Михаил Афанасјевич Булгаков (;"Bulgakov". Collins English Dictionary. Кијев, 15. мај 1891 — Москва, 10. март 1940) био је руски писац, драматург и позоришни редитељ.Mikhail Afanasyevich Bulgakov Encyclopædia Britannica Писао је на руском језику. Аутор је великог броја приповедака, прича, фељтона, позоришних комада, драматизација, филмских сценарија и оперских либрета. Најпознатији је по роману Мајстор и Маргарита, објављеном постхумно, који је назван једним од ремек-дела 20. века.
Биографија Детињство и младост Михаил Булгаков се родио 15. маја 1891. у породици професора Кијевске духовне академије Опанаса Ивановича Булгакова и његове жене Варваре Михајловне у Кијеву. У породици је било седморо деце: Михаил, Вера, Нађа, Варвара, Микола, Иван и Олена.
Михаил Булгаков је 1909. завршио кијевску Прву гимназију и уписао се на медицински факултет "Тарас Шевченко" Кијевског универзитета.
Булгаков се први пут оженио 1913. Татјаном Лапом. Њихови новчани проблеми започели су већ на дан свадбе. Татјанин отац им је месечно слао 50 рубаља, што је у то време био пристојан износ. Но, новац им је брзо нестајао, будући да је Булгаков био спонтана особа и није волео да штеди. Ако би му се прохтело да потроши последње резерве новца на такси, без размишљања би то учинио.
Након почетка Првог светског рата Булгаков је неколико месеци радио као лекар у прифронтној зони. Затим су га послали да ради у село Никољскоје Смоленске губерније, а након тога је радио као лекар у Вјазми.
Године 1917. почео је да узима морфијум, првобитно да олакша алергијске реакције на лек против дифтерије, који је узео бојећи се болести након обављене операције. Затим је узимање морфијума постало редовно. У октобру 1917. први пут је дошао у Москву, зауставивши се код свог ујака, познатог московског лекара-гинеколога Н. М. Покровског, који је постао прототип професора Преображенског из приче "Псеће срце". У јесен 1918. Булгаков се вратио у Кијев где је започео приватну праксу као венеролог. У то време престао је да узима морфијум. За време грађанског рата у Русији, у фебруару 1919, Булгакова су мобилизовали као војног лекара у војску Украјинске народне републике.
Те исте године је радио и као лекар Црвеног крста, а затим и у Оружаним снагама Југа Русије. У саставу Треће Терске козачке пуковније борио се на Северном Кавказу. Активно је објављивао у новинама (чланак "Будуће перспективе"). За време повлачења Добровољачке армије почетком 1920. није отишао у Грузију, него је остао у Владикавказу јер је оболео од тифуса.
Зрело доба Крајем септембра 1921. Булгаков се преселио у Москву и почео да сарађује као фељтонист са московским новинама ("Гудок", "Рабочиј") и часописима ("Медицинскиј работник", "Россија", "Возрожденије"). У то време је објавио поједина дела у новинама "Накануне" које су излазиле у Берлину. Од 1922. до 1926. у новинама "Гудок" је било објављено више од 120 репортажа, огледа и фељтона Булгакова.
Године 1923, Булгаков је постао члан Сверуског савеза писаца (рус. "Всероссийский Союз писателей"). 1924. је упознао Љубов Јевгењевну Белозерску, која се недавно вратила из иностранства, и која је 1925. постала његова друга жена.
У октобру 1926. је у МХАТу са великим успехом одржана представа „Дани Турбинових“, која се веома свидела Стаљину. Истовремено се у Совјетској штампи ширила интензивна и крајње оштра критика стваралаштва Михајла Булгакова. Крајем октобра 1926. је у државном академском позоришту Ватангов с великим успехом премијерно одржана представа Зојкин Стан.
Године 1928, Булгаков је отпутовао са женом на Кавказ; посетили су Тбилиси, Батуми, Зелени Мис, Владикавказ, Гудермес. У Москви је те године премијерно одржана представа "Гримизни оток". Код Булгакова се појавила замисао романа касније названог "Мајстор и Маргарита". Писац је такође започео рад на комаду о Молијеру („Робовање лицемера“).
Године 1929, Булгаков је упознао Јелену Сергејевну Шиловску која је постала његова трећа и уједно последња жена 1932.
Од 1930. Булгаковљева дела су престала да се издају, а позоришни комади повлачени су се репертоара позоришта. Била су забрањена извођења комада "Бег", "Зојкин стан", "Гримизно острво", "Дани Турбинових".
