Институт за повртарство је истраживачко-развојни институт који врши истраживање и развој у биотехнологији. Институт је основан 1946. године у форми Подреонске огледне пољопривредне станице у Смедеревској Паланци, а 2019. године Одлуком Владе Републике Србије Институт је променио правну форму у установу са пословним именом „Институт за повртарство Смедеревска Паланка“.

Суштина Института је та да се на једном одређеном простору врши научноистраживачка делатност већ 60-так година. Због специфичности правног система мењане су правне форме у којима је Институт пословао. Институт није профитна организација, јер његов основни циљ представља вршење систематског стваралачког рада ради стицања нових знања. Овај рад обавља се у циљу подизања општег цивилизацијског нивоа друштва и коришћења тих знања у свим областима друштвеног развоја. Систематски стваралачки рад запослени у Институту остварују примењеним и развојним истраживањима која су усмерена ка задовољавању потреба непосредних корисника резултата истраживања, основним истраживањима као основом за примењена и развојна истраживања и оспособљавањем кадра за научноистраживачки рад. Научноистраживачким организацијама у Србији дата је слобода да се баве и другим пословима којима се комерцијализују резултати научног и истраживачког рада, али строго под условом да се тим пословима не угрожава квалитет научноистраживачког рада.

Институт је акредитован за обављање научноистраживачке делатности која је у Републици Србији проглашена за делатност од посебног значаја за свеукупни развој Републике Србије. Поступак акредитације се обнавља сваке четири године. Поступак акредитације води Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије. Као организациона јединица Института за повртарство послује и Лабораторија за испитивање семена, акредитована од стране Акредитационог тела Србије за послове физичко-хемијских испитивања, биолошких испитивања и узорковања.

Делатност

Поред истраживања и развоја у биотехнологији, Институт за повртарство из Смедеревске Паланке обавља и следеће послове: проучавање билогије, физиологије, агротехнике и екологије повртарских култура, оплемењивање повртарског биља у циљу стварања нових и поправљања постојећих сорти и хибрида, проучавање и проналажење решења за савремене системе гајења повртарских култура, проучавање болести, штеточина и корова пољопривредног биља и семена, испитивање метода њиховог сузбијања и проучавање мера за спречавање, отклањање, сузбијање и искорењивање болести, штеточина и корова, проучавање сушења и чувања поврћа, прикупљање, проучавање и одржавање домаћих и интродукованих сорти и хибрида поврћа за потребе банке биљних гена, производња и дорада семена повртарског биља, трансфер и примена научнотехнолошких решења, стручна и здравствена контрола производње семена повртарског биља.

Производња

Институт за повртарство Смедеревска Паланка производи и продаје семе сорти и хибрида повртарског биља, следећих повртарских врста: блитва, боранија, бундева, грашак, диња, карфиол, краставац, кукуруз шећерац, купус, лубеница, лук, мрква, паприка, парадајз, пасуљ, паштрнак, першун, плави патлиџан, празилук, ротква, ротквица, салата, спанаћ, тиквица, цвекла и целер.

Институт за повртарство је уписан у Регистар произвођача семена, расада, мицелија јестивих и лековитих биља и Регистар дорађивача семена.

Поред семена из конвенционалне производње Институт продаје и семе за органску производњу и то: сертификовано органско семе и семе из периода конверзије. За органску производњу такође су погодна семена из конвенционалне производње, али у случају њихове употребе потребно је упутити захтев Министарству пољопривреде, да би оно утврдило испуњеност услова: да семе није третирано (овај услов испуњава већина наших семена)и да таквог органског семена нема на тржишту.

Расад паприке, парадајза, купуса и краставца представља још један производ којим Институт снабдева тржиште.

Организација научно-истраживачког рада

У Институту постоји Научно веће као стручни орган.

Организационе јединице Института за повртарство су: Одељење за генетику и оплемењивање поврћа Одељење за агротехнику и физиологију поврћа Одељење за заштиту поврћа Одељење за производњу семена Лабораторија за испитивање семена Одељење за дораду и паковање семена и Одељење заједничких послова

Историја

Инжењер Милан Шишковић је највише утицао на обликовање клице онога што већ 60-так година представља Институт за повртарство. Претпоследњег дана 1946. године Министарство пољопривреде Народне Републике Србије донело је Решење о оснивању рејонских огледних станица у Зајечару, Лесковцу и Приштини и подреонских огледних станица у Смедеревској Паланци, Крагујевцу и Прокупљу. Подреонска огледна станица у Смедеревској Паланци у то време била је део Топчидерског Института. Дипломирани инжењер пољопривреде Милан Шишковић у својим белешкама сведочи:

