Бостон () је главни и највећи град државе Масачусетс у САД. Као највећи град Нове Енглеске, Бостон се сматра њеним незваничним економским и културним центром. По попису становништва из 2020. у њему је живело 673.184 становника. Са становницима приградских насеља, Бостон броји 4.899.932 милиона становника.
Бостон је основан 1630. године доласком Енглеза на полуострво Шомут. Током Америчке револуције, крајем 18. века, Бостон је био поприште многих важних битака и политичких преврата, попут Бостонског масакра и Бостонске чајанке. Неколико битака током револуције одиграло се у самом центру данашњег града – опсада Бостона и битка код Банкер Хила. Након револуције, Бостон је постао важан саобраћајни центар захваљујући својој луци на Атлантском океану. Бостон годишње посети 16,3 милиона туриста. Бостон је први град у Сједињеним Државама који је имао основну школу која се финансирала из државног буџета – Латинску школа Бостона (основана 1635. године), први колеџ – Харвард (основан 1636. године), као и први подземни метро.
Бостон је постао важан центар за високо образовање, као и важан центар научних истраживања. Бостон такође има и један од највиших стандарда живота у САД, па је и тиме један од најскупљих градова у САД.
Географија мини|220п|Поглед на Кенмор сквер. У даљини се могу видети Пруденшал и Хенкок куле. Кенмор сквер је познат по великој светлећој реклами за нафтну компанију Венецуеле - Ситго. Кенмор сквер је такође важна тачка у градском превозу где се пресецају зелене линије лаког метроа и одакле полазе аутобуси ка различитим деловима града. Такође се на слици може видети рекла Чарлс, која дели Бостон и Кембриџ.
Бостон се налази на надморској висини од 43 m. Налази се на обали река Чарлс, Нипонсет и Мистик.
Бостон је веома компактан, прилично набијен и густо насељен град. Највећи разлог компактности овог града је тај што се након насељавања града у 17. веку није много водило рачуна о пројектовању улица и четврти, већ се град спонтано проширивао без неког одређеног урбанистичког плана. Због тога данас једна дугачка улица може да има и по три различита имена, иако се ради о једној улици. Прави пример за то је авенија Хантингтон која се простире од Саут Енда до приградских насеља и при томе мења име од авеније Хантингтон преко Рут 9, до улице Бојлстон. Зато је Бостон често конфузан за нове досељенике и туристе, јер се они могу кретати једном улицом која без икаквог правила мења име из блока у блок. Према званичним подацима сам град Бостона има укупну површину од 232,1 -{km²}- (89,6 квадратних миља). Од тога 125.4 -{km²}- чини земљиште, док 106.7 -{km²}- чини вода. У САД, у градовима са више од 500.000 становника, само је Сан Франциско са приближним бројем становника мањи у површини од Бостона. Надморска висина града Бостона је 5,8 m, док се највиша тачка града, врх брда Белевју, налази на 101 m надморске висине. Најнижа тачка града је на 0 m надморске висине.
Бостон је окружен приградским насељима који чине велики круг око Бостона и у коме највећи број грађана који ради у Бостону и живи. Приградска насеља су Винтроп, Ревир, Челси, Еверет, Самервил, Кембриџ, Вотертаун, Њутон, Бруклин, Нидам, Дедам, Кантон, Милтон и Квинси.
Бостон је у првим вековима свог постојања био саграђен на три брда. Како је број становника растао тако је почело узимање земље са брда, како би се остали део града изравнао. Тако да су данашњи крајеви града Бек Беј и Саут Енд у ствари изграђени на земљишту које је 'скинуто' са брда. Од три првобитна брда, једино је Бикон Хил остао прилично нетакнут. Сам центар града је познат и као најстарији део Бостона у којем се могу наћи старе зграде изграђене од цигле, у просеку са по четири спрата. Велики део града је изграђен од оваквих зграда, које се данас мешају са новијом, најчешће, високом градњом. Високе зграде од преко педесет спратова се налазе највећим делом у Финансијском дистрикту града, али и у самом центру града, где се налази и највиша зграда у Бостону – Хенкок кула. На једној од зграда се налази и антена са разнобојним сијалицама, која показује каква ће бити временска прогноза. У недељним новинама се може наћи мала песмица од четири стиха која објашњава боје:
-{Steady blue, clear view.}- -{Flashing blue, clouds due.}- -{Steady red, rain ahead.}- -{Flashing red, snow instead.}-
Када се упаљене сијалице на антени плаве боје, значи да ће бити лепо време без облака. Када плаве сијалице трепере, значи да ће бити облачно. Црвене сијалице означавају долазак кише, док црвене сијалице које трепере означавају снег.
