Горњи Јеловац је село у саставу Града Приједора, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у селу је живјело 547 становника.
Према подацима из 1940. године, уочи почетка Другог свјетског рата, Горњи Јеловац је имао 1.158 становникадр Душан Алексић "Трагедија српских огњишта 1941. - 1995. год. у Јеловцу код Приједора", "Графомарк" Лакташи, 2015, стр. 289.. Село се налази на путу који води од Приједора према Козарској Дубици и спада у ред поткозарских насеља. Током Другог свјетског рата, Горњи Јеловац је претрпио тешка страдања. Село је, као и бројна друга мјеста у Поткозарју, било готово потпуно уништено у злочинима које су над српским становништвом починиле оружане снаге Независне Државе Хрватске. Та трагична дешавања представљају једно од бројних свједочанстава страдања Срба у овом крају.
Географија Горњи Јеловац се налази у самом срцу планине Козаре, на источним падинама врха Команда, који досеже надморску висину од 497 метара и доминира источном ивицом села. Са западне стране границу села чини гребен Планиница, док се према југу протеже превој Букова Коса на 287 метара надморске висине. Село је према сјеверу отворено ка Кнежопољу, граничећи са Доњим Јеловцем са природним наставком према варошици Кнежица. На сјевероистоку, на коти од 301 метар, уздиже се узвишење Патрија, тринаестовијековна српска кнежопољска стража.мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011. стр. 125.-142.Борислав Касагић, Патрија, "Горазд" Градишка, 1997. Кроз Горњи Јеловац пролази и дио регионалног асфалтног пута II реда број 1508, познатог као Пут козарског пробоја, који води од ријеке Мљечанице до подручне Основне школе „Петар Кочић“. Просјечна надморска висина села износи око 240 метара. По структури терена, око 60% подручја чини обрадиво земљиште, док је преосталих 40% покривено шумом. Селом протичу бројни водотокови: ријека Мљечаница, Јеловачка ријека (Јеловача), Пољански поток, Студена, као и Петровића поток, који тече од Продана до Церове косе. На подручју Горњег Јеловца налази се чак 27 извора питке воде, што представља значајан природни ресурс овог краја.прото Славко Вујасиновић "Хајдук Пеција", "Штампарија Браћа Јакшић" Бања Лука, 1933. стр. 7,26. поток (од Продана до Церове косе). Постоји 27 извора питке воде.мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011. стр. 15.-21.
Историја
Праисторијско и римско доба
Историја ширег подручја Горњег Јеловца сеже дубоко у прошлост. Први трагови људског присуства на овим просторима датирају још из праисторије, приближно око 4000. године прије Христа. Археолошки налази указују на континуиран живот у овом крају током више хиљада година.
У предримском и римском раздобљу, овдје је обитавало илирско племе Мезеја. Током неколико вијекова, Римљани су били присутни у региону, што потврђују различити археолошки и историјски докази. Са падом Западног римског царства у V вијеку, Мезеји нестају са историјске сцене.
Словенска, односно српска племена, насељавају ове крајеве вјероватно од VII вијека. Од тада, током више од тринаест вијекова, ово подручје пролази кроз бројне историјске изазове, укључујући страдања у бројним ратовима и сеобама. Историја краја је обиљежена борбом за опстанак, али и снажном културном и духовном трајношћу становништва."Фотомонографија Приједор", "Графомарк" Лакташи, 2012, стр. 5.-13.
Средњи вијек
Иако је познато да Срби насељавају шире подручје овог краја од VII вијека, није прецизно утврђено када се назив Горњи Јеловац први пут појављује у историјским изворима.
Током средњег вијека, подручјем данашње Босне и Херцеговине владала је династија Котроманића. У оквиру те лозе, једанаест владара носило је титулу Стефан, што у преводу значи „овјенчан круном“. Владање Котроманића трајало је у континуитету 176 година – почев од Стефана Пријезде I Котроманића (1290) па све до Стефана Вукчића Косаче, који је владао до 1466. године.
