мини|Дочек Нове године на плажи Копакабана у Рио де Жанеиру, Бразил (2004) мини|Прослава Кинеске Нове године уз ватромет у луци Викторија у Хонгконгу 2012.

Нова година је време или дан када почиње нова календарска година, а број године у календару се увећава за један. У свим културама које користе годишње календаре долазак нове године се прославља као празник.Anthony Aveni, "Happy New Year! But Why Now?" in The Book of the Year: A Brief History of Our Seasonal Holidays (Oxford: Oxford University Press, 2003), 11–28.

Према грегоријанском календару, који је данас најшире прихваћен, Нова година пада 1. јануара (Дан Нове године, коме претходи Новогодишња ноћ). Ово је такође био први дан године у оригиналном јулијанском и римском календару (после 153. п. н. е.).

Друге културе обележавају свој традиционални или религијски Дан Нове године према сопственим обичајима, обично (иако не увек) јер користе лунарни календар или лунисоларни календар. Кинеска Нова година, исламска Нова година, тамилска Нова година (Путанду) и јеврејска Нова година су међу познатијим примерима. Индија, Непал и друге земље такође славе Нову годину на датуме према сопственим календарима који су покретни у односу на грегоријански календар.

Током средњег века у западној Европи, док је јулијански календар још увек био у употреби, власти су померале Дан Нове године, зависно од локације, на један од неколико других дана, укључујући 1. март, 25. март, Ускрс, 1. септембар и 25. децембар. Од тада су многи национални грађански календари у западном свету и шире прешли на коришћење једног фиксног датума за Дан Нове године, 1. јануар — већина је то учинила када је усвојила грегоријански календар.

Обичаји и историјат на Балкану мини|лево|Новогодишњи ватромет На просторима Балкана, као и у већини западних земаља, током дочека Нове године (31. децембра) обичај је да се испаљује ватромет током ишчекивања поноћи. У поноћ се размењују поклони са жељама за успешну наредну годину. Деци се поклони остављају испод новогодишње јелке, где их чекају када се пробуде наредног дана, али се они могу размењивати и одмах након поноћи.

Прослава Нове године је у СФРЈ посебан значај почела да добија после Другог светског рата. Тада се покушао сузбити значај који је велики део хришћанског становништва са тих простора придавао прослави Божића, тако што се пажња усредсредила на до тада мање прослављану и религијски непопуларну Нову годину.

Руски етнограф и историчар Павле Ровински је записао да је „у новије време” (крај 19. века) црногорски књаз Никола Петровић чекао Нову годину по европском обичају, у поноћ. Долазили би му у госте виши чиновници и представници страних држава, а у поноћ би настала пуцњава из топова. Другог дана, након литургије, ишло се код књаза и наследника са честиткама. Тај обичај се постепено усвајао и у другим местима, али сеоски народ у томе тада још није учествовао.

По врсти На основу коришћеног календара, нове године се често категоришу као лунарне или лунисоларне или соларне нове године.

По месецу или годишњем добу

Јануар мини|Беба Нова година 1905. тера стару 1904. у историјске књиге у карикатури коју је нацртао Џон Т. Макачон. 1. јануар: Први дан грађанске године у грегоријанском календару који користи већина држава. Супротно увреженом веровању на западу, грађанска Нова година 1. јануара није верски празник православних хришћана. Православни литургијски календар не предвиђа прославу Нове године. Сам 1. јануар јесте верски празник, али зато што је то празник Обрезања Господњег (седам дана након Христовог рођења) и помен светитеља (Василија Великог). Иако литургијски календар почиње 1. септембра, не постоји посебна верска прослава везана за почетак новог циклуса, иако црква може дати благослов за грађанско славље. Православни народи могу организовати грађанске прославе за Нову годину. Они који се придржавају ревидираног јулијанског календара (који усклађује датуме са грегоријанским), укључујући Бугарску, Кипар, Египат, Грчку, Румунију, Сирију, Турску и Украјину, обележавају и верске и грађанске празнике 1. јануара. У другим народима и местима где се православне цркве још увек придржавају јулијанског календара, укључујући Грузију, Израел, Русију, Северну Македонију, Србију и Црну Гору, грађанска нова година се обележава 1. јануара по грађанском календару, док исти верски празници падају 14. јануара по грегоријанском (што је 1. јануар по јулијанском), у складу са литургијским календаром. Јапанска Нова година (正月, Shōgatsu) се тренутно слави 1. јануара, при чему се празник обично обележава до 3. јануара. Године 1873, пет година након Меиџи рестаурације, Јапан је усвојио грегоријански календар. Пре 1873. године, Јапан је користио лунарни календар са дванаест месеци од по 29 или 30 дана, за укупну годину од око 354 дана. Сами народ је славио Ođđajagemánnu.

