Расковник (, син. Siler montanum, Laserpitium garganicum) је вишегодишња зељаста биљна врста из породице штитарки (Apiace). Понекад се користи као зачин, ређе као лековита биљка.

У Србији, посебно у источним и јужним регионима, постоји народно веровање да је управо ово магична биљка расковник, која отвара све браве и помаже код проналажења закопаног блага.

Етимологија Назив рода Laserpitium је сложеница састављена од латинске речи laser (сок) и грчке речи pitizio (капљем). То је био назив за данас непознату биљку из породице штитарки која је расла у околини града Птолемаиде (данашњи Кајлар) у Грчкој, чији се сок користио као зачин. Име врсте siler био је латински назив за жбун чије семенке су се користиле као лек и чије су се гране, према Виргилију и Плинију, користиле уместо врбових за терање змија.

Српско име биљке расковник у етимолошкој је вези са глаголом „ковати” и упућује на митолошку „моћ” ове биљке да отвори и раскује сваку браву.

Хрватско име ове биљке је горски или усколисни гладац, словеначко горски јеленовец, у Немачкој је познат као планински ким (), а у Шпанији као сеоски ким () и тролисна трава (hierba de las tres hojas).

Опис врсте 180px|мини|лево|Врста Orobanche alsatica, најближи сродник водопије расковника (Orobanche laserpitii-sileris) која паразитира само на корену расковника Расковник је трајница из породице штитарки (Apiace). Стабљике су усправне, жљебасте, глатке, голе, једноставне или у горњем делу мало разгранате. Могу израсти и до 130 цм висине. Листови су крупни, дуги и до 100 цм, перасто раздељени на многобројне мале, издужене, плавкасто-зелене листиће целог обода.

Цветови су ситни, скупљени по 20-50 у штитасте цвасти пречника 3-8 цм. Цвета од јуна до августа. Плод је издужени шизокарпијум који се раздваја када дозри. Врста је двополна и самооплодна, а опрашују је инсекти.

Угроженост Расковник не спада у угрожене врсте. Међутим, једна врста из рода паразитских биљака воловотки (Orobanchaceae), водопија расковника (Orobanche laserpitii-sileris) је облигатни (прави) паразит врсте Laserpitium siler, у народу познате под именом расковник, чији се корен последњих година интензивно сакупља јер му се приписују неке чудотворне моћи. Самим тим опстанак ове паразитске врсте је крајње угрожен, јер у потпуности зависи од расковника. Тим пре што је бројност целе популације водопије расковника на територији Србије, која је подељена у две субпопулације (на Ртњу и на Сувој планини), једва да прелази 50 јединки — у оквиру субпопулације у подножју Соколовог камена на Сувој планини пронађено је мање од 10 јединки. Врста није заштићена законом, а у Црвеној књизи флоре Србије је у категорији „низак ризик угроженост”, али с обзиром на ове чињенице она свакако спада у угрожене врсте.

Распрострањеност Распрострањен је у средњој и јужној Европи. Расте у великим групама на отвореним стаништима, травњацима и камењарима, од нижих брдских до планинских подручја.

Станиште Добро расте како на лаком песковитом и средње тешком иловастом, тако и на тешком глиновитом земљишту. Према Ph вредности одговарају му земљишта од благо киселих до благо алкалних. Може расти на отвореном простору или у полусенци (светле шуме). Више му одговара влажно тло.

Употреба Расковник се може садити као украсна биљка у ароматичним вртовима. Погодан је за вртове на сунчаним ободима шуме, или за „шарени хлад”.

Листови, семенке и корен ароматичног су мириса и укуса, па се понекад користе као зачин, замена за ким и коморач. Ређе се користи због својих лековитих својстава, у народној медицини потенцијално против зубобоље. Корен је горак и помало љут, а још више семенке које имају мирис који подсећа на помешане мирисе аниса и коријандера. У прошлости се користио као диуретик, еменагог и стомахик. У аустријским Алпима од етеричног уља расковника, које је плаве боје, правили су се ароматични ликери. У планинским областима корен се понекад користио као поврће.

У Србији се расковник сматра митском биљком. Најпознатија је од неколико сличних биљака које постоје само у причама из српске, односно словенске митологије. Приписују му се многе магијске моћи, а најчешће она да може да откључа све што је закључано и отвори све што је затворено. Употреба расковника у српској митологији често је везана и за проналажење скривеног блага, о ком у српском народу постоји велики број митова, а посебно су распрострањени у источној Србији где се и данас могу срести трагачи за хајдучким златом. Верује се да корен расковника има облик мушког тела, са свим деловима и изгледа као мали човек величине палца, некада са све косом на глави. Корен биљке Laserpitium siler понекада изгледа управо тако, што је разлог зашто се сматра магичном биљком расковник.

Галерија

Напомене

Референце

Спољашње везе

Категорија:Apiaceae Категорија:Биљке Категорија:Лековите биљке