Славонски Брод је град у Хрватској и административно средиште Бродско-посавске жупаније. Према резултатима пописа из 2021. у граду је живело 49.891 становника, а у самом насељу је живело 45.005 становника. Славонски Брод је по величини и значају други највећи град у Славонији.
Називи града Најстарији сачувани назив је Марсониа (MARSVNNIA) из периода Римског царства. Данас је од тог античког назива остао само назив реке Мрсуње, која се у Броду улива у Саву. Назив брод је од старог назива за прелаз преко река. Пре и за време турске владавине у Славонији град је називан Деспот Брод по српском деспоту Вуку Бранковићу. Старија тврђава у Броду се звала Вуковац, а и у селима око Брода, у Бицком селу, Врановцима, Доњој Врби, Горњој Бебрини народ је сачувао у памћењу спомен да је ту раније владао неки бродски Вук Деспот. Ту је касније владао титуларни српски деспот Стефан Бериславић. Касније се град звао Брод на Сави, а од 16. марта 1934. до данас - Славонски Брод.
Географија мини|лево|Поглед на Славонски Брод
Славонски Брод се налази на северној обали реке Саве, на граници с Босном и Херцеговином, средиште је Бродско-посавске жупаније. Представља чвориште главних саобраћајних праваца у смеру запад-исток и север-југ. Кроз Брод пролазе железничка пруга и ауто-пут који повезују западну Европу и Блиски исток, а на реци Сави је мост који спаја Хрватску и БиХ (ту је и међународни гранични прелаз). Град је смештен на пола пута између Загреба и Београда, на јужном рубу Панонске равнице, између Бродског Брда на северу, и реке Саве на југу. Трагови још из римског доба показују да је овде одувек био прелаз преко реке, па се зато Брод понекад назива „северним вратима Босне”. На ту чињеницу упућује и сам назив града, који је некада носио име Броод на Сави (Броод- искварено од речи „проход” — прелаз). Пловни пут реком Савом користи се још од доба Римског царства, а паралелно са реком Савом се кроз славонску равницу данас пружа и нафтовод.
Славонском Броду је суседни град Брод, који се налази на другој, јужној обали реке Саве. Брод је знатно мање градско насеље, некада, пре ратних збивања 90-их година прошлога столећа, у доста доброј комуникацији са већим суседом, данас индустријски маргинализован у односу на пре 90-е године. Односи између два града полако се нормализују.
Историја
мини|Тврђава Брод изграђена од Аустријског царства за време 1715 - 1780 мини|Најстарија жупа у Славонском Броду, из које су настале све данашње жупе Славонског Брода и околине, је и 1922. године била посвећена првом мађарском краљу Стефану (као и Загребачка катедрала) и звала се Жупа Св. Стјепана Краља. Преименована је 1977. године у Жупу Госпе Брзе Помоћи. Насеља су у овом делу Славоније постојала још у преисторијско доба што је условљено повољним географским положајем, угодном континенталном климом, плодним тлом и близином реке. Град је добио име „Брод” које је првобитно симболизовао место на којем се могла прегазити река, а после и средство за остваривање истог.
На североисточном делу града, на локалитету Галово, релативно недавно откривено је богато налазиште старчевачке културе из раног каменог доба. Осим чињенице да се ради о највећем налазишту из каменог доба на подручју Сјеверне Хрватске, изузетно је битно нагласити да пронађени материјални остаци потврђују 8.000 година старо насељавање Брода.
Научници процењују да је реч, не само о најстаријим доказима насељавања града, него, уопште, и о траговима најстаријег насеља у целокупној Славонији. Налазиште карактерише више карактеристика, због којих привлачи пажњу стручњака. Једна од њих је и први пут у Европи пронађена земуница за сахрану, посебно саграђена. Она је ограђена дрвеном оградом с жртвеником и преко 20 камених секира. Занимљиви су и остаци овде пронађених костура, где је један покопан без главе, док код другог на лобањи недостаје лице, што научнике упућује на постојање „култа лобање” и жртвене обреде. Према налазима с још неких локалитета, стручњаци сматрају да се на градском подручју вероватно налазило доста велико преисторијско насеље.
Кроз историју је локација града Славонског Брода била добро настањена, а прва историјска насеобина на том месту датира из римских времена, о чему сведоче археолошки налази из тог доба, по имену Марсонија. До данас није утврђено да ли је Марсонија била само поштанска станица и преноћиште, или и читава насеобина.
На познатој Појтингеровој табли Марсонија је означена као Marsonie, а у делу Notitia dignitatum записана је као Auxilia Ascaria Tauruno sive Marsonia.
Проблематиком убикације Марсоније бавили су се већ издавачи Птолемејеве Географије у 16. веку. У том погледу било је различитих мишљења. Први географ из 16. века који је одредио положај Марсоније на локалитету Брода био је Абрахам Ортелијус, који је у свом атласу „Theatrum orbis terrarum” (Антверпен 1590) објавио карту на којој је покушао да реконструише и убицира све античке називе панонских и илирских насеља. Он је Марсонију сместио на Сави управо тамо где се данас налази Брод.
На већ споменутој Појтингеровој табли, најбоље се види да је Марсонија лежала непосредно уз реку Саву, на месту где је римски пут прелазио преко реке. Од наших стручњака, први који је утврдио да је Марсонија (оригинално MARSVNNIA) била на локацији Брода, је М. П. Катанчић. Након тога, ова је чињеница опште прихваћена у науци.