У једном историјски значајном периоду, крај познат као Доњи Краји, у чијем је саставу било и подручје Јеловца, налазио се под влашћу Стефана Твртка I Котроманића. Он је прво носио титулу бана (од 1367. до 1377), а потом и титулу краља (од 1377. до 1391. године), када је крунисан као краљ Срба, Босне, Приморја и Хумске земље.мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011, стр. 5.-13.
Турска владавина
Након престанка владавине династије Котроманић, подручје Горњег Јеловца, као и велики дио Босне, потпало је под османску (турску) власт. Бања Лука, као регионални центар, постаје сједиште Бањалучког санџака између 1554. и 1580. године, што указује на њену административну и војну важност.
Османска владавина трајала је од 1466. до 1878. године. Током тог периода, подручје је било подложно великом друштвеном, вјерском и културном притиску, али није доживјело значајнију модернизацију у смислу инфраструктуре или економског развоја.
Православни храмови у регији углавном су подизани у 19. вијеку, у вријеме попуштања рестрикција над хришћанским становништвом. Међутим, неки манастири, попут Моштанице, Гомионице и Липља, основани су знатно раније, и представљају свједочанство духовне истрајности српског народа током тешких времена туђе власти.
Ово раздобље оставило је дубоке трагове у колективном памћењу становништва, али је истовремено учврстило вјеру, културни идентитет и истрајност народа Поткозарја.мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011, стр. 31.-50.
Аустро-угарска управа
Од 1878. до краја 1918. године, подручје Горњег и Доњег Јеловца налазило се под управом Аустроугарске монархије. Окупација из 1878. годинеБерислав Гаврановић "Босна и Херцеговина у доба аустроугарске окупације, 1878. године", Академија наука и умјетности СР Босне и Херцеговине", Сарајево, 1973. означила је почетак значајних економских промјена. Уведене су нове технологије, отворене су пилане и млинови, а почела је и изградња основне инфраструктуре, што је допринијело убрзаном развоју регије.
У том периоду, 1898. године, у Доњем Јеловцу подигнут је православни храм Вазнесења Господњег, који и данас представља духовно средиште за локално становништво.
Ових четрдесет година аустроугарске управе често се описују као „златно доба“ у економском смислу.др Вјекослав Домљан "Прорајтали стољеће", https://6yka.com/kolumne/vjekoslav-domljan-prorajtali-stoljece, 14. јули 2017. иако је политичка и национална слобода била ограничена.
Међутим, Први свјетски рат (1914–1918) оставио је дубок траг. У ратним сукобима и репресалијама живот је изгубило преко 200 цивила, а значајан број становника (тачан број није документован)др Душан - Дуле Алексић, "Трагедија српских огњишта 1941. - 1995. год. у Јеловцу код Приједора", 2015. прикључио се српској војсци."Југословенски добровољачки корпус", "Војно дело" Београд, 1954. Међу њима, 36 добровољаца из овог краја учествовало је у пробоју Солунског фронта 1918. године, од којих су двојица дали своје животе за слободу.Прота Славко Вујасиновић "Кнешпоље и војвода Петар Пеција Петровић (Хајдук Пеција) 1830.-1875.", Бања Лука, 1933.мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011. стр. 51.-57.
Овај период у историји остаје запамћен као вријеме и напретка и великог страдања.
Краљевина СХС - Југославија
Од 1. децембра 1918. године подручје постаје саставни дио Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Деценију након Првог свјетског рата село је дио Врбаске бановине - покрајине Краљевине Југославије. Основна школа отворена је 1923. године у Доњем Јеловцу. Економски гледано период од 23 године владавине Краљевине.
