мини|десно|260п|Савремене словенске државе у Европи
Славистика је академска дисциплина која се бави словенским подручјима, словенским језицима, књижевношћу и културом. Слависти су лингвисти или филолози који се баве проучавањем славистике. Славистика се појавила крајем 18. и почетком 19. века, истовремено са националним буђењем разних народа словенског порекла и покушајима да се успостави заједничка свест о словенској заједници, посебно популарно у Пансловенском покрету. Међу првим научницима који су користили термин је био Јозеф Добровски.
Историја славистике је углавном подељена у три периода. До 1876. рани слависти су се сконцентрисали на прикупљање и штампање писаних споменика на словенским језицима, међу њима и првим текстовима написаних на националном језику. То је исто време када је већина словенских језика добила своје прве модерне речнике и правописе. Други период, који се завршава са Првим светским ратом је означен брзим развојем словенске филологије и лингвистике, највише у кругу основаном око Августа Шлајхера и Августа Лескина са Универзитета у Лајпцигу. Након Првог светског рата, слависти су се фокусирали на дијалектологију, док се наука развијала у земљама са становништвом словенског порекла. Након Другог светског рата, центри славистике су такође основани у разним универзитетима изван тих држава.
Славистичке дисциплине Полазећи од традиционалне поделе словенских народа на три основне групе (западни, источни, јужни), славистичке дисциплине се такође деле на три основне групе:
Западнословенске студије Чешке студије, односно чехистика или бохемистика () Кашупске студије, односно кашубистика () Пољске студије, односно полонистика () Словачке студије, односно словакистика () Лужичкосрпске студије, односно сорабистика () Источноословенске студије Белоруске студије, односно белорусистика () Руске студије, односно русистика () Русинске студије, односно русинистика ()Kassianova (2002), p. 1001: "Rusinistica, or Carpatho-Rusyn studies - a social science discipline focussing on the history of an Eastern Slavic people inhabiting the northern and southern slope of the Carpathian mountains and living within the borders of several Eastern and Central European countries." Украјинске студије, односно украјинистика () Јужнословенске студије Бошњачке студије, односно бошњакистика () Бугарске студије, односно бугаристика () Хрватске студије, односно хрватистика или кроатистика () Македонске студије, односно македонистика () Српске студије, односно србистика () Словеначке студије, односно словенистика ()
Слависти Познати слависти
Јозеф Добровски (1753 – 1829) из Чешке Александар Востоков (1781—1864.) из Русије Вук Стефановић Караџић (1781—1864.) из Србије Павел Јозеф Шафарик (1795—1861.) из Словачке Франц Миклошич (1813—1891.) из Словеније Фјодор Буслајев (1818—1869.) из Русије Антон Јанежич (1818—1898.) из Словеније Aлeкcaндap Caндић (1836—1908.) из Србије Ватрослав Јагић (1838—1923.) из Хрватске Томислав Маретић (1854—1938) из Хрватске Jan Niecisław Baudouin de Courtenay (1845 – 1929) из Пољске Александар Брикнер (1856 – 1939) из Пољске Јосип Томиншек (1872 – 1954) из Словеније Макс Вазмер (1886—1962.) из Русије Јозеф Матл (1897 – 1974) из Аустрије Дмитри Ликачев (1906—1999.) из Русије Jaroslav Rudnyckyj (1910—1995.) из источне Галиције Dmytro Chyzhevsky (1894—1977.) из Украјине Thomas Schaub Noonan (1938 – 2001) из Сједињених Држава
Савремени слависти Стефан Брезински (1932) из Бугарске Радослав Катичић (1930) из Хрватске Андреј Зализњак (1935) из Русије Борис Успенски (1937) из Русије Павел Рудјаков (1956) из Украјине Ирина Антанасијевић (1965) из Русије Предраг Пипер (1950) из Србије
Види још Лингвистика Словени Словенски весник Словенски језици
Напомене Део текста је преузет из књиге Увод у славистику I Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на страници на пројекту Растко. Књига нема експлицитних рестриктивних ауторских права која забрањују њено умножавање.
Референце
Литература
Спољашње везе Славистички покрет у 20. веку: путеви и странпутице („Политика”, 19. март 2018)
Категорија:Славистика