Након Марсоније, на данашњој локацији града су се настанили Словени у 6. веку. Само име града се први пута спомиње у повељи угарско-хрватског краља Беле IV 1224. године. Кроз касни средњи век и већину Новог века Славонски Брод је био важна тврђава у Војној крајини, серији утврђења на граници Аустрије са Османским царством. Иваниш Бериславић (Иваниш Берислав; 1504—1514) је био српски деспот, истакао се у борбама против Турака у Босни. Поред Купиника, деспот је имао седиште и у граду Броду на Сави, из кога је надгледао деспотске градове по Срему и Славонији, као и Јајачку бановину. Утицај Турака на овом простору је доминантан све до краја 17. века, када се ситуација мења освајањем територија од стране Аустроугарске монархије. Осим одбрамбене улоге, у граду се у то време развијају и ситни занати и трговина, а од најранијег доба духовну службу врше Фрањевци под чијим утицајем се развијају просвета и култура.
Фрањо Бериславић Грабарски (између 1494. и 1503. два пута је био јајачки бан) је био господар и насеља Брод. Као удовац се оженио Барбаром Франкопан, удовицом српског насловног деспота Вука Бранковића, који је носио титулу деспот, по прадеди из 1402. године. Тако се Фрањо Бериславић самовољно почео називати (српским-рашким) деспотом. Долазак Турака у јулу 1536. године је условио да се већ у септембру, октобру и новембру исте године, велики број људи исламизира. Исламизирани Брођани су по наговору Турака своју цркву Светог Марка претворили у џамију, а подигли су још неколико мошеја, којих је почетком 17. века било већ девет. У граду је био и судбени стол - кадилук, а понекад је становао и пожешки санџак. Из турског периода у Броду су до данас остала нека презимена кроатизираних и покатоличених становника Брода и околине (али и шире, Славоније и Срема): Азаповић (Азапи, Предраг Азап), Ченгић, Тескера (тескера је био назив за турску путну исправу) , Акшамовић... Сачувано је писмо Војводе Карла де Кроја из 1691. године о освајању Брода од Турака. Из писма се види да су Рашани-Срби и Немци, на челу с њим, ослободили Брод од Турака. Он у писму спомиње рацке хајдуке којима је поверио да одвежу неколико турских лађи на Сави, наводи у свом табору рацког капетана Перчинлију с 300 Раца и хајдука. Чим је настала вече, почну Раци и хајдуци прелазити на другу обалу, чамцем се превезло 80 рацких хајдука, који су се сместили иза тамоших рацких колиба. На крају писма пише да је исте ноћи дао турску тврђаву запосести с Рацима и са 100 немачких војника. Улице: циганска (црквена), шинтерска (лончарска) и балатинска (српска) настале су сеобом године 1770. Мехмед-бег Јахјапашић је имао бројне поседе у Славонији, које је увакуфио за одржавање својих задужбина у Београду. Имао је и чифлук у кадилуку Брод који су сачињавле хасса-парцеле и млин, познати као Деспотове земље. Деспотове земље су редовно употребљавана ознака за добра која је поседовао титуларни српски деспот Стјепан Бериславић, а која су доласком Османлија прешла у руке појединих османских великаша.
Путописац Атанас Ђорђић (Георгицес) записао je 1626. да у Броду има 500 муслиманских и 40 католичких кућа. Према опису босанског санџака из тог истог времена у Броду је тада било 800 кућа. До 1687. године Брод је могао имати и до 1.000 муслиманских кућа, међу којима је било свакако и доста нових муслимана из редова исламизираних староседелаца. Иако под Турцима није било српских православних породица у Броду, већ су оне живеле у околним селима, a мушкарци као мартолози стајали у бродској тврђави и бранили je, православни Срби се овде појављују приликом ослобођења овог подручја, пa и самог Брода. Извјештавајући цара о свом ратовању против Турака на овом сектору, војвода Декроа јавља цару 24. октобра 1691. да је у врло критичној ситуацији (нема људи, нема лађа, чамаца) позвао у помоћ рашког капетана од Брчког, који се звао Брчинлија (ein raizischer Capitan von Pertschka nammens Percinlia) иначе веран и честит човек (sogar ein treuer und braver Mann) да му ca својих 300 Срба и хајдука помогне. Капетан се прославио у борби. Ca голом сабљом је јуришао на Турке ca својим хајдуцима и на оној страни Саве и заслугама највише ових храбрих бораца Брод je ca обе стране Саве поново дошао под царску власт. После ослобођења од Турака, почео се Брод развијати као град. У њега су поред домаћих католика почели да се усељавају и Немци, занатлије и трговци, али православним Србима, као иноверцима, није дозвољавано да се у Броду, као и другим сада слободним војним комунитетима, насељавају, купују или граде своје куће и баве се трговином или занатима.
Брод је био седиште Бродске регименте. У њему је 1847. године било 434 православна Србина, а две деценије потом 1867. има их мање — 376 душа.„Гласник друштва српске словесности”, Београд 1872. године Матија Бан, који се кроз Славонску границу враћао са свог агитационог путовања 1848. године је у јеку антимађарских догађаја у Броду на Сави, био сведок народног расположења. Догађај је записао у писму Стевану Петровићу Книћанину: "Стигавши у Брод срце ми се ширило у грудима кад сам у тамошњем парку слушао грађане и грађанке гдје пјевају: Устај, устај, Србине!"
У периоду од 1873. до 1886. године, град је био седиште Бродског окружја. Године 1885. мјесто „Брод” се налазило у саставу Новоградишког изборног среза за српски црквено-народни сабор у Карловцима. У њему је тада записано 376 православних Срба.„Застава”, Нови Сад 1885. године По хрватском историчару Мати Артуковићу, Јевреји су дали допринос напретку Хрватске на свим пољима, а у неким местима, као у Броду на Сави, били су вође најродољубивијих, државотворних хрватских странака.