчком језику, писаним у 1. и 2. веку и њиме је превођена римска титула август () односно узвишени.
У византијском церемонијалу се јавља крајем 11. века, када је цар Константин IX (1042—1055) своју љубавницу Марију Склирену прогласио севастом. То звање је додељено и Комнинима (Алексију и Исаку), као и нећаку патријарха Михаила Керуларија.
Реформом византијских титула, коју је спровео цар Алексије Комнин (1081—1118), термин севаст је искоришћен као основа за стварање највишихих титула (севастократор, паниперсеваст и протосеваст), док је као титула био резервисан за припаднике племства, најчешће чланове владарске породице (процењује се да је 90% севаста из тог доба, припадало породици Комнина).
Већ крајем 12. века, титула севаста је изгубила на свом пређашњем значају. Током 13. и 14. века, титула севаста је додељивана командантима страних јединица у византијској војсци, а већ у 14. веку, спадала је међу ниже титуле и налазила се, у хијерархијском смислу, испод титуле друнгарија.
Титула севаста у другим државама Титула севаста коришћена је и у суседним државама, под утицајем византијске културе. У Бугарској се јавља у 12. веку и означава управника неке мање области, док се средњовековној Србији јавља у доба краља Милутина (1282—1321), а користи се за разне државне достојанственике.
Титуле са основом севаст Титула севаст је послужила као основа за стварање читавог низа других титула: Севастократор Протосеваст Пансеваст Паниперсеваст Севастоипертат Пансевастоипертат Протопансевастоипертат
Види још Титуле и службе у Византији
Референце
Литература