Словеначки језик ( или -{slovenščina}-) је матерњи језик око 1.750.000 Словенаца у Републици Словенији, где је службени језик, затим припадника словеначке мањине у Аустрији (око 60.000 у Корушкој и Штајерској), Италији (око 54.000 у Бенешкој Словенији, Резији, Трсту и Горици), Хрватској (11.800-13.100) и Мађарској (2.700). Број словеначких емиграната у Америци, западној Европи и Аустралији процењује се на око 400.000.

Карактеристике Словеначки језик је најпознатији по томе, што је један од ријетких индоевропских језика који је сачувао, осим једнине и множине, граматички број двојину.

Словеначки језик познаје три граматичка броја: једнина, двојина, множина, шест падежа са осам деклинација: номинатив (imenovalnik), генитив (rodilnik), датив (dajalnik), акузатив (tožilnik), локатив (mestnik) и инструментал (orodnik) (вокатив у словеначком језику има исти облик као номинатив) и три граматичка рода: мушки, женски и средњи род.

Писмо Словеначки језик користи писмо, познато као гајица, названа по Људевиту Гају, који је прилагодио из чешког писма. Словеначка гајица на словеначком језику назива се словеница, а користи се од Револуције 1848. године, до када је кориштено писмо бохоричица.

Словеначка абецеда има 25 слова: a b c č d e f g h i j k l m n o p r s š t u v z ž с, којима се записује 29 гласова.

Нарјечја и дијалекти Словеначки језик се дијели у седам дијалекатских група (narečne skupine): горењска, долењска, штајерска, панонска, корошка, приморска и ровтарска. Словеначки језик спада у језике са највише дијалеката и поддијалеката, у односу на број говорника и распрострањеност језика. Дијалекти се међусобно много разликују, те би се тешко могли споразумјети говорници два словеначка дијалекта.

Долењска дијалекатска група: сјевернобелокрањско нарјечје долењско нарјечје источнодолењско поднарјечје јужнобелокрањско нарјечје костелско нарјечје кочевско нарјечје горењска дијалекатска група: горењско нарјечје источногорењско поднарјечје селшко нарјечје корошка дијалекатска група: межишко нарјечје обирско нарјечје (Аустрија) подјунско нарјечје (Аустрија) рожанско нарјечје (Аустрија) сјевернопохорско-ремшнишко нарјечје зиљско нарјечје (Аустрија, Италија) крањскогорско поднарјечје панонска дијалекатска група: халошко нарјечје прекмурско нарјечје прлешко нарјечје словенскогоришко нарјечје приморска дијалекатска група: бришко нарјечје чишко нарјечје истарско нарјечје рижанско поднарјечје шавринско поднарјечје крашко нарјечје бањшко поднарјечје надишко нарјечје нотрањско нарјечје обсошко нарјечје резијанско нарјечје терско нарјечје ровтарска дијалекатска група: церкљанско нарјечје чрновшко нарјечје хорјулско нарјечје пољански нарјечје шкофјелошко нарјечје толминско нарјечје башко поднарјечје штајерска дијалекатска група: јужнопохорско нарјечје козјашко поднарјечје козјанско-бизељско нарјечје посавско нарјечје загорско-трбовељско поднарјечје севнишко-кршко поднарјечје лашко поднарјечје средњесавињско нарјечје средњештајерско нарјечје згорњесавињско нарјечје солчавско поднарјечје

Категорија:Јужнословенски језици Категорија:Језици Европске уније Категорија:Језици Словеније Категорија:Језици Италије Категорија:Језици Аустрије Категорија:Језици Мађарске Категорија:Језици Хрватске