Радивој „Раша” Попов (Мокрин, 26. јун 1933 ― Београд, 19. април 2017) био је српски књижевник, публициста, глумац и дугогодишњи телевизијски новинар, новинар-сарадник Мокринских новина, звезда дечје телевизијске емисије Фазони и Форе. Аутор је више десетина књига за децу и одрасле.

Биографија Рођен је у Мокрину од оца Петра и мајке Даринке, рођене Убавић.Порекло Радивоја Раше Попова (14. децембар 2014) Старији брат му је секретар Матице српске, оснивач ТВ Нови Сад и енциклопедиста Душан Попов.

После завршене новосадске гимназије, године 1952. дошао је на студије у Београд. Завршио је Филозофски факултет. Више је волео историју од књижевности, али ипак се определио за књижевност.

Новинарску каријеру започео у новосадском Дневнику. Био је новинар листа „Младост“ од 1961. до 1964, затим новинар Радио Београда од 1964. до 1967, када је прешао у Информативни програм ТВ Београд. Једно време је био водитељ ТВ Дневника. Због одбијања да нападне позоришну представу Кад су цветале тикве, 1969. године је премештен у Научни програм, где је радио све до пензионисања 1995. г.

Био је лектор за српскохрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему од 1975. до 1977. Главни уредник издавачке куће Матица српска био је од 1983. до 1985. године.

Глумио је у филмовима "Не убиј" (режисер Клод Отан Лара, 1961), "Рупа у души" (режисер Душан Макавејев, 1994) и "Рингераја" (режија Ђорђе Милосављевић, 2002). Сарадник је на сценарију филма "Човек није тица" (режисер Душан Макавејев, 1965).

Коаутор је фарсе "Нови човек на Цветном тргу" (са Душаном Макавејевом), изведене у Академском позоришту Бранко Крсмановић 1962. г.

Добитник је Годишње награде Радио Београда 1967. године за серију „Видови фашизма“.

Наступао је у ТВ серијама као приповедач, неке од најпознатијих су: „Радост сазнања“, „Фазони и форе“, „Варошарије“, „У сну сан“,Ко је ко у Србији 1991, Београд 1991. страна 373, текст „Попов П. Радивој - Раша“ „Шешир без дна“.

Аутор је више десетина књига за децу и одрасле, међу којима: изд. Нолит: Два ока (1963); изд. Књижевна општина Вршац: Гвоздени магарац (1976); изд. Дневник: Жабац који не зна да ћути (1987); изд. Књижевна заједница Новог Сада и Књижевна заједница Кикинде: Трулеж зглаве (1991); изд. Монада: Шешир без дна (2001); изд. Тиски цвет: Лажљива уста истине (2002); изд. Градска народна библиотека Зрењанин: Возом посред улице (2003); изд. Orpheus: Пета визија (2003); изд. ЈОВ: Био сам срећни коњ (2003); изд. Bookland: Бајке за XXI век (2007); изд. Монарт: Чаробњаков СМС (2007); изд. Bookland: Мали зелени (2009); изд. Тиски цвет: Спев о транзицији (2009); изд. Југоисток: Како написати најгору песму (2010); изд. Bookland: Задимљена историја (2010); изд. Bookland: Опасне бајке (2010); изд. Арт-пројект: Дим са звезда (2010); изд. Ленто: Софија у канџама смора (2011); изд. Ленто: Софијине љубави (2011); изд. Bookland: Кад сам падао у фрас (2012); изд. Пчелица: Мокрински патуљци (2013); изд. Bookland: Усамљена принцеза (2014); изд. Bookland: Необичне приче о врхунским спортистима света и Србије (2015); изд. Штампар Макарије и Ободско слово: Живот је сладак брате ко би волео на гробље да га прате (2015).

Књиге су му превођене на руски и македонски језик.

Као колумниста дневних новина Политика углавном је писао о друштвеним темама.

Био је ожењен Радојком, професорком књижевности, са којом има сина протонамесника Бојана и ћерку Дијану (удату Тополац), иконописца.Ршум ми спрема нове фазоне („Вечерње новости“, 2. новембар 2013)

Добитник је награде „Доситеј Обрадовић“ за 2015. годинуРаша Попов добитник награде за животно дело „Доситеј Обрадовић“ (18. фебруар 2016).

Преминуо је 19. априла 2017. године и сахрањен 22. априла у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.Раша Попов сахрањен на Новом гробљу („Политика”, 22. април 2017)

У Београду постоји Плато Раше Попова где је у октобру 2020. постављена његова скулптура.Скулптура Раши Попову постављена на истоименом платоу („Политика”, 14. октобар 2020)Плато Раше Попова свечано ће бити отворен сутра („Вечерње новости”, 16. октобар 2020)Отворен Плато Раше Попова (Б92, 17. октобар 2020)

Види још

Скулптура Раше Попова

Референце

Литература

Љубиша Ставрић: Банатски патриота (НИН, 12/01/06), интернет страна

Спољашње везе

Порекло - Порекло Радивоја Раше Попова Милорад Грујић: Раша Попов, њим самим Раша Попов: На вечери с Титом (текст) Раша Попов (Лексикон Ју митологије) Раша Попов: Деца ме више не препознају („Прес“, 5. август 2012) Сада су нови феуди форе и фазони („Вечерње новости“, 14. септембар 2013) Раша Попов о књизи прича „Мокрински патуљци“ (Б92, 28. април 2014) Портрет без рама: Раша Попов („Политика“, 23. новембар 2014) Раша Попов: Живот је сладак, брате („Вечерње новости”, 22. март 2017) Одлазак великог чаробњака („Политика”, 20. април 2017) Раша Попов од матица и шрафова („Политика”, 8. мај 2020) Раша Попов добио статуу и плато у Београду: „Сачувао је дете у себи и увек се играо” (Б92, 25. октобар 2020) Дан "Раше Попова" 2019 Мокрин Дан "Раше Попова" 2020 Мокрин Удружење грађана „Раша Попов”

Категорија:Рођени 1933. Категорија:Умрли 2017. Категорија:Књижевници из Кикинде Категорија:Српски песници Категорија:Српски новинари Категорија:Српски колумнисти Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду Категорија:Добитници награде Златни кључић