Бостон Комон, који се налази на пола пута између финансијског дистрикта и Бикон Хила, је најстарији парк у САД. Заједно са Бостонском баштом и Смарагдном огрлицом, чини систем отворених паркова, које је осмислио Фредерик Ло Олмстед, како би град остао у зеленилу. Еспланада је шеталиште дуж реке Чарлс, на бостонској страни (на супротној обали се налази град Кембриџ, где су смештени универзитети Харвард и МИТ). Бостон такође има и неколико великих пешчаних плажа које се налазе на обалама Атлантског океана.
Клима мини|Бостон у пролеће Бостоном влада континентална клима која је уобичајена у региону. Лета су углавном врућа и спарна, док су зиме веома хладне са пуно снега. Није неуобичајено, ако је зима дуга и хладна, да снег пада чак и у мају и октобру.
Неки од климатских рекорда у Бостону: Најранија икада забележена температура од преко 30 °C је била у марту 1998. године Само једном у историји мерења се догодило да је фебруару забележена температура од 21 °C. Највиша температура икада забележена је била од 40 °C, 4. јула 1911. године. Најнижа температура икада забележена је била од -28 °C, 9. фебруара 1934. године.
Најтоплији месец у години је јули, са просечном температуром од 27,7 °C (највиша током дана) и 18,4 °C (најнижа температура током дана). Најхладнији месец је јануар, са просечном температуром од -5,6 °C.
Историја
Бостон су 17. септембра 1630. основали досељеници из Енглеске. Пуританци су након доласка из Енглеске, основали колонију Масачусетс Беј, а у неким списима се мешају са досељеницима који су основали колонију Плимут десет година раније. Ове две групе досељеника су историјски и религијски различите, и ове две колоније су тек 1691. године уједињене у Провинцију Масачусетс Беј.
Полуострво Шомут је превлаком физички било спојено са континенталним делом Северне Америке, а са једне стране је била окружено реком Чарлс, а са друге стране Атлантским океаном. На основу археолошких налаза установљено је да је полуострво било насељено америчким Индијанцима још у 5. веку п. н. е. Енглески досељеници су новоосновани град назвали Бостон, по Бостону у Енглеској, из којег је неколико угледних породица емигрирало у Нови свет.
Први гувернер колоније Масачусетс Беј Џон Винтроп, током церемоније проглашења првог гувернера одржао беседу, коју је назвао „Модел хришћанског милосрђа“ и која се темељила на идеји да Бостон има посебни савез са Богом. Досељеници су након оснивања града имали намеру да направе модеран град са добро организованом грађанском структуром и из те жеље основали су прву основну и средњу школу, Латинску школу Бостона (1635)), и први амерички универзитет, Харвард колеџ (1636). До средине 1700-их, Бостон је био највећи град британске Северне Америке.
Године 1770. Велика Британија је повећањем пореза покушала да успостави строжу контролу над својим колонијама. Повишени порез је био један од покретача идеје о револуцији, која је убрзо и уследила. Бројне битке током Америчке револуције су се одиграле у самом центру данашњег Бостона – Бостонски масакр, Бостонска чајанка, битка за Лексингтон и Конкорд, Битка код Банкер Хила и опсада Бостона. Током овог периода, Пол Ревир, данашњи национални симбол патриотизма у Сједињеним Државама, постао је познат по својој улози курира у револуцији.
