Павловац је насељено мјесто у саставу општине Источна Илиџа, града Источно Сарајево, Република Српска, БиХ. Павловац је насеље руралнијег приградског карактера и простире се изнад насеља Касиндо уз саму границу са општином Источно Ново Сарајево тачије приградског насеља Врањеш. Павловац нема статус Мјесне заједнице, већ је у саставу насељеног мјеста Касиндо. Павловац званично представља једну од већих и репрезентативнијих некропола средњега вијека на подручју територије Источног Сарајева.
Географија Павловац заузима специфичан гранични положај између општина Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево. Физички се простире изнад падинских делова Касиндола и директно се наслања на међуопштинску границу са општином Источно Ново Сарајево, због чега поједини улични кракови комунално и административно гравитирају ка обема заједницама.
У административно-територијалној организацији, Павловац званично нема статус самосталног насељеног мјеста, већ се катастарски води у саставу насељеног мјеста Касиндо.
Павловац на својој териториј нема изграђених вјерских објеката, а налази се у саставу Црквене општине Касиндо чији парохијални храм је Црква Светог Варнаве Хвостанског на брду Врањеш
Историја и средњовековно наслеђе Локалитет Павловац има изузетан историјски и археолошки значај и нераскидиво је везан за племићку породицу Павловића (феудалне господаре средњовековне земље Павловића). На овом узвишењу налазила се једна од највећих, најмонументалнијих и најрепрезентативнијих средњовековних некропола у читавој Сарајевској котлини.
Некропола је просторно заузимала површину од око 4.500 квадратних метара, а старији аутори и археолошки извештаји бележе да је на овом месту првобитно стајало преко 100 масивних стећака. Међу њима се величином посебно издвајао мегалитни сљемењак, који се у историјској науци сматра гробним монолитом самог кнеза Павла Радиновића, утемељитеља ове династије, који је сахрањен у дрвеном сандуку испод тешког каменог крова на две воде. У непосредној близини брда налазио се и стари мајдан (каменолом) из којег је вађен камени монолит за израду ових споменика. Трасом поред некрополе пролазио је стари средњовековни каравански пут (Влашки пут) који је преко Тврдимића спајао Дубровник са средишњом Босном. Велики део споменика је током 20. века измештен или оштећен услед каснијих грађевинских радова.
Гроб и сљемењак кнеза Павла Радиновића Најзначајнији објекат некадашње некрополе на Павловцу био је монументални гробни комплекс који се у историјској науци недвосмислено приписује великом врхбосанском кнезу Павлу Радeновићу, утемељитељу властелинске династије Павловића. Након што је кнез Павле мучки убијен у завери 24. августа 1415. године на Пареној пољани код Краљеве Сутјеске, његово тело је у пратњи крстјанина Влатка Тумурлића пребачено и сахрањено на његовој матичној, баштинској земљи на Павловцу изнад Касиндола, што је био тадашњи обичај код босанског и хумског високог племства.
Археолошким ископавањима овог гроба откривен је јединствен гробни инвентар који потврђује највиши властелински ранг покојника: Дрвени саркофаг — Кнез је првобитно положен у дрвени сандук израђен од половине пуног храстовог дебла, који је обликом у потпуности имитирао средњовековну кућу са кровом на две воде, што у сепулкралној култури симболизује „вечну кућу”. Луксузни налази — У гробу је пронађено шест средњовековних дубровачких динара (који сведоче о блиским трговачким везама Павловића са Дубровником), док су на самој лобањи покојника откривени трагови златне фолије, односно позлаћеног платна којим је лице било прекривено током ритуалног покопа српских великаша.
Изнад гроба је постављен колосални камени сљемењак (стећак са кровом на две воде), који је вађен из оближњег мајдана на брду Криж. Овај споменик је у научној литератури коју је потписао еминентни археолог Шефик Бешлагић евидентиран као највећи и најтежи стећак у читавој Босни и Херцеговини, са процењеном масом од преко 32 тонеШефик Бешлагић, Стећци — катастарско-топографски преглед, Сарајево..
Током друге половине 20. века, простор брда Павловац је уступљен на коришћење Југословенској народној армији (ЈНА) за војни полигон, при чему је тешком грађевинском механизацијом највећи део некрополе расељен или трајно уништен. Међутим, сљемењак кнеза Павла Радиновића је због своје масивности и тежине одолео уништењу јер багери нису могли да га помере, те је остао на изворној локацији као једини чувар кнежевог почивалишта.
Савремени развој и инфраструктура Након Дејтонског споразума, Павловац се трансформисао из ријетко насељеног села у густо насељено приградско насеље, са бројним приватним кућама, које је инфраструктурно и саобраћајно повезано са урбаним зонама Лукавице и Добриње. Насеље карактерише развијена путна мрежа и повезаност градским линијама превоза које спајају Касиндол са централним дјеловима. Овај простор данас функционише као приградска стамбена зона између Касиндола и централних градских делова Лукавице и Добриње. Кроз насеље пролази главна саобраћајница Улица Павловића (некада ужи крак), а насеље је у потпуности повезано на градску мрежу јавног превоза града Источно Сарајево (аутобуске линије ка Добрињи и Лукавици).
У насељу Павловац налазе се сљедеће улице: Гатачка Зорана Боровине Јована Дучића Павловића Сарајевских солунаца Филипа Вишњића
Становништво Павловац данас представља густо насељену приградску зону. На овом простору је саграђено мноштво породичних кућа и објеката.
Становништво Павловца је хомогено, при чему већину чине Срби православног вјероисповиједања. С обзиром на то да се насеље у службеним статистичким књигама Пописа из 2013. године катастарски води у саставу насељеног мјеста Касиндо, број становника Павловца је званично урачунат у укупну популацију тог мјеста. Међутим, унутар општинске изборне и територијалне документације, насеље је издвојено као засебан рејон (Бирачко мјесто „Касиндо – Павловац”).
Према званичним евиденцијама и грађанским књигама општине Источна Илиџа, међу најбројнијим и најпрепознатљивијим породицама и фамилијама које данас живе у насељу Павловац издвајају се сљедећа презимена: Андрић, Анђић, Антић, Аћимовић, Аџић, Ашкраба, Бајић, Берјан, Васић, Вукадин, Вуковић, Вучетић, Голиijанин, Гргић, Крављача, Крстовић, Кулина, Лаловић, Лучић, Маунага, Мичић, Пјевић, Тодоровић, Томић, Шешлија и Шивачић.
Види још Источно Сарајево Општина Источна Илиџа Касиндо
Референце
Спољашње везе Сајт града Источно Сарајево
Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској Категорија:Општина Источна Илиџа Категорија:Општина Источно Novo Сарајево