мини|200п|Злочини аустроугарске војске у Србији током Првог свјетског рата
Шуцкори (), једнина шуцкор, рјеђе шушкори, је назив за припадника аустроугарских заштитних војних одреда.
У српском језику овај германизам се везује за припаднике аустроугарских војних чета, војне милиције, војних одреда, специјалних јединица жандармерије у аустроугарској провинцији Босни и Херцеговини, који су били активни на подручју ове аустроугарске провинције од 1908. до 1918. године, и на подручју Краљевине Србије у периоду 1914—1918. године, односно током Првог свјетског рата. Ови одреди су најчешће били састављени од Муслимана и Хрвата, а били су познати по многобројним ратним злочинима почињеним над Србима. Поред злочина, приписује им се и етничко чишћење српског становништва на подручју аустроугарске провинције БиХ. Етничко чишћење Срба се посебно веже за просторе Херцеговине и Подриња.
Шуцкор као институција и званична политика Аустроугарске мини|лево|Аустроугарска 1914. године
Шуцкор () је назив институције Аустроугарске војне милиције у њеној провинцији БиХ у периоду Анексионе кризе 1908. године, до коначног распада Аустроугарске 1918. године. Припадници саме институције Шуцкора су називани шуцкори. Један од разлога због чега је Аустроугарска на својој територији провинције БиХ организовала ове специјалне јединице, је био превентива српског народног устанка у провинцији.
мини|десно|Аустроугарска карикатура настала након Сарајевског атентата, приказује аустријску руку која смрскава Србина приказаног као терористу. Текст карикатуре гласи „Србија мора умрети!“.
Главни разлог у складу са аустроугарском званичном политиком „Продора на исток“ (-{Drang nach Osten}-), је био очување анектираних територија на које је Аустроугарска продрла након Берлинског конгреса 1878. године. Ово се посебно односило на период Анексионе кризе када је пријетила опасност да дође до рата са Краљевином Србијом. Сам Шуцкор је организован за заштиту аустроугарске војске, односно за испомоћ тој војсци, која је и поред тога што се налазила на територији Аустроугарске, ипак била окупациона сила на територији на којој јој већински српски народ није био наклоњен.
Период анексије провинције БиХ обиљежен је јаком опресијом Срба и њихових вјерских, националних и културних слобода од стране аустроугарских власти. Након проглашења анексије, у знак подршке Србима, односно у знак протеста поводом озваниченог проширења Аустроугарске на исток, у Београду су организоване велике антиаустријске демонстрације на дан 5. октобар 1908. годинеИзбијање далекосежне анексионе кризе: Талас ватрених протеста у Београду против аустроугарског присаједињења Босне и Херцеговине 1908. године . Овај период када се Аустроугарска званично проширује на исток, обиљежен је настанком великог броја српских националних организација и покрета који су тежили националном ослобођењу и уједињењу.
Специјални одреди аустроугарске војске
Штрајф-корпус, штрајфкори или страфуни (штрафуни) ( — гранични покретни добровољачки одреди, гранична пјешадија, патролни корпус) је назив за специјалне одреде аустроугарске војске састављене првенствено од локалног муслиманског становништва, односно добровољаца из састава редовних снага аустроугарске војске. Ове војне одреде је аустроугарска власт организовала 1908. године за борбу против „побуњеника“ и „потенцијалних побуњеника“. Под побуњеницима и потенцијалним побуњеницима се готово искључиво мислило на Србе.
Историја Шуцкори су били припадници милиције које су окупационе аустроугарске власти основале у аустроугарску провинцију БиХ, након анексије провинције БиХ 1908. године. Шуцкори, односно аустроугарски милицијски одреди најчешће су били састављени од локалног муслиманског становништва. Шуцкори су постојали од 1908. до 1918. године када се Аустроугарска коначно распала.
Злочини шуцкора у Првом свјетском рату Енглески историчар Џон Р. Лампе је злочине над Србима који су чинили шуцкори назвао етничким чишћењем. Др Јозеф Редлих (тада професор јавног права на Универзитету у Бечу) је у свом дневнику 22. новембра 1914. године написао да се у аустроугарској провинцији БиХ „спроводи систематска политика истребљења православних“.
Тип локалног становништва у саставу Шуцкора
Помињање шуцкора у литератури
Ћоровићева Црна књига
Један од најпознатијих детаљних описа шуцкора, њихових злочина и свеукупних дешавања везаних за шуцкоре током Првог свјетског рата, је дат у Црној књизи српског историчара Владимира Ћоровића. Сам Владимир Ћоровић (1885—1941), савременик дешавања је као виђенији Србин ухапшен од стране аустроугарских власти одмах након видовданског атентата Гаврила Принципа на Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године. Заточеништво је провео у травничком и зеничком затвору све до краја 1917. године, током кога је биљежио исказе других заточеника. Главни дио овога дјела је написао 1918. године, користећи, поред властитог заточеничког искуства, изјаве преживјелих и умрлих свједока, аустроугарску штампу, званичне судске списе аустроугарских власти и друге изворе информација везане за злочине над Србима у аустроугарској провинцији БиХ. Владимир Ћоровић је био и један од оптуженика за „велеиздају“ Аустроугарске на Бањалучком процесу (3. новембар 1915 — 16. март 1916. године). Осуђен је на осам година робије, али му је казна пред крај рата смањена, те је крај рата дочекао на слободи.
У предговору трећег издања (1996) Ћоровићевог дјела, проф. др Војислав Максимовић даје своју дефиницију феномена шуцкора:
Андрићев роман На Дрини ћуприја
У роману Андрића Иве На Дрини ћуприја, описан је живот народа (Турци и хришћани) градића Вишеграда на обали ријеке Дрине у Подрињу. Живот генерација је описан кроз историју Вишеградског моста од његове изградње до краја 1914. године. Андрић (1892-1975) као савременик и познавалац прилика описује и период пред и током Првог свјетског рата, у коме је чест помен шуцкора. Сам Андрић је Први свјетски рат провео у затвору у Марибору до марта 1915, и у кућном притвору у Зеници од 1915, до краја рата 1918, а по вољи аустроугарских власти под изговором да је противник Аустроугарске. Као савременик је могао да види и упозна шуцкоре на дјелу.Задужбина Иве Андрића
Галерија
Види још Аустроугарска K.u.k. Анексиона криза Попис становништва Босне и Херцеговине 1910. Куфераши Берлински конгрес Јулска криза Невесињска пушка
Референце
Литература
Сарајево 1914. — Владимир Дедијер, Просвета, Београд (1966) Ђорђе Микић, "О шуцкорима и осталим нерегуларним јединицама у БиХ 1914-1918", Радови Филозофског факултета у Бањалуци, 1 (1998), стр. 191-199.
Спољашње везе
Second international conference Jasenovac, (Muslim volunteer detachment, "suckori", slaughtered 86 Serbian hostages), pp. 91 Српско наслеђе: Све што је српски дисало узето на нишан Независне Новине: О бошњачким уџбеницима историје (-{IV}- дио) Рогатица: Аустроугарска окупација Рогатице -{IV}- дио Пројекат Растко: Шуцкори у Боки и Херцег Новом Пројекат Растко: Владимир Ћоровић, Црна књига: Патње Срба Босне и Херцеговине за време светског рата 1914-1918. године
Категорија:Ратни злочини Аустроугарске у Првом светском рату Категорија:Германизми Категорија:Злочини над Србима Категорија:Србофобија Категорија:Помоћне војне јединице Категорија:Босна и Херцеговина (Аустроугарска) Категорија:Војне јединице и формације Аустроугарске