У јануару 1932. Стаљин је поново дозволио извођење представе "Дани Турбинових", и до рата се више није забрањивала. Међутим, ниједно позориште, осим МХАТ-а, није ју изводило. Године 1936., након чланка у "Правди", Булгаков је отишао из МХАТ-а и почео да ради у Бољшој театру као либретист и преводилац. 1937. Булгаков је ради на либрету "Минин и Пожарски" и "Петар I". Дружио се с Исаком Дунајевским, популарним совјетским композитором.
Болест и смрт мини|Камен Голгота на Булгаковом гробу 1939. Булгаков је радио на либрету "Рахел", а такође на комаду о Стаљину ("Батум"). Здрављe је почело да му се нагло погоршава. Лекари су му дијагностиковали хипертензивну нефросклерозу. Наставио је да узима морфијум који му је преписан 1924. да смањи болове. У том раздобљу је почео да диктира жени последње верзије "Мајстора и Маргарите".
Од фебруара 1940. пријатељи и породица су стално дежурали крај његове постељe. Булгаков је преминуо 10. марта 1940. Сахрањен је на Новодевичанском гробљу. На његовом гробу је, захваљујући његовој супрузи, постављен камен звани „Голгота“, који је пре тога био на Гогољевом гробу.
Дела thumb|Живот господина Де Молиереа (1962) thumb|Извођење „Дана Турбина” у МХАТ-у, реж. К. Станиславски, 1926
Приповетке и романи Чичиковљеви доживљаји (рус. Похождения Чичикова), поема у 2 чина с прологом и епилогом, 1922. Бела гарда (рус. Белая гвардия), роман, 1922—1924 Ђаволијада (рус. Дьяволиада), приповетка, 1923. Белешке на манжетама (рус. Записки на манжетах), приповетка, 1923. Гримизно острво (рус. Багровый остров), приповетка издата у Берлину 1924. Кобна јаја (рус. Роковые яйца), приповетка, 1924. Псеће срце (рус. Собачье сердце), приповетка из 1925, у Совјетском Савезу издата тек 1987. Велики канцелар. Кнез таме (рус. Великий канцлер. Князь тьмы), део скице романа "Мајстор и Маргарита", 1928—1929 Копито инжењера (рус. Копыто инженера), роман, 1928—1929 Тајном другу (рус. Тайному другу), недовршена приповетка, 1929, у Совјетском Савезу издана 1987. Мајстор и Маргарита (рус. Мастер и Маргарита), роман, 1929—1940, у Совјетском Савезу издаван 1966—1967, у потпуности 1973. Живот господина де Молиереа (рус. Жизнь господина де Мольера), роман, 1933, у Совјетском Савезу издан 1962. Позоришни роман (рус. Театральный роман), Белешке покојника (рус. Записки покойника), недовршени роман, 1936—1937, у Совјетском Савезу издан 1965.
Позоришни комади, либрета, филмски сценарији Зојкин стан (рус. Зойкина квартира), драма, 1925, у Совјетском Савезу изведена 1926, изашла у масовној штампи 1982. Дани Турбина (рус. Дни Турбиных), драма написана на основу романа „Бела гарда”, 1925, у Совјетском Савезу изведена 1925, изашла у масовној циркулацији 1955. Бег (рус. Бег), драма, 1926—1928 Гримизно острво (рус. Багровый остров), драма, 1927, у Совјетском Савезу издана 1968. Магија претворника (рус. Кабала святош), драма, 1929, (у СССР-у изведена 1936); 1931. цензура је допустила изведбу с низом краћења под називом „Молиер”, али у таквом облику је била одгођена Адам и Ева (рус. Адам и Ева), драма, 1931. Слабоумни Журден (рус. Полоумный Журден), драма, 1932, у Совјетском Савезу издана 1965. Блаженство (сан инжењера Рејна) (рус. Блаженство [сон инженера Рейна]), драма, 1934, у Совјетском Савезу издана 1966. Ревизор (рус. Ревизор), филмски сценарио, 1934. Последњи дани (Александар Пушкин) (рус. Последние дни [Александр Пушкин]), драма, 1935, у Совјетском Савезу издана 1955. Необичан догађај, или Ревизор (рус. Необычайное происшествие, или Ревизор), драма према комедији Николаја Гогоља, 1935. Иван Васиљевич (рус. Иван Васильевич), драма, 1936. Минин и Пожарски (рус. Минин и Пожарский), либрето за оперу, 1936, у Совјетском Савезу издан 1980. Црно море (рус. Чёрное море), либрето за оперу, 1936, у Совјетском Савезу издан 1988. Рашел (рус. Рашель), либрето за оперу према мотивима новеле „-{Мадемоиселле Фифи}-” Гија де Мопасана, 1937—1939, у Совјетском Савезу издан 1988. Батум (рус. Батум), драма о младости Стаљина, првобитан назив „Пастир” (рус. Пастырь), 1939, у Совјетском Савезу издана 1988. Дон Кихот (рус. Дон Кихот), либрето за оперу према роману Мигела де Сервантеса, 1939.
