десно|безоквира 1747 је била проста година.
Догађаји
Јануар
12. јануар — Француски маршал Мориц Саксонски је именован за генералног маршала краљевих логора и армија - последњи од петорице с тим звањем у време старог режима. 31. јануар — Отворена је Лондонска болница Лок, прва клиника у свету за венеричне болести.
Фебруар
2. фебруар — Рат за аустријско наслеђе - Опсада Антиба: пошто су Французи у граду добили појачање, аустро-сардинске снаге прекидају опсаду, касније током године ће поново опседати Ђенову. 10 - 11. фебруар — Рат краља Џорџа: Битка код Гранд Пре у Новој Скотији је француски успех.
Март
12. март — Умро је тибетански владар, под ћинговским сизеренством, Полхане Сонам Топгy, наслеђује га други син Гурме Намгyал (до 1750), последњи династички владар.
Април
9. април — Лорду Ловату, шкотском јакобитском вођи осуђеном због велеиздаје у Лондону одрубљена глава, последња особа на којој је у Уједињеном Краљевству примењена та метода егзекуције. 17. април — Рат за аустријско наслеђе: Француска објављује рат холандским Уједињеним провинцијама, убрзо заузимају Зеландску Фландрију и Баријерне тврђаве. април — Адел-шах Афшар, нећак персијског владара Надера, заузео је Херат заједно са систанским побуњеницима и навео Курде у тој регији на побуну против Надера. април — Погодба грофа Јосипа Драшковића и његових "Влаха": ослобођени су већине кметских обавеза (повластице еродирају већ 1750-тих због задужености Драшковића).
Мај
1. мај — Отворена летња палата Фридриха Великог, Сансоуци ("Без бриге"). 4. мај — У страху од француске инвазије, Вилхелм IV је именован за стадтхолдера холандски Уједињених провинција (до 1751), чиме се после 45 година завршава период без стадтхолдера у Холандији. мај — Отмица Гарофалије, удовице гусара Крила Цвјетковића, погубљеног прошле године, из затвора скадарског паше. Млечани кажњавају Пераст да би удовољили Турцима, због чега економски опада. 14. мај — Рат за аустријско наслеђе: Прва битка код рта Финистере у којој британска морнарица наноси тежак пораз француској флоти која је покушала доставити намирнице колонијалним снагама у Новој Француској. 20. мај — Поручник Џемс Линд, бродски лекар на ХМС Салисбурy, започиње експерименте са разним супстанцама, који показују да цитруси лече скорбут - први експеримент са контролним групама (цитруси се користе против скорбута тек од 1790-тих).
Јун
9. јун — Јапански цар Сакурамацхи је абдицирао у корист сина принца Тохита који постаје цар Момозоно (до 1762). Стварни владар је шогун Токугава Иесхиге. јун — Хенрy Еллис истражује Хадсонов залив не би ли нашао Северозападни пролаз, без успјеха. 20. јун — Персијски владар Надер-шах Афшар, на походу у Хорасану против курдских побуњеника, убијен је од својих дворана, уплашених за своје животе. Наслеђује га нећак Адел-шах Афшар (до 1748), али царство се убрзо распада: осамостаљују се дуранијски Авганистан, канати Бухарски (емират 1785, руски протекторат од 1873, Совјети заузели 1920), Ардабилски (до 1808), Ганџански (до 1805), Нахичевански (до 1828) и Шекински (до 1819).
Јул
2. јул — Рат за аустријско наслеђе: - Битка код Лауфелда: Французи маршала де Саxа су поразили савезничку војску у Лимбургу. Затим опседају Берген оп Зоом у Брабанту. 19. јул — Рат за аустријско наслеђе:- Битка на Асиети: Французи су покушали заузети сардинско утврђење у Алпима али су потучени уз 3.700 мртвих, укључујући команданта, витеза од Беле-Ислеа.
Август
5. август — Илирска дворска комисија постаје депутација, потчињена непосредно владару, а не Угарској, равноправна другим дворским канцеларијама (укинута 1777) - мађарске власти су биле противне Комисији, изазивале су сукобе компетенција. 15. август — Санктпетербуршка конвенција: војни савез Русије, Британије и Холандије против Француске и Пруске. 24. август — Смењен је велики везир Тирјаки Хаџи Мехмет-паша, постављен је Сејид Абдулах-паша (до 1750).
