Струјићи су је насељено мјесто у граду Требиње, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело свега 13 становника. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 50 становника. Насеље је подељено међуентитетском линијом између града Требиња и општине Равно.
Географија Насеље се налази у Поповом пољу испод планине Бјеласнице, на магистралном путу Требиње-Љубиње. Поред Бјеласнице, окружено је и брдима Врањак и Липница. Пошто нема живе воде, кишница се скупља у чатрње.
Назив Према предању, у вријеме када је харала куга, народ је бјежао у предјеле у којима је струјао ваздух. По том предању куга никад није свраћала у Струјиће, те су по томе и добили име.
Историја До реконструкције пута 1981. кроз село је пролазио пут Требиње-Љубиње, који је саградила Аустроугарска давне 1903. године. Поред пута се налази црква Св. великомученице Варваре, која се сматра једном од најстаријих цркава у Поповом пољу. Саграђена је почетком 15. вијека на темељима старије цркве.
Култура У насељу се налази храм Српске православне цркве посвећен Светој великомученици Варвари. У народу је позната као Варварина црква. Сједиште је парохије за мјештане Струјића, Дола, Додановића и Котеза. У црквеној порти се налази и школа, која је прва српска школа на овим просторима. Аустроугарске власти су браниле учење ћирилице у државним школама, тако да су Срби из Струјића, Дола, Додановића и Котеза добровољним прилозима направили школу која је почела са радом 1906. године. У Струјићима је такође основана и прва Соколска чета, а уз школу је саграђен и Соколски дом. Црква је више пута обнављана 1883, 1918, 1971. и 2010. године. Заједно са средњовјековном некрополом, црква је уписана на листу националних споменика Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске.
Споменик Поред цркве на сеоском гробљу се налази споменик који је посвећен страдању 53 Срба које је убила аустроугарска војска 24. марта 1917. Споменик је подигнут 24. марта 1957. а обновљен 24. марта 2009.
Привреда Становништво се у прошлости традицинално бавило прецизним клесарством и зидарством. Пољопривреда се обавља на обронцима на којима се налазе терасасте парцеле преграђене ручно грађеним зидовима који спречавају ерозију. Становништво је у прошлости ручним крчењем камена и доношењем земље стварало обрадиво земљиште.
Становништво У насељу је према попису из 1991. године живјело 50 становника српске националности. У селу су настањене породице Вулић, Марић и Боро.
Националност 2013. 1991. 1981. 1971. 1961. Срби 13 50 109 101 131 остали и непознато–– 2 1 1 Укупно 13 50 111 102 132
Презимена Вулић Марић Боро
Види још Општина Требиње Источна Херцеговина
Референце
Спољашње везе Сајт града Требиње
Категорија:Насељена места у Требињу Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини Категорија:Насеља подијељена међуентитетском линијом