Дивљански манастир, Манастир Дивљанa, а неки га зову Манастир Светог великомученика Димитрија је манастир Српске православне цркве у Епархији нишкој, у селу Дивљанa, близу Дивљанског језера,Југоисточна Србија: Манастир Свети Димитрије и Запис , Приступљено 17. 2. 2013. на 5 километара јужно од Беле Паланке у подножју југоисточног дела Суве планине, на 450 мнв. Старешина манастира је протосинђел Серафим Живковић.Општина Српска.ру: Манастир светог Димитрија, 28. 7. 2006., Приступљено 17. 2. 2013.
Посвећен је Светом великомученику Димитрију мироточивом.Општина Бела Паланка: Манастир Св. Димитрија, Приступљено 17. 2. 2013. који се слави 8. новембра.Прва манастирска Црква која се налазила на овом месту још у античком периоду, била је тробродна базилика античког ранохришћанског типа, а по предању подигнута је 394. године. Манастирску Цркву је подигао по предању свети Никита Ремезијански. Манастир је први пут разорен словенским најездама 614. године, а први пут је обновљен 870. године, када су највероватније покрштена племена Словена која су овде живела. Пошто је град Ремезијана био до темеља порушен, а град изгубио седиште епископске катедре, овај манастир постао је средишња светиња средњег Понишавља.Манастир је у потпуности разорен 1386. године турским освајањима, када су разорени многи градови, села и светиње у понишављу. Предање казује да је манастир убрзо обновљен, већ 1395. године, а да су га обновила Мрњавчевићи.
. У манастиру је забележен већи број античких споменика из IV века, од којих се могу видети 2 капитела. Око 880. године када је отпочела нова христијанизација почиње и образовање нових епископија.Православље бр. 927: Обнова манастира Дивљана, М. Раденковић , Приступљено 17. 2. 2013. На основу материјалних налаза и повеље византијског цара Василија II верује се да је на истом месту постојао ранохришћански објекат из IX века и да је био центар обновљеног црквеног живота у средњем Понишављу био смештен управо у овом манастиру.
Положај и карактеристике манастирског комплекса Манастир Светог великомученика Димитрија у Дивљани, територијално припада нишкој епархији, а административно општини Бела Паланка. Налази се на пет километара јужно од Беле Паланке, недалеко од античког пута за Скопље и Солун. Смештен је на 450 метара надморске висине у подножју југоисточног дела Суве планине, подно Дивне Горице чије се шумовите падине спуштају до манастирских ливада, са којих се пружа јединствен поглед на Сврљишке планине и Шљивовички врх.
Карактеристике раније цркве мини|Прочеље манастирске цркве Прва манастирска црква била је античка тробродна базилика ранохришћанског типа. То се може документовати временом настанка, нађеним археолошким материјалом и суседним и другим црквама таквог типа из тог времена. Ремезијанске ранохришћанске цркве из тог доба су углавном биле оријентисане исток-запад са олтаром на источној страни, где је саборна била величине 16х30м. Изнад главног улаза стајао би неки трем којег су носила два носача, у виду масивних стубова који су поседовали базу и капител. На капителима су обично били урезани ранохришћански крст и знак омега. Подови и зидна оплата били су од мермера.Ђ. Мано-Зиси, Љ. Поповић, Бела Паланка (Ремезијана) археолошка ископавања, Старинар 9-10, 1958-1959, Београд, страна 98-99; С. Гушић, Урбанизам Ремезијане од I до IV века, Саопштења, XIX, 1987, Београд, страна 21-35 Црква Св. Димитрија у Дивљани, је била величине 19х12м. Тадашња црква у Дивљанима доста је личила на данашњу цркву, била је скоро исте величине, такорећи исте основе и на истој локацији, једино што је имала већи западни портал. Данашња црква је изграђена у романском и неоренесансном стилу. Имала је двоспратну кровну конструкцију у комбинацији са решењенем запдног прочеља и на тај начин је створен утисак тробродности цркве. Овде имамо одсуство кубета, фризове са 124 слепе аркадице, лизене, трифоре и др.Пиротски зборник , 2004/2005, бр. 29-30, УДК 902(497.11), Архитектура цркве, страна 122
