Охридско језеро (, ) је језеро у југозападном делу Северне Македоније и источном делу Албаније. Оно покрива површину од 358,2-{km²}-. Највећа ширина износи 14,8 -{km}-, а дужина језера је 30,8 -{km}-.
Назив У античком периоду назив је гласио Лихнидско језеро (), са значењем: бистро или светло језеро. Стари словенски назив, који је гласио Бело језеро, посведочен је у појединим изворима из средњовековног периода.
Географија Охридско језеро се убраја у ред већих европских језера, уз Балатонско које се налази у Мађарској, Женевско, Боденско и др. На југу Европе, то је свакако једно од највећих, а истовремено и једно од најдубљих језера. Његова дубина достиже до 289 -{m}-.
Језеро је смештено у дубокој и затвореној котлини. Са свих страна, а посебно са западне и источне окружују га високе планине. На истоку је планина Галичица (2255 -{m}-), а на западу Мокра Планина и Јабланица (1945 -{m}-).
Језеро се налази на надморској висини од 695 метара.
Сливу Охридског језера припада 40 река, од којих 23 на албанској и 17 на македонској територији.
Охридско језеро се одликује јединственим екосистемом, богатим ендемским и ретким биљним и животињским врстама. Посебност језера настала је услед географске изолације и велике геолошке старости. Такође и слив Охридског језера се одликује богатим биодиверзитетом и има неколико биљних врста ендемичних за Балканско полуострво.
Обале Охридског језера су биле насељене од праисторијског времена. Најстарије археолошке насеобине датирају из неолитског периода, око 6000 година п. н. е. Само на македонском делу слива је откривено више од 170 археолошких места.
Захваљујући оваквим особеностима 1980. године Охридско језеро и град Охрид су проглашени за Светску баштину, под заштитом Унеска.
Галерија
Види још
Црни Дрим Преспанско језеро Дојранско језеро Пастрмка охридска Залив костију
Референце
Литература
Спољашње везе Мапа Македонског дела језера
Категорија:Језера у Северној Македонији Категорија:Језера у Албанији Категорија:Светска баштина у Северној Македонији