Ивано-Франковск

Ивано-Франковск (, , ) град је у западној Украјини и главни град истоимене области. Добио је име по књижевнику Ивану Франку. Према процени из 2012. у граду је живело 224.660 становника.

Изграђен средином 17. века као тврђава пољске породице Потоцки, Станиславов је припао Хабзбуршкој монархији током Прве поделе Пољске 1772. године, након чега је био у саставу Аустријског царства 1804. године. Тврђава је полако претворена у један од најистакнутијих градова у подножју Карпата. Након Првог светског рата, неколико месеци је био привремена престоница Западноукрајинске Народне Републике. Након Ришког споразума, Станиславов је постао део Друге пољске републике. Након совјетске инвазије Пољске, на почетку Другог светског рата, град је анектирао Совјетски Савез, да би га две године касније окупирао Трећи рајх. Ослобађањем Совјетске Украјине 1944. године и променом граница, комунистички режим је градом управљао наредних четири и по деценија. Неколико година пре распада Совјетског Савеза, у граду је подигнута плаво-жута застава као симбол независне Украјине..

Посетиоци града могу уочити елементе различитих култура испреплетених у Ивано-Франковску, пољска градска кућа, пословни центар аустроугарског града, совјетски монтажни стамбени блокови на сеоском и урбаном ободу града итд. Ивано-Франковск је такође један од главних градова Карпатске Еврорегије.

Назив града thumb|180px|Станислав Потоцки по коме је град добио првобитно име. Станиславов је основан као тврђава и добио је име по пољском хетману Станиславу Потоцком. Неки извори тврде да је име добио по његовом унуку, такође Станиславу. Након Прве поделе Пољске 1772. године, име је на немачком језику преписано као Станислау, пошто је град постао део Аустријског царства (будуће Аустроугарске), међутим, након револуције 1848., град је носио три различита језичка превода свог имена: немачки, пољски, и рутенски (, , [Stanislaviv Stanyslaviv]). Остали преводи који се користе у локалним медијима укључују и .

Након Другог светског рата совјетске власти су назив града промениле у поједностављену верзију Станислав (, ). Град је 1962. године, на 300. годишњицу оснивања, преименован је у част украјинског писца Ивана Франка. Због сложеног имена града, становници га незванично називају једноставно Франик. Иако је Ивано-Франковск званично прихваћено име, првобитно име града никада није у потпуности напуштено и / или заборављено и може се наћи у граду у свим варијантама.

thumb|100px|Иван Франко Име града мењало се неколико пута кроз векове. Основан је као Станиславов, али 1772. транслитерација се променила у Станислау, 1919. у Станиславив и поново у Станиславов. Године 1939. транслитерација се променила у Станислав, 1941. у Станислау, 1944. поново у Станислав. И коначно, 9. новембра 1962. године име је званично променио први секретар Никита Хрушчов, наводно у част песнику Ивану Франку.

Град Станиславов основан је као тврђава у циљу заштите Државне заједнице Пољске и Литваније од татарских упада и одбране мултиетничког становништва региона у случају оружаних сукоба, попут устанка Богдана Хмељницког 1648. године. Утврђење је првобитно саграђено поред села Заболотив (познато од 1435), и села Књахинин (1449). Село Заболотив и земљиште око села купио је Анджеј Потоцко од другог пољског племића, Жечковског. Потоцки је издао декларацију о оснивању града са Магдебуршким правом 7. маја 1662., али град и његова права, међутим, пољска круна није признала све до 14. августа 1663., када га је Јан Казимир коначно признао. До 1672. године тврђава је обновљена, дрвене грађевине замењене су грађевинама од камена, цигле и малтера. Такође је на месту старије дрвене грађевине подигнута нова велика утврђена палата Потоцки. Данас ова зграда служи као војна болница. Исте године Јевреји су добили право да постану стални становници, који могу радити, обављати трговину и слободно се кретати у граду и ван њега.Jewish Genealogy – The Jewish Settlement from its Inception until 1772.