Новеле №13. - Дом Ељпит-Рабкоммуне (рус. Дом Эльпит-Рабкоммуна), 1922. Аритметика (рус. Арифметика), зборник „Белешке и минијатуре” (рус. „Заметки и миниатюры”, 1922. Уочи 3. дана (рус. В ночь на 3-е число), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922. У позоришту Зимина (рус. В театре Зимина), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922. Како је он полудио (рус. Как он сошёл с ума), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922. Каенпе и капе (рус. Каэнпе и капе), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922. Црвена круна (рус. Красная корона), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922. Напад. У чаробној светиљци (рус. Налёт. В волшебном фонаре), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922. Необични доживљаји доктора (рус. Необыкновенные приключения доктора), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922. Седмог дана новембра (рус. Ноября 7-го дня), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922. Чувајте се кривотворина! (рус. Остерегайтесь подделок!), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922. Птице на мансарди (рус. Птицы в мансарде), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922. Раднички грађврт (рус. Рабочий горођсад), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922. Совјетска инквизиција (рус. Советская инквизиция), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922. Кинеска историја. 6 призора уместо приче (рус. Китайская история. 6 картин вместо рассказа), 1923. Сећање... (рус. Воспоминание...), новела посвећена смрти Лењина, 1924. Ханска ватра (рус. Ханский огонь), 1924. Убрус с петлом (рус. Полотенце с петухом), циклус „Белешке младог лекара”, 1925. Крштење окретањем (рус. Крещение поворотом), циклус „Белешке младог лекара”, 1925. Челично грло (рус. Стальное горло), циклус „Белешке младог лекара”, 1925. Мећава (рус. Вьюга), циклус „Белешке младог лекара”, 1925. Мркли мрак (рус. Тьма египетская), циклус „Белешке младог лекара”, 1925. Изгубљено око (рус. Пропавший глаз), циклус „Белешке младог лекара”, 1925. Звездани осип (рус. Звёздная сыпь), циклус „Белешке младог лекара”, 1925. Боема (рус. Богема), 1925. Празник са сифилисом (рус. Праздник с сифилисом), хумористична новела, 1925. Прича о каро асовима (рус. Бубновая история), 1926. Ја сам убио (рус. Я убил), 1926. Морфијум (рус. Морфий), 1926. Трактат о стану (рус. Трактат о жилище), зборник „Трактат о стану”, 1926. Псалам (рус. Псалом), зборник „Трактат о стану”, 1926. Четири портрета (рус. Четыре портрета), зборник „Трактат о стану”, 1926. Језеро ракије (рус. Самогонное озеро), зборник „Трактат о стану”, 1926.
Публицистика и фељтони Из свега гласа (рус. Благим матом), 1925. Боема (рус. Богема), 1925. Братски поклон немачких радника (рус. Братский подарок немецких рабочих), 1922. Брачна катастрофа (рус. Брачная катастрофа), 1924. Прича о каро асовима (рус. Бубновая история), 1926. Урнебес с печатима (рус. Буза с печатями), 1925. Бурнаковски нећак (рус. Бурнаковский племянник), 1924. Бивши Сингер. Држ. фабрика у Подољску (рус. Бывший Зингер. Гос. механический завод в Подольске), 1922. У кафани (рус. В кафэ), 1920. У друштву и свету (рус. В обществе и свете), 1924. У позоришту Зимина. Скице оловком (рус. В театре Зимина. Наброски карандашом), 1923. У школи градића -{III}- Интернационале (rus. В школе городка III Интернационала), 1923. Московска фабрика за поправке трамваја (рус. Вагонно-ремонтный завод московского трамвая), 1922. Рат воде са жељезом (рус. Война воды с железом), оглед, 1924. Звркови на колосецима (рус. Волчки на колесах), 1922. Вратите платформу! (рус. Восстановите платформу!), 1925. Генијална личност (рус. Гениальная личность), 1925. Пропаст Шурке-опуномоћеника. Дословна прича радничког дописника (рус. Гибель Шурки-уполномоченного. Дословный рассказ рабкора), 1924.