Трећа српска пролетерска народно-ослободилачка ударна бригада формирана је 10. фебруара 1944. године у селу Пониквама, код Чајнича. Бригада је настала одлуком Главном штаба НОВ и ПО Србије, спајањем бораца Прве шумадијске и Прве јужноморавске бригаде. Од Прве јужноморавске бригаде формирана су два, а од Прве шумадијске бригаде један батаљон. На дан формирања бригада је имала 500 бораца. Бројно стање бригаде се стално повећавало, тако да је 15. септембра 1944. формиран и Четврти батаљон, а у октобру 1944. године бригада је имала 1.500 бораца
Први штаб бригаде сачињавали су - Радивоје Јовановић, командант; Сава Радојчић феђа, политички комесар; Никола Љубичић, заменик команданта; Мирко Милојковић, заменик политичког комесара и Милош Манојловић, начелник Штаба. Од свог формирања, фебруара 1944. до краја рата, маја 1945. године Трећа српска бригада се налазила у саставу Друге пролетерске дивизије и дејствовала је на територији Босне, Црне Горе и Србије.
Бригада је позната и под својим алтернативним називима — Трећа српска ударна бригада и Деветнаеста пролетерска бригада.
За своје заслуге током Народноослободилачког рата, бригада је, на предлог Врховног команданта НОВ и ПОЈ маршала Јосипа Броза Тита, одликована Орденом заслуга за народ са златним венцем, а 21. јула 1977. године и Орденом народног хероја. Била је најпре ударна, а потом је 7. октобра 1953. добила је почасни назив пролетерска и преименована у Деветнаесту пролетерску бригаду.
Борбени пут Треће српске бригаде
Народни хероји Треће српске бригаде Неки од бораца Треће српске бригаде, проглашени за народне хероје Југославије су: Петар Јовановић Комирићанац, заменик команданта бригаде Радивоје Јовановић, командант бригаде Војислав Манојловић, заменик командира Треће чете Трећег батаљона Никола Љубичић, заменик команданта бригаде Момчило Поповић, командир чете
Литература
Војна енциклопедија (књига седма). Београд 1974. година
Категорија:Бригаде НОВ Србије Категорија:Јединице и установе НОВЈ одликоване Орденом народног хероја