Првобитно је град био подељен на два округа: Тисмениција и Халич. Негде 1817–1819. године суседно село Заболотија, које је имало посебан статус, укључено је у град као нова област, док је округ Тисмениција подељен на округ Тисмениција и Лисец. Свака област је имала своју главну улицу која одговара њеном називу: улица Халич (Халички округ), улица Тшменица која је данас Улица независности (округ Тисмениција), улица Заболотив - улица Михаила Грушевског и улица Василијанок (округ Заболотија), и улица Лисец - улица хетмана Мазепа (округ Лисец). Касније је град подељен на шест мањих четврти: средина града у којој је живело богато католичко становништво и патрицији, пиџамче, и четири предграђа - Заболотив, Тисмениција, Халич и Лисец у којима су живели плебејци.

thumb|left|100px|Аустријска царска и краљевска марка, поништена 1891. са немачким и пољским именима. Октобра 1918. Аустроугарска се распала и проглашена је Западноукрајинска Народна Република (ЗУНР).Toronto Ukrainian Genealogy Group – History of Galicia У првим месецима 1919. године (од јануара до маја) град је био привремена престоница Западноукрајинске Народне Републике, док се још опорављао од Првог светског рата. Све државне ствари одвијале су се у згради хотела Дњистер, где је био састављен и потписан Акт Злуки (Акт о уједињењу) 22. јануара 1919. године чиме је проглашена Украјинска Народна Република.Yanukovych condemns attempts to undermine unity, Kyiv Post (21 January 2011) Исте године град је био предмет Пољско-украјинског и Румунско-украјинског конфликта, да би га на крају анектирала Пољска као део Друге пољске републике. Град је постао седиште Станиславовског војводства. У летњим месецима од 25. маја до 21. августа 1919. окупирала га је румунска војска. Током Пољско-совјетског рата 1920. године, Црвена армија је краткотрајно заузела град. Након повлачења Совјета, украјинске трупе одане Симону Петљури неколико дана су окупирале град. У овом периоду историје град је био у потпуном хаосу.Jewish Genealogy – Between the Two World Wars

У инвазији на Пољску 1939. године од стране Трећег рајха и совјетских трупа, територију града заузели су Совјети септембра 1939. и укључили је у састав Украјинске ССР. Између септембра 1939. и јуна 1941. совјетски режим наредио је хиљадама становника града да напусте своје куће и преселе се у Сибир, где је већина њих настрадала. Бројни људи су извучени из градског затвора и једноставно стрељани изван града када су га совјетске снаге напустиле 1941. Ивано-Франковск су окупирале немачке снаге од 2. јула 1941. до 27. јула 1944. Било је више од 40.000 Јевреја у Станиславову, када га је 26. јула 1941. окупирала Немачка. Током окупације (1941–1944) убијено је више од 600 образованих Пољака и већина јеврејског становништва града.yadvashem.org

Почетком 1944. град је постао део Совјетског Савеза и преименован је у "Станислав". Совјети су приморали већину пољског становништва да напусти град, већина се настанила на новоприкљученим пољским територијама. Током послератног периода град је био део Карпатске војне области у којој је била распоређена совјетска 38. армија која је учествовала у Операцији Дунав.

Временска линија thumb|Градски музеј уметности. 1650–1662: оснивање приватне тврђаве Потоцки и тражење Магдебуршког права 1662–1772: Станиславов, Државна заједница Пољске и Литваније (у Краљевини Пољској), 1772–1815: Станислау, Хабзбуршка монархија (у Краљевини Галицији и Лодомерији), 1815–1918: Станислау, Аустријско царство, затим Аустроугарска, новембар 1918 – мај 1919: Станиславив, Западноукрајинска Народна Република, мај 1919 – септембар 1939: Станиславов, Друга пољска република, седиште Станиславовског војводства, октобар 1939 – јун 1941: Станиславив, Украјинска Совјетска Социјалистичка Република, јул 1941 – август 1944: Станислау, седиште округа Станислау, дистрикт Галиција, Генерално губернаторство, август 1944 – 9. новембар 1962.: Станислав, 9. новембар 1962.: преименован у Ивано-Франковск, седиште области, Украјинска Совјетска Социјалистичка Република, Након 1991: Ивано-Франковск, независна Украјина.