Историјат На месту Дивљанског манастира кроз векове уназад било разних храмова који су рушени и поново подизани, све док није изграђен манастир какав данас изгледа. По неким подацима, први хришћански храм, црква Дивљанског манастира, подигнут је 394. године нове ере.Ж. Јоцић, Никета из Рамезијане, Ниш, 1998, страна 190, 194-198 Ова црква је саграђена на темељима старог паганског храма посвећен богу сунца Митри. Ово место је било култно кроз векове па се зато и касније ту изградио цео комплекс и сам манастир. Ово је морало да се деси јер је вера тадашње државе била хришћанство па се и црква морала прилагодити томе што доводи до стварања хришћанског храма. Међутим ни Митеј није био први култни објекат који је ту стајао пре Дивљанског манастира.Пиротски зборник , 2004/2005, бр. 29-30, УДК 902(497.11), Старија издања Дивљанског манастира, страна 111 Праисторијска и античка налазишта На основу различитих записа и извора долази се до податка да је простор данашњег села Дивљана одувек било насељено и било једно од светих места античког доба локалног трибалског становништва (трачани). Конкретно, на само километар од тренутне локације манастира , Игриште, је било праисторијско насеље из бронзаног доба негде око 1200 година пре нове ере,Пиротски зборник , 2004/2005, бр. 29-30, УДК 902(497.11), Свето место DIVIANA, страна 111 а само 600 метара од манастира гробне јаме са пепелом покојника и разним керамичким прилозима. У радијусу мање од километара око манастира налазила су се још неколико насеобина и то из доба Римљана (Стасовац Спасовац на генералшабовој карти из 1881. Године (претпоставка од за име од Св. Спас), Билс, „Villа rustica“ и теберна). На основу овога можемо закључити да је ова локација била место где се окупљао позамашан број људстава у то доба. Ту је и на неких 5 километара од манастира и стара насеобина Ремезијана, или данашња Бела Паланка.Пиротски зборник , 2004/2005, бр. 29-30, УДК 902(497.11), Свето место DIVIANA, страна 112 Међутим, због зуба времена у самом селу Дивљана није сачувано неко јасније предање о паганском храму пре њега и осталим храмовима који су били у близини. Једино шта може да нам укаже на њих су легенде о вилама, са блиском везом античких нимфи.Пиротски зборник , 2004/2005, бр. 29-30, УДК 902(497.11), Трачки храм код врела, страна 114 Ово светилиште угашено је 392. године нове ере, непосредно пре оснивања манастира Св. Димитрија, у чији ентеријер су пренете реликвије старог храма: мермерна икона нимфе мермерна икона трачког коњаника Сви храмови који су били посвећени богу Митри, били су у близини главних путева и обавезно у близини воде било којег типа. Ово је било карактеристично за време 2. и 3. века нове ере, и то са посебним истицањем у понишавском округу и то на основу два завештана олтара који се налазе у Дивљани и Осмакову и двему рељефних икона са локацијама у Рагодешу и Расници и то све у кругу од неких 20 km.О налазима са лит. Опширно, Љ. Зотовић, нав. Дело, страна 12,40,60,62Пиротски зборник , 2004/2005, бр. 29-30, УДК 902(497.11), Трачки храм код врела, страна 116, 2. пасус Митреји су грађени у мањим димензијама, обично 5х10м са оријентацијом углавном исток-запад што је супротно каснијим црквама, олтарима на западној страни а улазом на источној.