Септембар
18. септембар — Французи заузимају Берген оп Зоом. септембар — Извештаји о урагану или два у Карибима, северноамеричкој обали и на Бермудима. Још један у новембру у Карибима.
Октобар
12. октобар — Паштунска племенска скупштина, Лоyа јирга, у Кандахару изабире Ахмада Шаха Дуранија за емира, чиме настаје Дуранијско царство, држава од које потиче сувремени Авганистан. Поред Кандахара, Дурани за сада има и Газни, Кабул и Пешавар. 25. октобар — Рат за аустријско наслеђе: Друга битка код рта Финистере у којој Британци уништавају још један француски конвој за америчке и карипске колоније. Те колоније су на ивици глади, Енглези контролишу Ламанш па трпи и економија француске метрополе.
Новембар
17 - 19. новембар — Кноwлесови нереди у Бостону, након што је британски адмирал Кноwлес принудио 46 Бостонаца на службу. Неколико дана касније објављен је памфлет у коме се нереди хвале као одбрана природних права, што би било први пут да се идеје Јохна Лоцкеа користе за оправдање отпора властима у Америци. 22. новембар — Принцу Вилијаму IV је додељено наследно стадтхолдерско звање Холандске републике чиме је Холандија постала де фацто наследна монархија. 29. новембар — Фра Филип Грабовац заточен у Венецији због књиге "Цвит разговора народа и језика илиричкога алити рвацкога", инквизиција је у просинцу наредила спаљивање примерака књиге.
Децембар
17. децембар — Државни прокуратор Марко Фосцарини износи у Великом већу недостатке и неправилности млетачке управе и власти у Далмацији: ситуација је тешка, домаћи и страни функционери користе положаје за богаћење. Отпор колона траје већ десетак година - након нереда на Рабу, Пагу и Шолти, у Каштелима и околини Задра, млетачке власти хапшењем истакнутијих људи 1747-48. за сада заводе ред.
Кроз годину
Али-паша Хећимоглу поново долази за везира у Босну, поново да би утерао порезе, с истим резултатом као и 1745. У Босни до 1756 преовлађују немири и буне. Ове године, сељаци тузланског кадилука дижу побуну због вишег пореза, таксита (оброка) и кулука, непосредно због подизања града. Сејид Мехмед-паша Силахдар је београдски мухафиз 1747-48. Шејх Мехмед-паша из Ужица га оптужује да је "уништио вилајет" јер су његови зулумћари узели стотине кеса гроша од сиротиње (2.000 харачких глава дугује 42.000 гроша). У Ужицу избија побуна, вођена је битка са чачанским мутеселимом. На београдског везира се жали и крушевачки санџакбег Исмаил-бег, као и на лесковачке спахије У Београдском пашалуку до 1780-их преовлађују "неред, зулум и поквареност". Османлије прихватају захтев Марије Терезије за обнову Београдског мира, тј. склопљен је "вечни мир". Мир се наставља још четири деценије, у Шумадију се досељава доста људи из других српских крајева. Подмаршал Енгелсхофен започиње регулацију у Славонској и Сремској крајини - другачија организација, уведена класа "контрибуената", кметова, што изазива незадовољство и неуспех. Нова Градишка (основана следеће године) и Славонски Брод седишта пуковнија. У Купинову основана шајкашка чета, од крајишника расформиране Поморишке крајине оснива се 1746-47 земаљска покрајинска милиција. У Суботици основана католичка латинска школа, под вођством фрањевачког самостана. Организирају се покрајинске владе и судови у свим покрајинама Хабсбуршке монархије. Атанасије II Гавриловић је нови пећки патријарх (до 1752). И ове године, сукоби између Црногораца и Албанаца у Котору.
Датум непознат
Википедија:Непознат датум — Патријарх српски Атанасије II је изабран за архиепископа пећког и патријарха српског.
Рођења
Александар Безбородко
Тимоти Декстер
Сигмунд Зоис
Леви Барент Коен
Леополд II, цар Светог римског царства
Теодор Поповић
Жан Ребел Роже-Дико
Григориј Шелихов Бартелеми Шерер
Смрти
Стјепан Бадрић Бонвал-паша
Леополд Десауски
Кристина Лујза од Етингена
Ален Рене Лезаж
Февзи Мостари
Неофит VI Цариградски
Амаро Парго
Јохан Шуленбург
Дани сећања
__NOTOC__
Категорија:1740-е