Пантеизам је учење према којем су Бог и васељена (или природа) једно те исто,"the term 'pantheist' designates one who holds both that everything constitutes a unity and that this unity is divine." или да све ствари сачињавају свеобухватног, иманентног бога. Пантеистичко веровање не препознаје посебног личног бога, антропоморфног или другог, већ уместо тога карактерише широк спектар доктрина које се разликују у облицима односа између стварности и божанства. Пантеистички концепти датирају хиљадама година уназад, а пантеистички елементи су идентификовани у различитим религијским традицијама. Термин пантеизам је сковао математичар Џозеф Рафсон 1697. године и од тада се користи за описивање веровања разних људи и организација. Најпознатији пантеистички систем у модерној филозофији је Спинозин, мада је пантеистичка реторика цветала у 19. веку, на пример у радовима Емерсона.Блекбурн, Сајмон. 1999. Оксфордски филозофски речник. Нови Сад: Светови
Пантеизам је популаризован у западној култури као теологија и филозофија заснована на делима филозофа из 17. века Баруха Спинозе, посебно на његовој књизи Етика. Пантеистички став је у 16. веку заузео филозоф и космолог Ђордано Бруно. Идеје које подсећају на пантеизам постојале су у религијама јужне и источне Азије пре 18. века (посебно сикизам, хиндуизам, санамахизам, конфучијанизам и таоизам).
Етимологија
Пантеизам потиче од грчког πᾶν -{pan}- (што значи „све, од свега“) и θεός -{theos}- (што значи „бог, божански“). Прва позната комбинација ових корена појављује се на латинском језику, у књизи Џозефа Рафсона из 1697. -{De Spatio Reali seu Ente Infinito}-, где се позива на „пантеизам“ Спинозе и других.
Дефиниције
Постоје бројне дефиниције пантеизма. Неки то сматрају теолошким и философским ставом о Богу.
Пантеизам је став да је све део свеобухватног, иманентног Бога. Сви облици стварности се тада могу сматрати било модусима тог Бића, или идентичним са њим... Неки сматрају да је пантеизам нерелигиозни филозофски став. За њих, пантеизам је гледиште да су Универзум (у смислу тоталитета свег постојања) и Бог идентични (имплицирајући порицање личности и трансцендентности Бога).
Историја Предмодерна времена
Рани трагови пантеистичке мисли могу се наћи у теологији древне грчке религије орфизма, где је пан (све) повезан са створитељем Богом Фанесом (који симболизује универзум),Damascius, referring to the theology delivered by Hieronymus and Hellanicus in :"... the theology now under discussion celebrates as Protogonus (First-born) [Phanes], and calls him Dis, as the disposer of all things, and the whole world: upon that account he is also denominated Pan." и са Зевсом, након гутања Фанеса.
Пантеистичке тенденције су постојале у бројним раним гностичким групама, а пантеистичка мисао се јављала током средњег века. Ово је укључивало секцију дела Јована Скот Еријугене из 9. века -{De divisione naturae}- и веровања мистика као што су Амалрик да Бене (11–12 век) и Екхарт (12–13 век).
Католичка црква је дуго пантеистичке идеје сматрала јересом.. Ђордано Бруно, италијански фратар који је евангелисао о трансцендентном и бесконачном Богу, спаљен је на ломачи 1600. од стране римске инквизиције. Од тада је постао познат као прослављени пантеиста и мученик науке.McIntyre, James Lewis, Giordano Bruno, Macmillan, 1903,
Барух Спиноза
thumb|160px|Филозофија Баруха Спинозе се често сматра пантеизмом.Fraser, Alexander Campbell "Philosophy of Theism", William Blackwood and Sons, 1895,
На Западу је пантеизам формализован као посебна теологија и филозофија заснована на делима филозофа из 17. века Баруха Спинозе. Спиноза је био холандски филозоф португалског порекла одрастао у сефардској јеврејској заједници у Амстердаму. Он је развио веома контроверзне идеје у вези са аутентичношћу Хебрејске Библије и природом Божанског, и био је ефективно искључен из јеврејског друштва са 23 године, када је локална синагога издала херем против њега. Неколико његових књига објављено је постхумно, а убрзо након тога уврштено у Индекс забрањених књига католичке цркве. Ширина и значај Спинозиног дела неће се схватити много година – као основа за просветитељство 18. века и модерну библијску критику, укључујући модерне концепције сопства и универзума.
У постхумној Етици, „Спиноза је написао последње неоспорно латинско ремек-дело, и оно у коме су префињене концепције средњовековне филозофије коначно окренуте против самих себе и потпуно уништене.“Scruton 1986 (2002 ed.), ch. 1, Посебно се супротставио чувеном дуализму ума и тела Ренеа Декарта, теорији да су тело и дух одвојени. Спиноза је заступао монистичко становиште да су то двоје исто, и монизам је фундаментални део његове филозофије. Описан је као „човек опијен Богом“ и користио је реч Бог да опише јединство све супстанце. Ово гледиште је утицало на филозофе као што је Георг Вилхелм Фридрих Хегел, који је изјавио: „Ти си или спинозиста или уопште ниси филозоф.“ Спиноза је заслужио похвале као један од великих рационалиста филозофије 17. века (2002 ed.), ch. 2, и један од најважнијих мислилаца западне филозофије.. Referred to as "the prince" of the philosophers. Иако је термин „пантеизам” скован тек након његове смрти, он се сматра најславнијим заговорником тог концепта. Етика је била главни извор из којег се ширио западни пантеизам.
Јохан Волфганг фон Гете је одбацио Јакобијево лично веровање у Бога као „шупљи сентимент дечјег мозга“Goethe 15/1: 446 и, у „Студији по Спинози “ (1785/86), прокламовао је идентитет постојања и целовитости. Док Јакоби говори о Спинозином „фундаментално глупом универзуму“Jacobi [31819] 2000: 312, Гете хвали природу као свог „идола“.Goethe 14: 535Bollacher, Martin 2020: Pantheism. In: Kirchhoff, T. (ed): Online Encyclopedia Philosophy of Nature. Universitätsbibliothek Heidelberg: ,; "Goethe 14" and "Goethe 15/1" in the passage refers to volumes of Johann Wolfgang Goethe 1987–2013: Sämtliche Werke. Briefe, Tagebücher und Gespräche. Vierzig Bände. Frankfurt/M., Deutscher Klassiker Verlag.
Види још Монизам Монотеизам
Референце
Литература
. William Isbister Limited,.
. Archibald Constable & Co., 1905. online.
. (reprint, originally published 1879),
.
Спољашње везе
Веровања, историја и пракса пантеизма, pantheism.net Bollacher, Martin 2020: pantheism. In: Kirchhoff, T. (ed): Online Encyclopedia Philosophy of Nature. Universitätsbibliothek Heidelberg: Pantheism entry by Michael Levine (earlier article on pantheism in the Stanford Encyclopedia of Philosophy)
The Pantheist Index, pantheist-index.net An Introduction to Pantheism (wku.edu)
The Universal Pantheist Society (pantheist.net) Pantheism.community by The Paradise Project (pantheism.com) Pantheism and Judaism (chabad.org) On Whitehead's process pantheism : Michel Weber, Whitehead's Pancreativism. The Basics. Foreword by Nicholas Rescher, Frankfurt / Paris, Ontos Verlag, 2006.
Категорија:Религија Категорија:Филозофија религије