Зимске лунисоларне нове године мини|Знак „Срећна Нова година” у североисточној Кини Лунисоларни календари броје месеце према лунацијама, али пошто не постоји паран број месечевих циклуса у соларној години, календар се мора поново покренути сваке године на први, други или чак трећи млади месец након зимске краткодневице.

Кинеска Нова година, такође позната као Пролећни фестивал или Лунарна Нова година, пада сваке године на млади месец првог лунарног месеца, око почетка пролећа (Личун). Тачан датум може пасти било када између 21. јануара и 21. фебруара (укључиво) по грегоријанском календару. Традиционално, године су биле обележене једном од дванаест земаљских грана, представљених животињом, и једном од десет небеских стабала, која одговарају пет елемената. Ова комбинација се понавља сваких 60 година. То је најважнија кинеска прослава у години. Корејска Нова година је Сеолал или Дан Лунарне Нове године. Иако је 1. јануар заправо први дан године, Сеолал, први дан лунарног календара, значајнији је за Корејце. Веровало се да прослава Лунарне Нове године доноси срећу и тера зле духове током целе године. Вијетнамска Нова година је Тет Нгујен Дан, која је најчешће истог дана када и Кинеска Нова година јер Вијетнамци користе лунисоларни календар сличан кинеском. Тибетанска Нова година је Лосар и пада између јануара и марта. Тајванска Нова година се зове Kuè-nî и пада између јануара и марта.

Март Вавилонска Нова година почињала је са првим младим месецом након пролећне равнодневице. Древне прославе трајале су једанаест дана. Нава Варша се слави у Индији у различитим регионима од марта до априла. Иранска Нова година, названа Новруз, је дан који садржи тачан тренутак пролећне равнодневице, што се обично дешава 20. или 21. марта, означавајући почетак пролећне сезоне. Зороастријска Нова година поклапа се са иранском Новом годином Новруз и славе је Парси у Индији и зороастријанци и Персијанци широм света. У бахаистичком календару, нова година пада на пролећну равнодневицу 20. или 21. марта и зове се Нав-Руз. Иранска традиција пренета је и на земље централне Азије, укључујући Казахе, Узбеке и Ујгуре, и тамо је позната као Науриз. Обично се слави 22. марта. Балијска Нова година, заснована на Сака календару (балијско-јавански календар), зове се Њепи, и пада на балијску Лунарну Нову годину (око марта). То је дан тишине, поста и медитације: обележава се од 6 сати ујутро до 6 сати ујутро наредног дана. Иако је Њепи првенствено хиндуистички празник, становници Балија који нису хиндуисти такође поштују дан тишине. Угади; телугу и канада Нова година, углавном пада у месецима марту или априлу. У кашмирском календару, празник Наврех означава Нову годину у марту–априлу. Гуди Падва се слави као први дан хиндуистичке године од стране народа Махараштре у Индији и Санскар Падва у Гои. Синди фестивал Чети Чанд слави се истог дана када и Угади/Гуди Падва како би се обележила синдска Нова година. Телемитска Нова година 20. марта (или 8. априла према неким изворима) обично се слави инвокацијом Ра-Хор-Куита, обележавајући почетак Новог Еона 1904. године. Од 1155. до 1752. године, грађанска година у Енглеској и њеним поседима почињала је 25. марта (видети одељак о историјским датумима).