Након револуције, као америчка лука најближа Европи, Бостон је убрзо постао један од најбогатијих међународних трговачких центара. Преко бостонске луке се извозио рум, риба, со и дуван. Захваљујући економском развоју града, млађе генерације бостонских породица постају део елите новог америчког друштва. Ове породице и до данас имају велику моћ, како политичку тако и финансијску, у америчком друштву. Познате су под називом Бостонски брамини или Прве породице Бостона. Године 1822. Бостон је добио статус града.
мини|Скали сквер у Бостону, око 1880. године Закон о ембаргу из 1807. године, који је усвојен током Наполеонових ратова, у великој је мери сузбио пловидбу из луке у Бостону, па су грађани Бостона морали да пронађу нови начин обртања капитала, што је довело до развоја тешке индустрије и занатства. Индустрија је постала важан део привреде града и већ средином 1800-их индустријска производња је премашила приходе које би град имао да је остао при трговини из приобалних лука. Све до почетка 1900-их година, Бостон је био важан индустријски центар, нарочито у текстилној и кожној индустрији. Многобројне речице у близини града или притоке реке Чарлс олакшале су трговину текстилом и кожом у региону. И данас се могу видети многобројне старе текстилне фабрике у близини тих река. Касније, доласком железнице, индустрија се развила и по приградским насељима и трговина у великој мери модернизовала. Бостон је у ово време важио као културни, књижевни и научни центар, а то је остао и данас. Услед високог степена образовања локалног становништва, град је постао и центар покрета за укидање ропства у Сједињеним Државама.
мини|десно|180п|Типичне нискоспратнице у самом центру Бостона. Овакав стил градње доминира старијим деловима града, где је просек спратова у оваквим зградама четири. Бостон је град у САД са највећим бројем оваквих квартова, изграђених још у 19. веку. До 1820. године, становништво града се удвостручило, и са новим приливом европских имиграната, и етнички састав града је постао разнолик. Током овог прилива имиграната, највећу групу чине ирски имигранти, којих је 1850. године било 35.000. Град је у другој половини 19. века имао свој други талас имиграната, од којих су најбројнији били Руси, пољски Јевреји и Французи из Квебека. Током овог периода, овако разнолико становништво је основало своје квартове, које и дан-данас носе назив по својим првим досељеницима. Тако су Италијани населили северни крај, Ирци Јужни Бостон, а руски Јевреји западни крај. Имигранти су са собом донели различите религије, традиције, домаћу храну као и језике. Захваљујући ирским и италијанским имигрантима, који су са собом донели католицизам, католици и данас чине најбројнију религијску групу у Бостону.
Између 1630. и 1890. локалне архитекте и грађевинци су изменили првобитни изглед Бостона тако што су многе мочваре и пешчаре постале део урбаног Бостона. Ову урбанистичку промену Волтер Мјур Вајтхил је у шали описивао као процес сечења брда како би се рупе попуниле. Један од највећих промена била је 1807. када је брдо Бикон потпуно поравнато како би се насула оближња мочвара. Тај део града је данашњи Хејмаркет сквер. На брду Бикон је данас зграда скупштине државе Масачусетс. Сама зграда се налази на делу којем је некад било врх брда.
Демографија Према попису становништва из 2010. у граду је живело 617.594 становника, што је 28.453 (4,8%) становника више него 2000. године.
Према попису из 2000. године, у Бостону, без приградских насеља, живело је 589.141 људи. Процене за 2006. годину су те да у Бостону живи 596.630 људи, да град има 239.528 домаћинстава и 115.212 породица. У 2000. години густина насељености је била 12.166 људи на једну квадратну миљу, илити 4.697 људи на један. Од 25 највећих градова у САД (по броју становника), испред Бостона се налазе само Сан Франциско, Чикаго и Њујорк. Како већи део људи живи у приградским местима, током радног дана, број људи у Бостону може да се повећа и до 1,2 милиона људи. Према истом попису, из 2000. године, у Бостону је живело: 54,47% белаца 2,33% црнаца 0,4% америчких индијанаца 7,52% америчких азијата 0,06% потомака досељеника са пацифичких острва 7,83% других раса и 4,39% људи мешаних раса.