Други свјетски рат
Срби, Јевреји и Роми су били стављени ван закона у независној држави Хрватској. Хрватска је са свим својим ресурсима била посвећена истребљењу Срба, јер им није гарантовала: радно мјесто, кретање, снабдјевање, лична и грађанска права, образовање, вјерска права, имовину,... па ни властити живот. За убиство Србина у ндХ нико није морао да одговара, нити је одговарао. Током Другог рата усташе - хрватски нацисти су поклале и на други начин умориле 626 цивила, међу којима је било 267 дјеце узраста до 15 годинаМарина Љубичић Богуновић "Усташки покољ над Србима у селима Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац код Приједора 1942. године", Бања Лука, 2021, стр. 68.. У овом мјесту усташе су убиле 50 мајки са њиховом дјецом, међу којима Радојку Мудринић и њених деветоро дјеце, Милку Петрић са осморо дјеце и Милицу Кнежевић са њених седморо дјеце.Драгоје Лукић "Рат и дјеца Козаре", Београд, 1990. У истом периоду погинуло је 59 војника НОП-а.мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011, стр. 58.-66.
Горњи Јеловац је једино мјесто у којем се налазе четириМарина Љубичић Богуновић "Усташки покољ над Србима у селима Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац код Приједора 1942. године", Бања Лука, 2021, масовне гробнице: Мацурска крчевина, Лакино кућиште, Хајдучки извор и Кнежевића лука. У засеоку Мацуре је покопано 312 особа; гдје је спомен-костурница (подигнута 1972. године) са исписаним именима 221 убијеног лица. У засеоку Лазићи је споменик са списком 30 убијених (1985. године). Поред дубичке цесте у Коларовој Луци се налази споменик на којем су исписана имена 109 убијених (подигнут 1972. године). На Патрији је споменик Пробоја нацистичко-усташког обруча 3./4. јули 1942. године (подигнут 1967. године, а обновљен 2009. године). Уз дубичку цесту код Дошена је споменик погинулим борцима НОП-а - са 38 имена (подигнут 1959. године). Исте године је постављена и спомен-плоча убијеним цивилима Јеловца Горњег, на згради некадашње подручне основне школе. На мосту код Бокâна, преко ријеке Мљечанице, се налази спомен-плоча - која означава мјесто преласка козарских устаника из Козаре према Патрији јула 1942. године (постављена 1981. године).
Спасоја Алексић, старац у 82. години (2010. године), дошао је до података да су извршиоци покоља у Јеловцу и читавом Поткозарју биле усташе. Од њих су 68% били Хрвати из Херцеговине (Широки Бријег = Лиштица, Ливно и Дувно), 10% Хрвати из Хрватске и 22% муслимани из БиХ.
Зликовци су убијали ненаоружан народ сјекирама, маљевима и ножевима, на кућном прагу, по воћњацима, шумарцимаИнститут за истраживање српских страдања у XX веку, Institute for Research on Suffering of the Serbs in XX Century http://www.serb-victims.org, гдје год би кога стигли.
У селу су потпуно угашена 34 огњишта - ни један члан породице није успио да избјегне покоље у селудр Душан Алексић "Шездесет и пет година основне школе у Горњем Јеловцу", "Графомарк" Лакташи, 2009.мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011. стр. и јасеновачку фабрику смрти, гдје су бруталне ликвидације и уморства вршени на 57 различитих начина.dr Gideon Greif "Jasenovac - Auschwitz of the Balkans", Kiryat Ono, Israel & Miami, FL, USA, 2008
ДФ/ФНР/СФР Југославија
По економским параметрима период од 1945. до 1991. године сматра се сребрним добом. У дане 26. и 27. октобра 1969. године два разорна земљотреса (6,0 и 6,4 степена по Рихтеровој скали) оштетила су многе зграде у Бањoj Луци и њеном окружењу, укључујући Горњи Јеловац. То је било вријеме када се велики број становника одселило (углавном трајно) у удаљенија мјеста Њемачке, Аустрије, Француске и Аустралије.мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011. стр. 109.-124.
У отаџбинско-одбрамбеном рату 1990.-1995.