Народ слободе (; ПдЛ) је бивша италијанска политичка странка либерално-демократске и хришћанско-конзервативне оријентације.
ПдЛ је створена 29. марта 2009. као синтеза две најјаче италијанске партије десног центра: Напред Италијо, либерална партија коју води Силвио Берлускони Национална Алијанса, национал-конзервативна странка Ђанфранка Финија.
У Европској унији ПдЛ је била чланица Европској народној партији.
Историја
Почетак и победа на изборима 2008. Странка је створена од стране Берлусконијеве либералне и хришћанско-конзервативне странке Напред Италијо и Финијеве националистичко-конзервативне Националне алијансе и још неколико мањих странака из различитих средина и политичких убеђења (неколико од тих је већ био члан коалиције "Кућа слобода" од 2001) међу којима су: Хришћанска демократија за аутономије (демохришћански регионалисти); Нова Италијанска социјалистичка партија (социјалдемократе); Либерални реформатори (социјал-либерали); Социјална акција (националисти).
ПдЛ је покренут изненада од стране Силвиа Берлусконија током демонстрација у Милану 18 новембра 2007. на Тргу Сан Бабила.
Народ слободе је прво основан као федерација политичких странака 27 фебруара 2008, а затим претворена у политичку партију.
На италијанским општим изборима 2008., ПДЛ је освојио 37,4% гласова и постао прва странка у земљи и створио коалицију са Северном Лигом и Покретом за аутономију Југа са којим је формирао владу Берлускони IV.
Финијев расцеп и крај Берлусконијеве владе
Лидер странке је Берлускони од свог оснивања. Међутим Берлусконијева политика наметања, као и његов превише „мек“ однос према Северној лиги, поред константног гушења унутар-партијске опозиције је довело до расцепа у покрету средином 2010. године.
Струја сакупљена око Ђанфранка Финија 30. јула исте године одлучила је да у оба дома Скупштине формира нову парламентарну групу под називом "Будућност и слобода за Италију"(FLI).
Финијев расцеп је заљуљао Берлусконијеву владу тиме што се FLI дистанцирала од рада владе, а Финијеви министри напустили Берлусконијеву владу и отворили кризу у центро-десничарској коалицији.
14 децембра 2010. Берлускони је успео корумпирајући неколико посланика из опозицијеБерлускони: „Корумпирао сам 6 посланика за добро нације", Приступљено 13. 4. 2013. да добије нову парламентарну већину без Финија и његове партије.
12. новембра 2011. Берлускони међутим подноси оставку председнику Италије Ђорђу Наполитану, после губитка парламентарне већине и ради велике економске кризе која је снашла земљу12/11/2011:Берлускони поднео оствавку, Приступљено 13. 4. 2013..
16. новембра 2011. Народ слободе је пружио подршку новој технократској влади др.Марија МонтијаMonti predstavlja novu vladu | Svet | Novosti.rs, Приступљено 13. 4. 2013., која је успостављена након пада старе владе.
Избори 2013
У децембру 2012. Берлускониујева партија је ускратила подршку Монтијевој влади и затим је дошло до расписивања парламентарних избора два месеца пре рока 24. и 25. фебруара. Пдл је скопила савез са Северном лигом, са Браћом Италије (нова партија коју су фомрирали бивши чланови ПдЛ-а после пада владе), Десницом и још неким мањим странкама са којим је изашла на изборе.
Коалиција је стигла на друго место на изборима у фебруару 2013, док је ПдЛ постао трећа странка у земљи.
Након избора странка је ушла у владу националног јединства са левичарском Демократском партијом и Грађанским избором, коју предводи Енрико Лета. ПдЛ у влади је добила вицепремијера Анђелина Алфана и пет министара.
Распад странке и повратак Напред Италије
29. јуна 2013. Берлускони је најавио крај ПдЛ-а и повратак његове старе странке Напред Италијо. У међувремену све веће поделе унутар партије су изазвале радикализацију сукоба између страначких струја. Берлускони и његови "соколови" нарочито након све већих судских проблема лидера одбили су да наставе да подржавају владу. Друга струја предвођена секретаром и вицепремијером Анђелином Алфаном је одлучила да остане уз владајућу коалицију.
Берлускони је из тог разлога 16. новембра сазвао Национални конгрес партије који је званичио крај ПдЛ-а и повратак Напред Италијо. Алфано је бојкотовао конгрес и заједно са једном групом посланика и сенатора формирао нову странку под именом Нови десни центар.
Изборни резултати Народ слободеГласови%Посланичка местаИзбори 2008<small>Дом посланика13.642.74237,4276<small>Сенат12.678.79038,2146Европски избори 200910.807.32735,2629Избори 2013<small>Дом посланика7.332.66721,5698<small>Сенат6.829.37322,3099
Референце
Категорија:Бивше политичке странке у Италији