Април Асирско-вавилонска Нова година, названа Ха б'Нисан или Реша д'Шета, пада 1. априла. Прославе телемитске Нове године обично се завршавају 10. априла, након периода од око месец дана који почиње 20. марта."The Thelemic Holy Season ", 2004

Средина априла (Пролеће на северној хемисфери)

Нова година многих календара Јужне и Југоисточне Азије пада између 13. и 15. априла, означавајући почетак пролећа. Тамилска Нова година (Путанду) слави се у јужноиндијској држави Тамил Наду, 13, 14. или 15. априла. Пенџапски/сикхски Ваисаки се слави 14. априла у Пенџабу према њиховом нанакшахи календару. Непалска Нова година у Непалу се слави 1. дана месеца Баисак који пада 12–15. априла по грегоријанском календару. Маитили Нова година или Џуде-Шитал такође пада у ове дане. Асамска Нова година (Ронгали Биху или Бохаг Биху) слави се 14. или 15. априла у индијској држави Асам. Бенгалска Нова година (Похела Боишак) слави се 1. дана месеца Боишак (14. или 15. април) у Бангладешу и индијским државама Западни Бенгал и Трипура. Одија Нова година (Вишува Санкранти) слави се 14. априла у индијској држави Одиша. Манипури Нова година или Чеироуба слави се 14. априла у индијској држави Манипур. Синхалешка Нова година слави се уз фестивал жетве (у месецу Бак). За разлику од уобичајене праксе где нова година почиње у поноћ, Национална Нова година почиње у време које одреде астролози. Малајали Нова година (Вишу) слави се у јужноиндијској држави Керала средином априла. Водени фестивал је облик сличних прослава нове године које се одвијају у многим земљама Југоисточне Азије, обележава се од 13. до 15. априла. Фестивал има много различитих имена: У Мјанмару је познат као Тингјан. Сонгкран на Тајланду. Пи Маи Лао у Лаосу. Чаул Чнам Тмеј у Камбоџи.

Јун Нова година Кучи народа пада на Ашади Биџ, то јест 2. дан Шукла пакша месеца Ашада. Одунде фестивал је прослава друге недеље јуна. У религији Догона, фестивал Було означава Нову годину Догон народа.

Јул Нова година Зулу народа пада на пун месец у јулу.

Септембар Нејруз, коптска Нова година. Енкутаташ, етиопска Нова година. Нова година Француског револуционарног календара падала је на јесењу равнодневицу.

Јесен на северној хемисфери Рош хашана (хебрејски за ’глава године’) је јеврејски дводневни празник који обележава врхунац седам дана стварања и означава Божју годишњу обнову Његовог света. У јеврејској традицији мед се користи као симбол слатке нове године (јабуке се умачу у мед). Марвари Нова година (Тапна) слави се на дан фестивала Дивали. Гуџаратска Нова година (Бесту/Нао Варас) слави се дан након фестивала Дивали. Неки неопагани славе своју интерпретацију Самхајна (око 1. новембра) као Дан Нове године.

Децембар Мизо народ у североисточној Индији слави свој Павл Кут у децембру. Инуити, Алеути и Јупици славе Кувиасуквик као своју Нову годину (на Бадње вече).

Променљиви датуми

Исламска Нова година пада на Мухарем. Пошто се исламски календар заснива на 12 лунарних месеци који износе око 354 дана, његова Нова година пада око једанаест дана раније сваке године у односу на грегоријански календар. Сату Суро је јаванска Нова година, која пада првог дана месеца Суро и одговара првом исламском месецу Мухарему. „Отварање године” (Веп Ренпет) била је древна египатска Нова година, првобитно везана за излазак Сиријуса.

Хришћанска литургијска година

Рани развој хришћанске литургијске године поклопио се са Римским царством (источним и западним), а касније и Византијским царством, која су оба примењивала порески систем назван Индикт, чије су године почињале 1. септембра. Овај тајминг може објаснити успостављање 1. септембра као почетка литургијске године у древној цркви, упркос званичном римском Дану Нове године 1. јануара у јулијанском календару.