мини|десно|400п|Територијални губици Немачке услед Версајског споразума Версајски споразум (или Версајски мировни систем) је назив за мировни уговор закључен 28. јуна 1919. у Версају између Антанте и Немачке. Након Првог светског рата, одржана је Париска конференција мира (од 18. јануара 1919. до 28. јуна 1919. у Паризу) а мировни уговори закључени су са сваком побеђеном државом посебно. Ово је био један од тих уговора. Како су главне седнице конференције одржаване у палатама Версаја, усталио се назив: Версајски споразум. Главну реч на тој конференцији имали су државници великих сила Антанте, а заступано је 27 држава из Антантине коалиције.
мини|300п|десно|Потписивање версајског споразума мини|thumbtime=5|The Signing of the Peace Treaty of Versailles Немачка је у складу са овим уговором морала признати да је искључиви кривац за Први светски рат, пристати да се Алзас и Лорену врате Француској, да се у северном Шлезвигу проведе плебисцит, да се неки погранични градови врате Белгији, да се у подручју Сара успостави 15-годишња управа Лиге народа и након тога проведе плебисцит о њеној коначној припадности Немачкој или Француској. Надаље, Немачка је морала признати припајање пољских подручја новоствореној држави Пољској и признати јој преко коридора излаз на Балтичко море према луци Гдањск. Те конфисковане територије су чиниле 15% укупне површине Немачке територије. Немачке колоније и немачка имовина у тим колонијама припали су највећим делом Великој Британији, а затим Француској, Јапану, Белгији, Португалији, Јужноафричкој Унији и Аустралији.Историјска читанка Немачка је од почетка 1929. године морала платити ратне одштете у износу од 5 милијарди долара, а остало, што је требало накнадно утврдити, исплатити у 30 година. Осим тога, због штета које је нанела подморничким ратом, Немачка је морала испоручити победничким државама готову сву своју трговачку морнарицу и за те државе сваке године производити утврђени број нових бродова. Није смела увозити ни извозити оружје, није смела имати подморнице, а ради војске могла је држати само 100.000 војника у копненим и 15.000 војника у морнаричким постројењима, док није смела имати ратно ваздухопловство ни генералштаб. Уз поништење пријашњих уговора, Немачка је морала признати новонастале државе у Европи и обвезати се да неће припојити Аустрију.
Тадашњи економисти, као на пример Џон Мејнард Кејнс, су предвидели да је овај споразум био преоштар и да су висина одштете била превисока и контрапродуктивна. Истог мишљења је био и тадашњи немачки председник владе који није хтео да потпише овај споразум јер Немци нису учествовали у преговорима и изради споразума, већ је поднео оставку. Упркос томе Немачка је само уз протест потписала споразум након што јој је запрећена инвазија трупа.Версајски крхки мир
Види још Париска мировна конференција 1919. Лондонски споразум 1915.
Референце
Литература
. old but still useful summary
. . xvi, , 202 pp.
Published in the US as Memoirs of the Peace Conference
Also published as . ]
.
; 51 pp online (4 vol 2018) 4:1–15.
Спољашње везе
DW.com Documents relating to the Treaty from the Parliamentary Collections Treaty of Versailles Resource Guide from the Library of Congress Photographs of the document
Text of Protest by Germany and Acceptance of Fair Peace Treaty , Shapell Manuscript Foundation My 1919 – A film from the Chinese point of view, the only country that did not sign the treaty "Versailles Revisted" (Review of Manfred Boemeke, Gerald Feldman and Elisabeth Glaser. . Cambridge, UK: German Historical Institute, Washington, and Cambridge University Press, 1998), Strategic Studies 9:2 (Spring 2000), 191–205 at omniatlas.com
Категорија:Париска мировна конференција 1919. Категорија:Споразуми везани за Први светски рат Категорија:Мировни споразуми Категорија:Француска у 1919.