Пиротски зборник , 2004/2005, бр. 29-30, УДК 902(497.11), Трачки храм код врела, страна 116, 3. пасус Антички материјал на овом локалитету је многобројан и ова скупина спада у богатије у југоисточној Србији. Поред овде горенаведених у тексту ту су и следећа налазишта: Један велики камен импост капител, висине 64 cm, пречника у доњем делу 53 cm, страница у горњем делу 72 cm. На њему се налазио старохришћански крст у прстену на предњој страни и ознаком омега по свим вертикалним ивицамаПиротски зборник , 2004/2005, бр. 29-30, УДК 902(497.11), Археолошки налази, страна 122, задњи пасус Две округле камене двостране базе из исте целине са капителомЖ. Јоцић, Никета из Ремезијане, страна 195-196 Три трупа античког каменог стуба дуга по 2mПиротски зборник , 2004/2005, бр. 29-30, УДК 902(497.11), Археолошки налази, страна 123, 3. пасус Два античка камена стуба квадратне основе 20 cm и неких 60 cm дугачкиПиротски зборник , 2004/2005, бр. 29-30, УДК 902(497.11), Археолошки налази, страна 123, 4. пасус Један антички камени стуб за чесмуПиротски зборник , 2004/2005, бр. 29-30, УДК 902(497.11), Археолошки налази, страна 123, 5. пасус Фрагмент античког каменог споменика са сачуваним латинским словима: „dici“ Камени свети престо (стуб од црвенкастог пешчара, висине изнад пода 95 cm, носи камеу плочу димензија 150х105cm)П. Гагулић, Опис манастира Св. Великомученика Димитрија у Дивљани, рукопис, Ниш, 1957. година
Порекло имена манастира Дивљана Сам назив Дивљана потиче од латинске речи "Divus", што у преводу на српски језик означава бога. Исто тако, по наводима професора С. Петровића, имамо топониме са основом и кореном речи: див, дивљи (дивји). Сви знамо, да су дивови били саставни део српске религије пре хришћанства. Да све буде још уверљивије, „сама српска реч див је изведеница од диево, којом су сви индоевропски народи називали своје богове: индијски дева, староперсијски даева, латински дивус и деус“.С. Петровић, Српска митологија 1, Ниш, 1999, страна 106 Међутим, очигледно је да данашњи назив Дивљана води од латинске речи Diviana, што на српском значи Боговина.Пиротски зборник , 2004/2005, бр. 29-30, УДК 902(497.11), Трачки храм код врела, страна 113, пасус 3-4
Ранохришћанска црква Епископ Св. Никета Оснивач манастира је био чувени белопаланачки (ремезијански) епископ Св. Никета (338-420), и прва црква је подигнута крајем 4. века између 392.-395. године нове ере. Епископ Никета је био доста познат по својим достигнућима широм римског царства између којих су плодна мисионарска и књижевна делатност.Ж. Јоцић, Никета из Рамезијане, стр.196 Никета је држао место владике пуне 54 године у Белој паланци (366-420) иза кога остају многе цркве и манастири који спадају у једне од најстаријих у том крају. Колико је био познат и важан у то време, говори чињеница да се у то време исто по први пут отварају манастири у Милану од стране епископа Амброзија (374-379), у Тугасти 398. године од стране Св. Августина, у Марсеју 415. године од стране Јована Касијана.А. Францен, нав. дело, страна 88; Ж. Јоцић, нав. дело, страна 190
Међутим, у време када настаје сам Дивљански манастир, за римско царство је то било веома тешко време због честих упада Гота преко Дунава па је било константног разарања. У ово бурно доба, епископ Никета, без предаха и неуморно ради на више страна и све то како би заштитио у утврдио православну веру на овим просторима. Он је одржавао везу са високим функционерима тог времена као што су: Цар Теодосије Папе Дамас Сириције и Иноћентије Патријарх Св. Јован Златоусти Епископи и писци Св. Паулин, Св. Амброзије, Св. Августин, Св. Јероним, Сулпиције Север и др.Пиротски зборник , 2004/2005, бр. 29-30, УДК 902(497.11), Ранохришћанска црква, страна 119, 2. пасус
Избор локације самог манастира