Географија thumb|left| Поглед из ваздуха на Ивано-Франковск Град се налази у карпатском региону североисточно од планинског ланца, а налази се на око 120 метара изнад нивоа мора. Једна од неколико главних географских карактеристика је брдо Вовчинец, такође познато као планине Вовчинец. Брдо досеже 300-350 метара надморске висине и део је Покутјске висоравни (висија). Око брда се река Бистриција грана у Надвирнску Бистрицију, Солотвинску Бистрицију и Ворону. Последње две реке су природна граница између Покутјске висоравни и Станиславског басена. Брдо Вовчинец налази се непосредно изван и североисточно од Ивано-Франковска. Смештено југоисточно од Станиславског басена у правцу долине реке Прут и Хоросненске висоравни (Прут-Бистриција). Највиша тачка висоравни је врх Хостра, 425 метара.

Најближи суседни град је Тимениција, удаљености мање од 10 километара источно. Остали градови који се налазе у радијусу од 25 до 30 км су Тлумач (исток), Надвирна (југ), Калуш (запад) и Галич (север).

Клима

Као у већини Украјине, клима је умерено континентална са топлим летима и прилично хладним зимама. Просечан број дана са падавинама је 170. Већина падавина долази током зимских месеци, а најмање током ране јесени. Олује са грмљавинама се јављају углавном у летним месецима, у просеку око 25 дана годишње. Ивано-Франковск у просеку има око 296 магловитих дана годишње, а око 24 месечно.

Становништво Према процени, у граду је 2012. живело 224.660 становника.

Напомена: Историјски подаци о становништву преузети су са портала Ивано-Франковска, more recent – the Regional Directorate of Statistics. Постоје и друге информације о расту становништва као што је "JewishGen". Са звездицом су идентификоване године приближних података. У 18. веку, диференцијација међу Пољацима и Украјинцима била је по верској припадности, а не по етничкој припадности (католици против православаца). 1732 популација Словени – 1,518 Јевреји – 1,420 Јермени – 333 непознато – 29 1792 популација Словени – 2,526 Јевреји – 2,412 Јермени – 510 1869 популација Јевреји – 8,088 Пољаци – 4,221 Украјинци – 2,236 остали – 186 Јермени – 55 1880 популација Јевреји – 10,023 Пољаци – 5,584 Украјинци – 2,794 Немци – 135 Јермени – 90 1900 популација Јевреји – 13,826 Пољаци – 8,334 Украјинци – 4,606 Немци – 149 Јермени – 58 Чеси – 39 1910 популација Јевреји – 15,161 Пољаци – 9,065 Украјинци – 5,624 1921 популација Пољаци – 21,581 Јевреји – 20,208 Украјинци – 8,441 Немци – 1,076 остали – 74 Чеси – 11 thumb|Поглед на улицу Сичових Стрилцив thumb|Угао Витовске улице и улице независности Администрација И градска и регионална управа, као и регионално веће налазе се у великој белој згради у улици Хрушевског, локално познатој као Били Дим или Били Будинок. Испред зграде налази се велики отворени простор који је омеђен Шепталном улицом на североистоку, улицом Хрушевског на југоистоку и Мелничуковом улицом на југозападном. Поред зграде се налази споменик у част уједињења западне Украјине са остатком Украјине. Главна карактеристика меморијала је висока мермерна стела, чије су обе стране украшене киповима: камењар (запад) и кобзар (исток).

Бивши градоначелници Богдан Борович (ОУН) јул 1994 – јун 1998 Зиновиј Шкутјак (Наша Украјина) март 1998 – 26. март 2006 Виктор Ањушкевичус (Украјинска народна партија) 26. март 2006 – 2015 Руслан Марцинкив (Свеукрајинска унија „Свобода“) 2015 -

Улице thumb|Део улице Независности (тзв. Стометривка)

Ивано-Франковск

Źródło i licencja