„На огледним пољима Топчидерског института од 36 ha, која су била у Паланци, требало је поставити и водити бројне сортне огледе и размножавање елитног материјала иностраног порекла са свима житарицама, сунцокретом и сојом. Сортни огледи са пшеницом били су нарочито бројни јер се проверавао обиман материјал из Чехословачке, Пољске и СССР. На крају 1947. године, огледна поља Топчидерског Института пренета су на Станицу, а са њима и бројни сортно – конкурсни и агротехнички огледи из области ратарства. Најтеже је било када за првих 4 месеца 1947. године нисмо добили ни динара (требало је тек да се изгласа буџет). Одржавање поља, исплата радне снаге и сви најнужнији трошкови подмирени су личним задужењима у граду. Положај руководиоца био је врло деликатан и незавидан. Овоме треба додати чињеницу да осим једног стручњака – оснивача није било других. Онај мали број упослених људи није знао ништа из области истраживачке службе, а посебно повртарске. Требало је пре свега доћи до бар приучених кадрова. Зато смо се бацили на обуку њајмањег броја људи који би могли колико-толико помоћи. Огледни рад тражио је своје, а требало је се уједно борити против материјално безнадежног стања чије решење није било потпуно сигурно. Требало је имати смелости, а и вере у помоћ заједнице и у сопствене снаге.”Достигнућа завода за оплемењивање и семенарство поврћа у Смед. Паланци која су од користи за праксу / Милан Шишковић. – стр. 22 – 32.

Дана 27. марта 1954. године Решењем бр. 86 Извршног Већа Народне Републике Србије огледна станица прераста у Завод за оплемењивање и семенарство поврћа, установу са самосталним финансирањем. У Заводу за оплемењивање и семенарство поврћа формира се 7 стручних одсека. Међу истраживачима се понајвише истичу Мирослав Поповић и Живојин Алексић. У Заводу је 13 кадрова са факултетским дипломама, лабораната има 14, земљишни фонд расте на 110 хектара од чега је 40 хектара под огледима. У то време водећа институција у области повртарства у држави постао је Завод за оплемењивање и семенарство из Смедеревске Паланке.

Дана 18. марта 1959. године Решењем Извршног Већа Народне скупштине Народне Републике Србије Завод прераста у Институт за повртарство. Земљишни фонд расте. Општина Улцињ у Црној Гори додељује Институту 132 хектара земљишта ради гајења поврћа.50 година Центра за повртарство : 1946 – 1996. / Живојин Алексић, Добрила Алексић, Небојша Маринковић. – Београд : Институт за истраживања у пољопривреди Србија, 1996 - стр. 31 Инвестира се у инфраструктурне објекте. Запослено је 27 истраживача. Институт за повртарство шаље своје запослене на специјализацију у САД, Холандију, Француску, Бугарску и Италију, а у Институт долазе инжењери пољопривреде из иностранства на специјализацију. Одвија се динамична међународна размена кадрова. У организационом смислу Институт се трансформише у Привредну организацију. Чак и инострани извори почињу да финансирају научне пројекте који се изводе у Институту. Укупан број запослених нараста на преко 300, а Институт почиње да се суочава са првим практичним привредним изазовима. У периоду од 1970. године до 1979. године Институт прима у радни однос још 12 истраживача, који успешним резултатима магистарских и докторских студија подижу углед Института за повртарство.

Године 1991. Република Србија доноси одлуку да организације које обављају научноистраживачку делатност у пољопривреди интегрише у један централни Институт за истраживања у пољопривреди Србија. Међу посебним организационим јединицима, такозваним Центрима нашао се и Центар за повртарство. Центар у то време послује успешно, премда економија читаве државе пролази кроз турбулентан период. Центар за повртарство стагнира, али не назадује.

Године 2006. отпочела је нова етапа у развоју Института за повртарство. Управни одбор Института за истраживања у пољопривреди Србија донео је Одлуку о подели Института, чиме је Центар осамостаљен, а Влада Републике Србије Одлуком о оснивању Института за повртарство доо Смедеревска Паланка извршила је његово ново статусно уређење.

У Институту за повртарство током дугогодишњег рада створено је око 150 сорти и хибрида повртарског биља, а у научноистраживачким активностима Института за повртарство учествовало је 65 инжењера, магистара и доктора наука. Институт је најпознатији по сортама и хибридима паприке и парадајза који налазе своје место на тржишту, не само у Србији, већ и у Бугарској, Румунији, Украјини, Белорусији, Македонији, Хрватској и Албанији.

Галерија

Референце

Литература

Павловић Љиљана (2009): Библиографија радова научних и стручних сарадника Института за повртарство у Смедеревској Паланци : магистарски рад. Универзитет у Београду, Филолошки факулет, 387 стр.

Спољашње везе Институт за повртарство Смедеревска Паланка Подаци о Институту за повртарство из Регистра научно-истраживачких организација Србије који води Министарство за науку и технолошки развој Подаци о Лабораторији за испитивање семена Института за повртарство из Регистра акредитованих организација који води Акредитационо тело Србије Фејсбук страница Института за повртарство FAO UN World Information and Early Warning System on Plant Genetic Resources for Food and Agriculture

Категорија:Грађевине у Смедеревској Паланци повртарство Категорија:Образовање у Смедеревској Паланци